Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ „Кад је похарао протину кућу...“ „Кад је убио она три Маџара из Торде...“ „Кад је пуцао на Нађ-Шандора“. Тако су се они надметали у обеђивању, а свега тога као
— Та, ето, ноћас убио нам архимандрита, баш под оним орахом што се раширио испред цркве... Оном његовом двоцевком, лепо па наместо...
Е, е, шта учини човек!... — А због чега, зашто га је убио?... Деде приповедај, здравља ти!... — Шта ти имам приповедати!...
Миладин погледа тамо: — И њу је време порушило; и она је опала, бог је убио! Ја погледам кроз манастирску ограду. На дебело стабло гранатога ораха наслонила се једна женска.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Наскоро после тога поручи мени из Бољеваца неки Арса Андрејевић, мој стари познаник (он је рођен у Ваљеву, па убио Турчина и утекао у Срем) да идем да видим цара.
) ИИ Кад су све аге и зли Турци побегли у Видин (пошто им је Хаџи-Мустафа-паша убио у Београду поглавицу Кара-Смаила), онда некако се притаје Бега Новљанин и Ћурт-оглија у Шапцу.
Петар Јерић беше убио једног Турчина чамџију;1 и ја га почнем карати говорећи: „Зашто, Петре, замећеш кавгу с Турцима?
Од који̓ побројаћу неке: 1. Ко би убио човека, да се убије и на коло метне. 2. Ко отме девојку силом (као што је гдегде бивало, а особито у каквим бунама,
Казао сам напред како је Мус-ага јоште у августу 6. 1804. мимо Ћурчију прошао и у шабачком баиру преко 70 душа убио, у град ушао, новце ископао и опет на Дрину побегао.
(Запретимо, те и Бега Новљанин, који је кнеза Ранка, Лукина брата, 1800. лето, убио, пошаље свога хата Луки.) Ето сад је мирна крајина! — Новце и коње поделимо. (А и пријатељима нешто около пошљемо.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Их! та полако, море!... — цичи Среја кроза зубе — проби бубањ, бог те убио! Аја, неће момче ни да чује. Утом излеће један пијан сват из куће и изнесе чаканац, што га нашао негде на полици, па
— Богами јес'! Један је кресао на мог чобанина и срећа те му није упалила пушка, а убио би га. — Ух, ух! — повика ћир Трпко уплашено. — А колико ги има? — Виђају се двојица, а јамачно их има још.
Погледа на прозор, већ свануће... »Их, шта ли ме то тишти? Мора да сам се убио негде синоћ.« Оно тишти једнако. Помаче ногу, опази нешто тврдо под собом.
Ја ћу то све с Марјаном... Шта ћу, господине, сиромах човек... Еј, бог их убио, куд и то да ми још натоваре на врат! Мало ми је зар моје нужде и невоље!... — окупи Симица јадиковати.
— Богами, попо... — заусти Вујо да нешто одговори, па ућута. — А откуд ти те прње, бог те не убио? — Па понео сам — одговори Вуја тако полако да се једва чуло. — Метнуо у теркију...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!... А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? — Шта? — Ја... ја бих га убио!... Лазару сенуше очи... Маринко је дарнуо где треба. И то смотри оштро око његово. – Убио? - упита Лазар. — Убио!
— Ја... ја бих га убио!... Лазару сенуше очи... Маринко је дарнуо где треба. И то смотри оштро око његово. – Убио? - упита Лазар. — Убио! – А суд? — За све је друго лако, само кад он није ту! А сину Ивана Миражџића још је лакше!..
Лазару сенуше очи... Маринко је дарнуо где треба. И то смотри оштро око његово. – Убио? - упита Лазар. — Убио! – А суд? — За све је друго лако, само кад он није ту! А сину Ивана Миражџића још је лакше!... Него, примири се!...
Он виде само да је бегунац и ништа више... Нека страшна мисао, страшна као авет, дође му на памет. — А ако ти ниси убио Станка!... Ако он буде жив, куд мислиш онда?... Оп осети да му се земља под ногама гиба... Али се опре тој мисли.
Ако он буде жив, куд мислиш онда?... Оп осети да му се земља под ногама гиба... Али се опре тој мисли. — Убио сам га!... Убио!... Добро сам гађао!... Куршум је ударио у главу!... Он је поцпнyо и пао.
Оп осети да му се земља под ногама гиба... Али се опре тој мисли. — Убио сам га!... Убио!... Добро сам гађао!... Куршум је ударио у главу!... Он је поцпнyо и пао. То сам видео овим мојим рођеним очима!
Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!... Шта ће субаша с њим?... Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... И...
Е, дође, па ми це смрче пред очима!... Морао сам га убити!... – Али ти га ниси убио! — рече субаша. Лазару као да неко опали шамар. — Није могућно! — рече он и погледа разрогачено Крушку.
— рече субаша. Лазару као да неко опали шамар. — Није могућно! — рече он и погледа разрогачено Крушку. — Ниси га убио! — Али, он је... пао! Турчин удари у длан. Један се пандур појави на вратима. — Је ли ту Мехо? — Јесте.
Турчин стаде ходати преко собе. Подавио браду, па грицка, види се: нешто крупно мисли. Најзад рече: — Сад, нијеси га убио, нијеси!... Али како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?... — Казаћу: зато што га мрзим! — Али то није паметно...
— Веруј, попо, није истана! Поп ућута, пређе једанпут преко собе, па, више за себе, рече: — Да су ми рекли: Станко убио човека, веровао бих; али — Станко покрао — не верујем!... Онда се окрете кмету: — Јеси звао село? — Нисам. – Зови!...
Ала је то некако сличито!... Баш би вредело да будем харамбаша!... Ох, ала бих се светио!... Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Маринка!... Све би дрхтало само кад моје име чује... Све... У тај мах као да се нешто проломи.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ХИШЋАНСКО ПРОЛЕЋЕ Видик се крвљу сав зарубио, Први кос пева танко и тање. Аждају Свети Ђорђе убио, Сребрним копљем баш у свитање.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш! Бог га убио ко ти у том стане на пут!
Ни вина да наточи! И убио га бог који је и за шта не послуша, или је и најмање у чем увреди! Он скочи. Сиромах старац!
