Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— На, бре... на, сељо... Узми, једи... у твом веку овако што убаво, месено, ниси изео... и никад нећеш да изедеш... Једи, сељо... — И све што год је напросио ређа пред сељаке да једу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Добиће, за секундмајора, сасвим сигурно. Иако Миргород личи на селендру, врло је убаво место и у њему се живи, док им се куће спремају, весело.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
околине, момак каже девојци: Татко ти татко два брата, мајка ти мајка јетрва, мије два прве брачеди, деј ђиди моме убаво, убаво моме род нема, јагње сугаре греф нема.
момак каже девојци: Татко ти татко два брата, мајка ти мајка јетрва, мије два прве брачеди, деј ђиди моме убаво, убаво моме род нема, јагње сугаре греф нема.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ој сунашце жића мог убаво! Када зађеш, о зађи крваво, Сред копаља, звеке и мачева, Зађ' за гору душмански лешева, Кô што онда тим јунаком
доле, збогом мирисаве Пуне оне љубице убаве; Збогом и ви по њима извори, Веља сласти када жеца мори; Збогом остај, убаво Белило, Ти ми беше увек место мило, Свуд по теби деклице, танане, Свака од њи лака кâно лане, Лица бела па мало
Пуче пушка, а горица јекну, А од куле убаво одјекну; Браћа чула, браћа с' осетила, Брацкој пушци пушку истурила. Стаде жубор по танане куле, Стаде жубор и
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ти ли си несрећо, ти ли си куго? Ал' чекај само, нећеш ми дуго!” „Владимире!” замуца лепојче убаво, „да л' Владимире ил' игумне Варнаво? за име бога да л' сам чула право?!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде. Тол’ко је убаво. Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу!
А, господин-учитељ, ели убаво зборим? Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!
! — Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси! Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. — Ама па Бразилија постаде република! Република, болан брате!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— За чим срце, за тим очи. — Како је ком мило, тако и мисли. — Умиљато јање двије овце доји. — Убаво се брашно у комшилук продаје. — На драго очи утјечу. — Туђе мило, али своје најмилије.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Со јунаштина. Даде му хата за дете и многи ћемери со злато... Таке ли је? — Па, ага... — Убаво!... Врати ли ти тој стари потурски пес? — Вратио ми је све. И паре и коња.
Сам је дошао код мене да броји паре, а његов слуга је донео пуну тепсију баклаве. — А што ти рече најзад? Мисли убаво, па да ми кажеш! — Рече ми: „Бог турска душа“... — Не, не!... Ваке: ,,Бог потурска душа“...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Врати се драган раздраган, Заборави се све, И луда с лудом лудује Поново, кâ и пре. ЗИМА Слава теби, убаво пролеће! Теби венци, јер је твоје цвеће! Хвала лету, кад сунце завлада, Топло грли, а пружа и хлада!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
РЕШИД БЕГ То, то, твоју Стојну... (Дубоко уздише): Ех, и ја сам имао у мој чивлук не Стојну, него Васку. Убаво, мило, красно дете. Заједно, као деца, играсмо се, купасмо се у реци, прависмо куће у песку.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
О, бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу! Убаво си видим, демек, зашто је тој! Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „Живо-здраво“ ми рекну...
сал што се срамују да за Манчу, ете, питују... А из очи ги, ете, тој читам!... А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.
Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој“. Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...
Ја ги сал гледам, па си сеирим! А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџијско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...
) — Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво! Зашто да узнем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?... — Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.
Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање! један дан убаво запанти’ дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо, сал једно!
Чуја сам, — а убаво разбра’ — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си: Кој
(Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно. Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?“ Зборе му наши. — „Што ће прајим!“ рече. „К’смет!
А Зона се растужи обично тада и говори о смрти. — Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш... На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш!
!... — Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто! — Жива ми нана, не знам си, Васке. — Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! — вели Васка. — Неје, демек, Зона жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира..
— Она ти каза то? — Ба! Не каза ми ништо. Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке врћам“, бата-Мане! Зар малко поруча ћутеци од тетка ми заради Митка?!...
Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо! ... Оскудација!... Кад гу научило, бре?!