Ћипико, Иво - Приповетке
—Доста је за ручак, — рече наглас, омота туњу око трстике, узме рибу и упути се ка смокви гдје је храну оставио. Полако, као има времена, прикупи суварака и наложи.
Ћипико, Иво - Пауци
Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљиво. Тек Иво је желео чути изблиза тога чудака. Сунце га је часом осушило
— А зашто не? — Би!? Ха! А ко вам је отац? Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и извуче туњу из мора. Иво се на те ријечи смути и више не проговори. Баци се у море и доплива крају. Жупник бијаше већ отишао.
— Ја ћу купити рибу, — трже се Иво. — Чекајте, још ћу једанпут бацити! Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину.
Мрсе повуче „напразно”, и замота туњу око трстике. — Купићете? — Хоћу, што питате? — Ча дате! Говоре да сте добар за сиромаха.