А ко не послуша — „убио га бог!” Еј, бре, јесте ли чуле? Боже мој! Баш је човек неки пут гори од живинчета. Нико не рече ни речи.
Баш је човек неки пут гори од живинчета. Нико не рече ни речи. У све је ушао неки страх, а поврх свега ђедине речи: „Убио га бог!” Арсен побегао чак на гумно. Турио главу међу крстине, па шмиче.
Ал' ја вам кажем, пазите што сам вам и синоћ казао: „Ко је и у чем увреди бог га убио!” *** Људи! Истина је да се и небо неких пута чисто осмешкује и радује.
па њега управо посред тикве. Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни због друге несреће! Јуноша! Овде лежи дубока мудрост. Потражи је и наћи ћеш!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио? Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих
— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је бог; како то да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф! Куд сам сад овако пристала!
Није се забадава заљубила у Шацику берберина. Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру. Хахаха! Његов рођени зет! О, убио те бог, Габриела, откуд само то да ти падне на памет! О, жено, жено, иди до врага!
Какви су обешењаци — било би вам сутра... — Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати. Боље у земљу да сам пропала! Убио их бог, свуд се они мораду да стрефиду. Мушкарци! Јуф, само кад помислим...
Па још они паорски мушкарци чим видиду, а они спеваду шором. О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело! — Убио их бог! — Само, молим, ни речи. Ни речи. Знате, чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.
»О, убио те бог, Персида (или Сида)! Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!« Али ипак ни једну ни
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Хоће нешто да га ’алоше, зло снађе, Бог га не убио! — Чудили би се други испуњени страхом од тог његовог певања и лутања по пустим пољима за месечином. ВИИ Сам.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
„Господе, — пи сала је — зашто си ме ставио на оваке жестоке, грозне муке? Зашто си ме убио? Ја заиста осећам да више нисам једно. цело биће.
Не мисли да си далеко! Ти си у мени, увек ту, унутра у мојој души; и ко ишчупа твој живот убио је и мене. То знај; то добро знај, и чувај се! Сети се мојих последњих речи.
шлемом, с којим се срео негде у шуми као батеријски извиђач, прса у прса, кад је улан њега ранио у ногу а он улана убио на место посред самога срца из свога карабина који је отео у бугарском рату и без кога никад не иде у извиђање.
Увенула би као сваки цвет што је откинут и не би ни знала зашто је живела. Тај грозан живот у селу убио би је брзо. Али она то не би трпела, раскинула би га одлучно.
Волим ја вереницу Али како? Ето, убио бих се ја с места кад бих знао: да за мене од сад треба да не постоји друга жена.
Африка
Узео сам штап и убио је. После ми је било жао што сам то учинио, јер није ујела девојчицу! Није ли овај начин размишљања потпуно црначки“?
Сваки човек није ни достојан да буде уведен у тајне, чак и кад није крив за ту недостојност (рецимо убио случајно птицу коју није смео; појео забрањену храну; сањао извесне снове итд.
Зато и ако умре, рецимо, човек од стреле или уједа змије, трага се увек који је тај сусед или пријатељ који га је, убио, извршивши пре тога чаролије и фетише противу којих се није могло одбранити. Почиње право весеље.
Ако се сазна да је било који члан, било ког суседног племена, и случајно, убио овакву рибу, племе Бобо му објављује рат као свом најкрвнијем непријатељу.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Што си му казала да имам толико новци? ЈУЦА: Како би му ја казала оно што и сама не знам? ЈАЊА: Не знаиш, убио ти стрела од гром, кад си слушила на врата? Ти си оно мачка што преди за фуруна, а гледи што ћи да кради.
ЈАЊА: Оћиш да си свађиш сос мене? ПЕТАР: Шта велиш? ЈАЊА: Убио ти мати божија, сос једна проклештина на моја глава! (Виче што год може.) Што ћиш ти код мене?
Нега да си убииш. Како си убиим? Да напуним пушка, пу! Убио си Јања. Ајде да го визитирамо. Охо! То ниа добро план. Да купим штранга, оскудну времену. Докса си о теос!
Црњански, Милош - Сеобе 2
нико није знао рећи ни једног њеног швалера, иако су официри зазирали од њеног мужа, за кога се јавно говорило да је убио два своја пријатеља, госпожа Евдокија била је врисак Будима, већ годинама, пре него што се са Павлом срела.
Кад скрха ногу на препонама, та племенита животиња се убија. Убио их је, из пиштоља, стотину. Долазе му ноћу, у сну, каткада. Тутње крај њега својим копитама.
Она поче да сумња у Исаковича. Мислила је да тај официр није дошао, кришом у Беч, да се лечи, него – да је убица. Убио је неког мужа, па сад чека, да га спасе мито и кеса дуката. Ко зна ко је то?
се, па исприча, снуждено, како је деда Гаврило причао, за свог оца, да је био честит и поштован у селу, а да га је убио рођени брат. Гут! Јаwохл?
Тај Зекович је био, пре него што је Павле у арест одведен, у Темишвару, збиља убио, али све то никакве везе са Гарсулијем није имало.
је становао, пре три године, синдик, са младом женом и малим дететом, које је, једне ноћи – ваљда у наступу лудила – убио. Кућа је била будзашта.
Не зна, каже, какве је везе Вишњевски имао, са тим синдиком, који је убио своју младу жену, и своје мало дете, али се, о том, пред Вишњевским, никад не говори.
Том човеку, који је био, у рату, убио, неколико непријатељских војника, није ишло у главу, да муж може убити жену, коју је волео, а још мање, да човек може
Кад су рекли Петру, Петар се пренеразио. Тај тридесетогодишњи човек, официр, који је двојицу био, својеручно, убио, из пиштоља, који је можда и друге убио, вртећи се, око њих, у седлу, на коњу, у вејавици и снегу, у облаку дима,
Тај тридесетогодишњи човек, официр, који је двојицу био, својеручно, убио, из пиштоља, који је можда и друге убио, вртећи се, око њих, у седлу, на коњу, у вејавици и снегу, у облаку дима, пуцњаве, коња, у сумрачју – који је имао две
Отац јој је био. Петар је онда сео пред њима и заплакао. Он је, каже, Стритцеског, убио. Ето, каже, какви смо. Долазимо, тако, из белог света, уђемо у непознату, туђу, кућу, па односимо ћер оцу и остављамо
Трифун, који је пуцао на Павла, није био, у рату, убио ни једну жену. Нити су то радили, ни његови хусари. Тај исељеник, Павле, у Елисаветску Росију, није живот Златоустога
Теодосије - ЖИТИЈА
Не остављај ме, молим те, да од плача смрт не окусим због тебе, па ћеш одговарати пред Богом што си ме убио. Не присиљавам те да месо једеш или да се ожениш. Остани и живи како хоћеш, само мене остављај!
Јер шта је тај твој живот којим се без памети хвалиш: зар се ниси сам, гризући биље у пустињи као звер, глађу убио? Сунцем паљен, ветром и даждом мучен, у каменој пештери тело се твоје смрзава и труне, а због наготе кожа је твоја као
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
у музичарку открила је своје карте: она није од оних који се убијају само зато што се то једном писцу тако хоће. Убио сам је, ипак. Гурнуо сам је под Оријент-експрес, у ствари, а онда сам почео да је сањам.
” Правој Весни нисам смео да кажем ни речи о томе, јер објашњавати неком да си га убио зато што ниси знао шта с њим даље да радиш у роману, није нарочито пријатно.
- застао сам. - Ја ћу касније доћи за вама! - шапнуо сам као да неко може да нас чује. - Ваш отац би ме убио да ме сретне са вама! - додао сам и то је био одвратан трик.
Говорили су о Меланији као да сам је силовао или убио. Да сам могао да мислим како треба, схватио бих да нису били на сасвим погрешном путу, али ја нисам могао ни да
Онда је за тренутак завладала тишина. Тако оштра и тако потпуна да сам чуо оне око мене како дишу. — Убио вам се син, професоре! — вриснула је једна жена, а Стари је рекао да зна: тај се убија сваки час.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
доиста, наскоро пријаве магистрату да се за њихове мужеве кораци чине, јер људи понели су новаца, богзна није ли их ко убио. Али тек ваљда да се вратио когод од кочијаша, или што — то би се чуло.
— Шта? — Да ми се дате намалати у мојој чарди, у биртији, да знају ко је три лопова једним наџаком убио. А видим да сте „Рац”, па ћу назвати моју чарду „Рацчарда”, а ви ћете се у целој околини спомињати и дивиће се вашем
Чамча му приповеда шта им се догодило у чарди. Особито кад је чуо да је господар Софра три хајдука убио, поче га армицијаш мерити, и све куца чашу с њиме.
Сад пријатељски заседну и дубље се разговарају, и кад им је Кречар приповедио како је сам господар Софра тројицу убио, комесари устану, рукују се с њиме, па му честитају тај велики шићар. Камо среће, веле, да су они могли то учинити.
То није више тај јаки Софра, који је са три ударца три лопова убио! Већ је далеко преко седамдесет година. Леп век, али тај јак састав погуравио се под великим ударима.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
предвиђа своје највеће муке и дозива најстрашније несреће ако не говори истину или не испуни неко обећање („Бог ме убио ако лажем!“; „Сутрашњи дан не дочекао!“; „Ако сам траг ми се утро!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Зашто Чехов није написао још стотинак својих дивних прича? Зашто се Хемингвеј убио пре него што је написао, можда, најважнију књигу, о томе шта му се догодило да најзад потражи тај последњи излаз?
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ Сјутрадан у зору, у трећем племену, зовну човјек њекога главара и викну му: „Ја сам, вели, тај и тај, и ја сам убио у планини онога због којега ето хоће да се покољу два барјака! И ево ја сам себи судим, да се прекине о мојој крви!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Кад се муж, то јест, са женом свађа, онда вичу: Бог убио, то јест, оног, који нас је свезао, а пре су молили да их свежем. Сад ко је луђи, то јест?
Кажи ми како ми можеш у очи погледати? МУЖ: Да га ђаво носи, и који те је донео на мој врат! ЖЕНА: Бог убио, који ме је везао с тобом! МУЖ (тресе главом): Боље да сам врат сломио, кад сам по тебе пошо.
ЖЕНА: Да престанем; а гди је капа, а оћеш да идем довека у венчаним аљинама? МУЖ: Та убио те Бог, тако да ти кажем, шта си донела, те си напала толико! ЖЕНА: Тако! Изврћи само. Боље кажи: нећу да ти купим.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
) ЖУТИЛОВ: Куд се знам окренути? Враг да носи и војводину и све! СМРДИЋ: Убио бог који је први започео! ШЕРБУЛИЋ: Несреће, кад нису били вредни да нису ни устали.
Милићевић, Вук - Беспуће
— Убио! — тупо и из дубине, с невјероватном тешкоћом у изговарању, каза она. Он осјети сву страхоту те, тако казане ријечи; он
Он се успава са осјећајима човјека који је убио: трзао се немирно и гонио привиђења; цијеле ноћи падала једна могила камења на његове груди, убијала га, притискивала,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
а све замеће шалу и прави комедију, тако да гђу Перку лепо заболе кукови од смеха, па само виче: »Доста, доста већ, убио те бог, господине Јово!
Но ипак тај случај није му убио веру у људско поштење. И даље се лепо с њим опходио; само га је тај стучај заболео јако, дубоко му се урезао на дно
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та сред оне тмине понајвеће, Тмине, брате, своје царевине, Па већ не зна шта ће од милине, Весео је, Бог га не убио!
другога, Онај мишку у гвожђе вам скова, Овај души вериге раскова, А ко вели: он то није био, Бог је тога давно већ убио. Даље пођо па виде Авалу, И поита Сави на обалу, Када тамо, чуда невиђена!
нос се не оте, Ох у пакô да сам јадан пао И ђавлу се на рог натакао, На већојзи не би муци био Него онда, Вишњи је убио! Умр'о би, мој премили друже, Да је тако потрајало дуже.
„Стани“, викну, „стани, копилане, Грдне си ми ударио ране, Пуно си ми другова згубио, Но и тебе сад је Бог убио.
Ох срамоте што с' на Срба оте! Од срамоте пламом запламтио: „Пуштај, љубо, Вишњи те убио!“ Ал' ништ' за то и не хаје млада, Већ још чвршће вођице спопада.
Па оли је задобити тако, Оли тако ол' тужан никако, Гњевно јунак зуб'ма зашкрипио: „А мој побре, баш си ме убио.“ Глени Турке — већ су близу горе, Већ веселе започеше зборе: „Јала, кардаш!
Тале мисли е му се подаде, Те јој беле руке попустио, Јао Тале, баш те Бог убио. Тек Хајкуна што то осетила, Па од паса ножа повадила, Удри Тала у срдашце живо — Ал' му млада не учини криво,
Једном само глену бела, Али другом није смела. Први пут је страшан био, Други би је и убио. У двори је. „Помоз', Боже! Тако остат већ не може, Тако не сме!
„Стани, стани, ти момче зелено! Млоге си ми дочекô поштено, Доста си ми другова згубио, Но и тебе Ала је убио.“ Ово рече, те пушку спопаде, Под пазуо рану ми зададе, И зрно ми на плећа излете, Ал' ми срцу не учини штете;
Плану јунак кâно огањ живи, Е га она осрамоти љуто: „Пуштај, љубо, Бог т' убио живи!“ Али она спопанула круто: „Нећу, богме, пређе ме утуци, Помоз', Боже, мојој слабој руци!
Пиште Бајку зрна око главе, Ал' не смеју удрит га од страве, Та страшан је, убио га Боже, — Али други, богме, и не може!
Њему Халил сруби десну руку, А Урошу другу даде муку, У колену ногу му сломио Пушком малом, та Бог је убио! С обе стране има доста јада, Онде бојак, онде јунак пада, С обе стране момчад одабрана, Баш не зна се која губи
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
с оноликачким мјесецом, а као за пакост одоздо се опет чује дозивање: — Ехеј, магарци, вантазије, озепшћете, бог вас убио! — У шталу, сивоњо стари, па тамо њачи — враћа му самарџија.
Јуф, гром га убио! Па онда је око сваког млина згуснут неки врбик, алуга и расперјане раките, а у близини је и какав шумарак, обично
— Каква Маријана? — Маријана, чујете ли! Кад јој такво име дамо, убио ме гром ако ће се ваш Ниџекања икад усудити да запјева о Маријани. — Богами ти је та на мјесту — сложи се иконописац.
Гром га убио и Веселицу! Путује се, путује, понекад и јури уз клепет и зврјање кола, а ипак ...ипак ти је глупава поруга стално
Већ ми додијало да у кући имам божијег шпијуна. — А шта ћеш са светим Јованом, бог те не убио? — Даћу га ономе свом најмлађем сину, који се преклани одијелио од мене и скрпио кућу горе у крчевини.
— Зар их не чујеш од Приједора? — пита Аћим, а Вачкоња само пухну и с олакшањем издуши: — Уф, бог те убио, што се не изражаваш прецизније: друго је „видере“, а друго „чују се“. Ја сам већ помислио да су ту негдје, у шикари.
Паљба од невидљиве цесте још више загусти. Кувар уздахну. — Да им је зеричак помоћи, гадовима, а? Изгинуће, бог их убио. — Шта помоћи? Нек изгину. Нико их није по ушима тукао да бјеже и чету нам срамоте.
— промрси Џакан, одмахујући руком да нема, а онда се примаче команданту: — Ма каква је ово бабетина, гром је убио? Осиједи ме с кавом кад год ме види. Мора да је из фамилије каквог великог учкураша кад само на каву мисли?
Нико од његове дружине у близини нема уре. — Ма зна ли ико жив колико је сад сати, закон га убио? — Како ће знати, де? — уразумљује га Бориша.
Артиљерац отпухну, искоса омјери стару муслиманку и обрати се својима. — Убио је лед, ова стара иста моја матер. Чисто сам претрнуо кад сам је малоприје спазио уз овај путељак.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
кô плетиља она стара, дан што плете, ноћ опара, међу јавом и мед сном. Срце моје, срце кивно, убио те живи гром! што се не даш мени живу разабрати у плетиву међу јавом и мед сном!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Цар јој рече: — Ја бих најстаријег ти и средњег брата убио, а најмлађег не бих; њему бих и у помоћ свакад притекао кад бих могао.
Ловац падне па месту мртав, и друштво његово када га после нађе, не знајући ко га је убио, однесе га кући и укопа. После тога жена овога ловца обеси његову пушку о клин.
Кад дође у шуму, онај ован са златном вуном изиђе и преда њ, па му рече: — Твога сам оца убио, па ћу и тебе. А он се уплаши па рекне: „Помози, боже!“ — и натегне пушку те убије овна.
А он се уплаши па рекне: „Помози, боже!“ — и натегне пушку те убије овна. Сад се обрадује где је убио златоруна овна што га у царству нема, па здере кожу с њега и однесе кући.
Они јој сад рекоше да је долазила шестокрилка, и да их је одбранио један човјек, који је убио змију, те их тако за вавијек спасао од највећег њиховог душманина. — Па гдје је, гдје је тај? — запита орлетица.
А она му одговори: — Ја сам твоја срећа. Кад он то чује стаде се бусати: — И ти ли си моја срећа, бог те убио! Ко тебе мени даде? А она се одмах утече: — Мене је Усуд теби дао. Он је онда запита: — А где је тај Усуд!
Шта ће ко јадан, ко жалостан, не смије више у оном пољу остати, јер ако ко дође виђеће да је убио чојека, па се брже баци на коња и оде својијем путем.
Чобанин однио паре, јер су његове и биле а није ни он сам знао. Отац онога просјака био је хајдук, па је на правди убио оца онога јунака, па ето видиш сад се на његову сину вратило. Сад реци да није правда то била!
Кобилу сам убио зато што нисам могао гледати да ти псето скапа од глади. Него ходидер и ти амо да се почастимо, свеједно, твоје је, па
Нагне се над оним каменом главом, и шњом почне тући о камен говорећи: — Удри главом, тријес те божији убио! Освети се, нигдје ти до сада није срамоте остануло од како смо се ја и ти састанули!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Боже сахрани! Жена треба мужа да почитује; само не треба ни он да се заборавља. МАКСИМ: Али убио те Господ, тако да ти кажем; имаш ли, море, памети, да на бал идеш. СОФИЈА: Без памети људи и не иду на бал.
КУМ: Песма. МАКСИМ: Песма? Како то може помоћи! КУМ: Ево како. Она почне: „па, убио га бог; ђаво да га носи, како сам се усрећила, боље да сам цркла“. Ја на то (пева): „Ти, сердце, не мучи ме!
Ја на то (пева): „Ти, сердце, не мучи ме!“ (Вишим гласом, подражавајући жени): „Ти си орјатин, убио бог и онај час, кад сам те познала“. (Пева): „О само дај ми мир!
(Пева): „О само дај ми мир!“ (Највишим гласом, као жена): „Та убио те бог с несрећом, та ти си несрећа био, несрећа ћеш и остати; сад ћу те оклагијом, виле ти кожу дерале!
СВЕТОЗАР: Али кад муж не зна да се жена бели? СОФИЈА: Како позна сваку другу, само своју не може? МАКСИМ: О, убио је часни крст, како зна паметно говорити! СОФИЈА: Мислим, да баш тако лудо и не радим.
ЉУБА: Е, па таква је сад мода. СТАНИЈА: Убио ти гром ту несрекну моду! Да те мода учи да жмуриш на једно око, да не идеш сас ногама, и да не једеш с десну руку.
СТАНИЈА: Како је то, кад не говорите? ПИЈАДА: Ми говоримо немацки, по моди. СТАНИЈА: Еј, убио вам Бог ту несрекну моду, да бежите од свој род! Ама добро и чините: боље се понемчите, кад и тако нисте Срби.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Је ли ти изишло време, а? Хијено женска! Ни два дана нема од кад си дошла, па већ си ми се попела на главу. Убио Бог и онога који те је довео на мој врат!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Змија? — запрепастих се ја. — Каква змија? Да сте га само видели како је убио тутањ из „Три грозда“. Готово ми га је било жао, онако престрављеног, на часну реч!
Најзад, матори завитла у Сулетовом правцу кинеску вазу због које би Зоки убио и рођену кеву, толико је обожава. Суле са Аде баци према матором иза фотеље телефон, и то онај стилски што у Италији
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Кад би само њега читали, слатки татице, коса би вам расла: како је Карл Мор Амалију убио — то је било срце! Пак је баш својим дегном убио.
Пак је баш својим дегном убио. Тако и ова сирота принцеса страдала је и швермовала, а није ни знала да је принцеса. МАРКО: Кажи ти мени зашто читаш
Марија је овде. АЛЕКСА: Шта, Марија? Одкуд њу ђаво овамо донесе? МИТА: А знам ја. АЛЕКСА: Еј, убио је бог, сад ће ми сав посао покварити. Видиш ли ову девојку; тако сам је речма довео, те се заљубила у мене као маче.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
губим: читав сам бунар издубио, пола сам села изљубио, товар сам сати изгубио, док сам ти мудри савет као из топа убио. Сликар ми Пацко рече: „Ево савета златна, набави четку, боје и добар комад платна.
у вечерње даљи маслинасте, а не видим, око мене, кругом, како шапат подругљиви расте: „Погледајте, кантар га убио, ево нам се Ћопан заљубио!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Мислим да не волим никога. Они су ме сви уништили. Нарочито ме је отац уништио. Да ме је убио не би ништа горе учинио. Паде ми на памет: — Али живот наш не зависи само од нас и наших породица.
— како је сестра газдарице хотела, у коме је Енглез становао, затруднела и како се он онда уплашио и убио. Али ја нисам ништа поверовао. Ја сам знао колико је он добар и колико би њему било немогуће да учини тако ружну ствар.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...
, стаде га шибати по лицу. Он протрља очи и махну главом у страну, као човек који је гађао зеца, па убио — кера... Томе се није надао... Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.
Боље је мусти две овчице но једну... Тако је то, братићу мој !... Али опет, опет... Часни је не убио!... Освану дан туробан, ветровит. Љубица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Љуби очи жељно момче. 140. Ој ти Цвето, лепо цвеће, Бог убио мајку твоју! Која тебе так’ у роди, И посла те насред села, Где јунаци вино пију, Млади момци камен мећу, А
Карао га краљ Матијаш, земљи господар: “Бог т’ убио, Дојчин Петре, варадински бан! Буд ти попи триста дукат’ све за један дан. Зашто попи врана коња, златан буздован?
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ТОМАНИЈА: Убили су окружног начелника! БЛАГОЈЕ: Домазета? СИМКА: Ону рђу? ГИНА: Ко га је убио? ДАРА: Ко је да је, рука му се позлатила! ТОМАНИЈА: Са њим су убили и Анђу... СИМКА: Карамарковић?
разгоревао је ватру у шпорету; седео је на шајкачи; у шајкачи је носио писмо; за шајкачу је заденуо невен; шајкачом је убио муву; помоћу шајкаче је, да се не опржи, преносио врућ лонац; шајкачу је ставио под глану, и заспао; у шајкачу му је
ВАСИЛИЈЕ: Није то Филип полицајцима признао да је убио тог окружног начелника и његову љубавницу — он за њих можда никад није ни чуо!
— него је Орест објавио грађанима Арголиде да је убио своју мајку и Егиста! ЈЕЛИСАВЕТА: Је ли то могуће? СОФИЈА: Али зашто баш Електра да му падне на памет?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Њега је, као младог поручника, у Скопљу, убио један регрут који је био с ума сишао. Убио је са њим и четири војника које није ни познавао.
Њега је, као младог поручника, у Скопљу, убио један регрут који је био с ума сишао. Убио је са њим и четири војника које није ни познавао.
су, међу Бечлијама, изазвали тек мртвачки сандуци престолонаследника и његове жене, грофице Котек (коју је Принцип убио нехотице, гађајући гувернера Босне, генерала Поћорека). Сва је станица била завијена у црно.
Свуд је на зиду била једна слика: једног старца, у униформи маршала, са бакенбартима као у белог зеца, коме се син убио, коме су жену убили, и који се сад молио Богу, за Аустрију: Постојала су тада два Беча.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Он беше човек прождрљив, грамзив и себичан. Његова је власт, коју је отео од свога претходника а њега убио, била огромна. И он је ту власт употребио на то да се што више награби блага.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Један је опет одликован што се после учињеног великог дефицита није убио, по глупом дотадашњем шаблону, већ је дрско узвикнуо пред судом: — Ја сам назоре и идеје своје у дело привео, такви
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
до крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... — Зар се баш лијепо види дретва?
Видео девојку, допала му се и — држ' за руку... О, часни га убио!...« — ово је била његова омиљена реченица, којом је за тренутак прекидао нагомилане мисли.
И други се жене, па имају деце... Их, па тек кажу: »Чиј си ти мали?« а он: »Ја сам Мојсилов!«... О, часни га убио!«... и да богме, ова му реченица заврши тај низ мисли... Ћутао је дуго и пушио.
Потегнем из пушке: дум! — он се закопрца. Аја, не ваља; не би ми дали паре, убио га на спавању... А може бити да би дали: кмет је прочит'о да је његова глава уцењена, па кад донесем главу, мора ми се
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?
Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу. И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
— Деца су крива. Никад се ни на једног од њих он није испизмио; Оно, јесте... деца нису крива што су жива. — Бог убио, лопто, ко те измислио!
Старац, не размишљајући, жестоко шутну И пуче плави прозор на цркви. Истрча црквењак: „Бог те убио! Тако матор, а полудио!
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
И тако две жеље постигао јеси: и змију убио јеси и мучења венац примио јеси од Бога. Сада не предај забораву вољена ти чеда која си сирота оставио преласком
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВОЈВОДА БАТРИЋ Бог га јаки и мртва убио! Како мòга вјероват Турцима, тере им се на вјеру опушта? ВУК ТОМАНОВИЋ Вјеран бјеше јунак мимо људе, па га оно
потрчи к ријечкому граду, ал' залуду — сви утекли Турци у лађама пут бијела Скадра; само Богдан што је похитао те убио ријечког кадију.
Радун гађа с прозора од куле, седмину је на обор убио. Но му дошла бјеше погибија: Турци бјеху сламу и сијено око б'јеле куле нанијели па зажегли са свакоје стране.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Отада нико није смео ни да мрдне за њим. И, сад... ето... тако! Софки по овоме би јасно да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.
Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио. — Ах, Ахмета! Ах, црни сине! Ах, псу!...
Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих. И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Владика гледаше добро у очи младића; зеница у зеницу, штоно ријек. „Како не знаш?...Убио си га!“ рече ђакон. Младић се трже. „Убио... али не знам ни да сам пушку натегао.
„Како не знаш?...Убио си га!“ рече ђакон. Младић се трже. „Убио... али не знам ни да сам пушку натегао. Чини ми се да је то било, да се догодило прије но што би оком тренуо...
Очепио ме... очепио. И бјеше, знајте лијепо, црн коњ те ме очепи...“ „Па што, кад те убио није! Да слути на веље зло, ћаше те онај коњ убити. Но те очепио, неко ће те наједити,... то ти је све!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
). Да се клетва не обистини, ублажава се са „не“ (Бог те не убио!) или се условно изриче (Гром ме спалио, ако сам ја то урадио).
Тако магарећу главу не носио! Тако махнит по гори не скакао! Тако ме браћа не издала! Тако ме гром не убио, а ви сви здраво и весело! Тако ме живи огањ не сажегао! Тако ме земља сунцу не отела!
— казује жуња у лугу, а на то јој друга одговара: — Није печена! Није печена! Није печена! Убио Илија Милију! — кличе прва жуња, а друга је пита: А што? А што? А што? — За лањску кирију! За лањску кирију!
“ Убио ти бог ту моју хитњу! — Рекао пуж кад се двадесети дан припео на грану, па се оклизнуо и пао! А зашто шиче на свеца?
— Питао Насрадин хоџа љекара, кога су му били дозвали да га лијечи, кад је пао с тавана, па се убио. А кад је љекар одговорио да није, он га оћерао и казао да зову човека који је падао с тавана.
МАРКО КРАЉЕВИЋ За смрт Марка Краљевића различно се приповиједа: једни веле да га је негдје у селу Ровинама убио некакав каравлашки војвода Мирчета златном стријелом у уста, кад су се Турци били с Каравласима; други казују да му се
Шуба му до пете: нити је раздрô у цркву ходећи, ни богу се молећи, већ по трњу се верући и срдобољом се... и! Убио га господ Бог стријелом кроз плот! Вала, мили домаћине, и ејвала!
Ко нам био злотвор, убио га господ својом стријелом кроз кост, одлетио на отур као коло, па котур низа санске лугове да покупи дугове.
Било старо, било младо, љубићу га ја. Ко се неће пољубити, убио га бог! Убила га света Петка Параскевија! Пуштајте се, беле руке, не држите се! Ко се с киме у’ватио — да се љубимо!
рећи): — Ви знате, браћо, мене и моје јунаштво, али ћу вам приповједити нека која може бити нијесте чули: Пушком сам убио вука, куницу и лисицу, а ножем посјеко од прве главицу купуса по најдебљем кочању, и пресјекао лубеницу с врха до дна,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
царев син а не оно чобанче, и да су га браћа из зависти оставила на ономе чардаку у коме је он сестру нашао и змаја убио, а то све засвједочи и сестра и оне ђевојке.
Ловац падне на место мртав, и друштво његово кад га после нађе, не знајући ко га је убио, однесе га кући и укопа. После тога жена овога ловца обеси његову пушку о клин.
Кад дође у шуму, онај ован са златном вуном изиђе и предањ, па му рече: „Твога сам оца убио, па ћу и те82 бе.” А он се упла- | ши па рекне: „Помози Боже!” и натегне пушку те убије овна.
” А он се упла- | ши па рекне: „Помози Боже!” и натегне пушку те убије овна. Сад се обрадује где је убио златоруна овна, што га у царству нема, па здере кожу с њега и однесе кући.
” А она му одговори: „Ја сам твоја срећа”. Кад он то чује стане се бусати: „И ти ли си моја срећа, Бог те убио! Ко тебе мени даде?” А она се одмах утече: „Мене је Усуд теби дао.” Он је онда за- | пита: „А где је тај Усуд?
Прво сам видео сребрну ћуприју врло лепу, али је нагрђена где јој нема двеју талпи. Ко оно узе, убио га живи Бог!” Старац му на то рекне: „Оно су твоја браћа украла; како су чинили онако су и прошли.
Кад дође на извор, место да јој назове помози Бог, не рече јој ништа, него у себи промрмла: „Ето оне жентурине, убио је Бог!” Па се напије воде и седне код извора као што су јој казали.
“ Цар јој рече: „Ја би најстаријег ти и средњег брата убио, а најмлађег не би; њему би и у помоћ свакад притекао, кад би могао.
Кад у вече дете отера кући крмачу и двоје прасаца, отац нападне нањ и стане га карати: „Где ти је прасе, убио тамо њега Бог! Ја гледам да запатим, а ти рашћердаваш.
“ 20. ЗЛА ЖЕНА САЧУВАЛА МУЖА. Запанула бијаху два брата на крај пута да чекају крвника који им је понедавно оца убио, и који се та дан с пазара враћао.
не мили у пусту кућу уљести за то што имам несретну жену, и проста Турска сабља ма не њезин језик, и ко би ме убио, душу би стекао.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Христова од седам дана учинити, како су и испочетка били, како се је народ против њега узбунтовао и мал’ га није убио. Зато, друже мој, гледај шта радиш.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сео је на јасле и размишљао како да убије стрину а да се никад не сазна да је он убио. После није разликовао гласове. Дозивали су га сви људи из Прерова, и жене, и сви луди и све жене које је дотад видео.
прснуће му мозак, толико му руке зебу да једва штрањге намиче, једва протиње дизгине, само да оде одавде, даје не би убио... „Одмах да се изгубиш из моје куће! Одмах, убићу те!“ „Биће ти кућа још више пуста, Ђорђе.
Аћим помисли да је неко од рањених Прероваца умро, па не може из себе да ишчупа реч. — Зашто си га убио? — жућкасте и густе обрве претворише очи у две светлуцаве линије. Руке стави на леђа и, погурен, још више се смањи.
Она ће, сигурно, с њим, сада, док је он овде. Наћи ће се они негде. Зашто је није убио? Тако би се све свршило. Па се свукао и легао у кревет. Смирио се. Боли га... глава. Глава жене боли.
— Ко? — Могли су пси или неке зверке да га поједу. Па мог оца Луку — повиси глас. — И Турчин је случајно убио Василија Јовчића, првог мужа моје матере. Случајно сам се тако и ја родио. Могао сам да се не родим.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Изненада, он осети како постаје прозрачан и лаган, а птица рече: — Поздрављам те, Принче облака! Да си ме убио, као луди ветар би светом хујао. Нека ти је срећан пут! — птица се вину увис, а дечак полете за њом.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Убрзо се чуло да је ту, на падини, код Чукур-чесме, турски војник ранио, можда и убио, српског дечака. И Сима терџуман хита ка чесми.
Тако је било и са бегом Зумбулићем, и са чувеним Мехмед-капетаном; тако је било и са оним Мулом Сарајлијом кога је убио, истина не на мегдану него у потери, колико метком из кубуре толико и силином упрепашћености коју је у њему изазвао.
Никоме, никад, није испричао, а и зашто би? У дану кад су толики Турци побијени и он је убио једног, па шта? Није вредело ни помињати. Само, од тада, није више носио, уз себе, оружје; носио је, у себи, грех.
Причало се да су им одсецали главе код саме Небојше, на обали Дунава и да је Рига, штитећи своје другове, убио неке стражаре; причало се, такође, да су их стрељали на данашњем Ратном острву, под звездама јунског бездана.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Бог убио ту беспутну силу која твоје попире законе, која пуни мраком и ужасом наш оризонт и нашу судбину! У ноћ, страшном
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја њој ништа нисам казала, она нека ћути. — Јест — дода њен муж. — Где путује женско само? Да си моја ја бих те убио, рђо куса...
поп гађао из револвера мој шешир од панаме окачен о дрво, а кум, победоносно, на свом штапу донео велику змију коју је убио и стао да описује.
сам новине: неко је ударио, други разбио, трећи отровао, онај побегао у свет, овај провалио, шести се побунио, седми убио. Је ли могуће? Је ли могуће? Је ли могуће? Како су смели? Како само смеју?
Он је нађен усред цвећа, на једној красној узвишици боровог парка, где се убио при заласку сунца. Он је био девојачки леп, али је његово лице одавало ужас једне страшне патње коју је тако одлучно
Помагајте, уби се Лаза. Лаза се убио!“ Па кад је тако, помислио сам чим сам се пробудио, и кад и у таквој прилици ни за кога нисам господин, онда шта ми и
То што га је овамо довело био је злочин из љубоморе, убиство, и то двоструко. Осуђеник је убио жену, затим њеног љубавника, по повратку с фронта, после издржаних мука.
Пре бих се сам убио него што бих допустио да све то урадим поред војника, који у нама гледају своју заштиту, своје мајке, и чији су
Месец дана доцније, на путу из Тиране за Драч, код села Кашара, чувени одметник Сулејман-бег са друштвом беше убио нашег наредника Лаловића и редова ђачке чете, учитеља и пуковског писара Средојевића, који су службеним послом ишли у
једно месец дана у судском заседању извиђа се кривица једног младића, војног обвезника, који је бавећи се на одсуству, убио своју вереницу, која му није била верна. И том претресу, из дуга времена, присуствује и мајор Таса.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али опет.... — Како то хајдук ?... Зашто су га тако начинили, кад није још никога убио ? — запита она радознало. — Па...
некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнутих очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.
осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога над оним, кога је он убио.
»Откуд ја ово идем?... Шта ово би?... А, јест, убио сам човека !..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко
Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац... Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ... Убио би ме без речи. Боље да му дам сад«. — Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. — Па...
па хтеде да се користи оваким њеним стањем ради даље истраге, те је прекиде: — Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? — Сам, господине, он сам... — А ја сам слушао да је Матију други убио?..
— Сам, господине, он сам... — А ја сам слушао да је Матију други убио?.. Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... — Зар Новица?... — рече она и трже се као опечена.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
се ништа више, — рече јој он — ја сам опет прстен кутарисао, — па јој поче причати шта је све претрпио, и како је бабу убио и до прстена опет дошао.
царев син а не оно чобанче, и да су га браћа из зависти оставила на ономе чардаку у коме је он сестру нашао и змаја убио, а то све засвједочи и сестра и оне ђевојке.
Цар јој рече: — Ја бих најстаријег ти и средњег брата убио, а најмлађег не бих: њему бих и у помоћ свакад притекао кад бих могао.
Ловац падне на место мртав, и друштво његово када га после нађе, не знајући ко га је убио, однесе га кући и укопа. После тога жена овога ловца обеси његову пушку о клин.
Кад дође у шуми, онај ован са златном вуном изиђе и преда њ, па му рече: — Твога сам оца убио, па ћу и тебе. А он се уплаши па рекне: — Помози, боже! — и натегне пушку те убије овна.
А он се уплаши па рекне: — Помози, боже! — и натегне пушку те убије овна. Сад се обрадује где је убио златоруна овна, што га у царству нема, па здере кожу с њега и однесе кући.
Они се зачудише, а слуга ће: — Не чудите се, ту сам аждаху ја убио, ево јој главе, — па извади главу од аждахе и принесе трупу, кад таман једно уз друго.
Они јој сад рекоше да је долазила шестокрилка, и да их је одбранио један човјек, који је убио змију, те их тако за вавијек спасао од највећег њиховог душманина. — Па гдје је, гдје је тај? — запита орлетица.
Прво сам видео сребрну ћуприју врло лепу, али је нагрђена где јој нема двеју талпи. Ко оно узе, убио га живи бог! Старац му на то рекне: — Оно су твоја браћа украла; како су чинили, онако су и прошли.
А она му одговори: — Ја сам твоја срећа. Кад он то чује, стане се бусати: — И ти ли си моја срећа, бог те убио! Ко тебе мени даде? А она се одмах утече: — Мене је усуд теби дао. Он је онда запита: — А где је тај усуд?
А отац му рече: — Метни ме у лајт у подруму, па кажи да си ме убио. Ти ме храни, а ја ћу те свачему учити. Син га послуша па га затвори, и ту га је хранио девет година.
— Хе, хе, честити царе, да сам ја теби донио на пешкеш дуња, као што сам био наумио, ти би мене јутрос убио; али ми жена не даде, бог јој свакога добра дао, као што јој је и памет мимо икаква исана!
Ћипико, Иво - Приповетке
А кад се нађе лицем пред оцем, погледа га страхиво и истисне разговјетно: , —Убио сам га! — и осјети у тај час да је слободније одахнуо. —Убио си га!
— и осјети у тај час да је слободније одахнуо. —Убио си га! — понови стари, и, замишљен, рече с очитим увјерењем: Знај, и нас си убио!
—Убио си га! — понови стари, и, замишљен, рече с очитим увјерењем: Знај, и нас си убио! У тренутку свом тројицом завлада једна мисао.
—Нека су мене, убио сам! — одговори он. – Но што ће с тобом? Сјутрадан изведоше их пред суца. Оба поновише и потврдише оно шт су већ
Судац их посматра, замислио се и — пише. Наједном полиже главу и упита Спасоја: —Можда га нијеси на мртву убио? —Јесам! — одговори он. — Виђу га мртва! —Ти не можеш знати да је баш онај час преминуо, — опет ће судац.
А сунце очас освојило и море и шкољ, и топли дан убио јутарњи свјежи сјеверац, па настала тишина. Око ручана доба, рибари, довршивши посао, наложише ватру да испеку на
Нико јој не одговори, као да не чују. —Оде жени, — вели Тома Јелић. —Боже, ама рећи: зна ли он?... —Е, не зна... —Убио би' је да је моја. —Ја би' је отјерао... —А шта би с дјецом? — опази Тома.
Један вели: „Да сада дође, убио би' га из пушке као зеца.” Други, јарећи се, вели: „Куцима би' га затјера”, док ће најмлађи између њих: „Оставите ви
Стара, јецајући, пита га да ли је и жена му с њим дошла: — Бог је убио, погана је зло је с њоме, али без ње, сине, стопут је грђе... Помете нас... — Е, где је то? Закон је закон.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Е, немој тако да кажеш. Знам, причала ми је госпа Ната, каже: криза, а мој муж министар, па ништа, миран, убио га бог, као да није криза, а ја, несрећница, збунила се као нико мој; те трипут солим јело, те сипам зејтин у лампу,
АНКА: Био је на орману, али га је овај скинуо (показује на Раку) кад се играо с њим. ЖИВКА: Бог те убио, да те не убије, опет ти! РАКА: Није истина! Ја сам узео само кутију да направим аероплан, а цилиндер сам оставио.
” А онај мој шмокљан – место да каже: „Хвала, Ваше Величанство!” – сигурно ће почети да муца. Убио га бог са суклатом, сигурна сам да ће муцати. ДАРА (прекоревајући је): Али, забога, мама!
ДАРА: Па кажи, забога! ЖИВКА: Да или не? ЧЕДА: Да! ЖИВКА: Шта? ЧЕДА: Министар. ЖИВКА: Ама ко, убио те бог, да те убије, ко министар? ДАРА: Је л' отац? ЧЕДА: Јесте!
ЖИВКА: Како шта? Још питаш. Ја сам роцпођа министарка! (Удари у сладак смех од задовољства.) Ју, убио ме бог, чисто не верујем својим рођеним ушима. Кажи ми, Даро, ти! ДАРА: Шта да вам кажем?
већ прихватила из Поповићеве руке цилиндер, она га натуче Раки на главу да му тако угуши глас): Куш, проклето штене! Убио га бог, да га убије, и кад га родих овако проклета! ПОПОВИЋ: Но, но, Живка, уздржи се, забога!
ЧЕДА: А је 'л' те, молим вас, смем ли знати како је име Никарагуи? ЖИВКА: Ама, какав Никарагуа, убио те бог! ЧЕДА: Па тај наш зет. ЖИВКА: А, за њега питаш. Име му је Риста Тодоровић. ЧЕДА: Дакле, Риста?
ЖИВКА: Несрећни сине, зар учитељици енглеског језика да псујеш матер? РАКА: Нисам! ЖИВКА: Јеси, несрећниче; јеси убио те бог да те не убије! И зашто да јој псујеш матер? Зар она тебе учи и васпитава, а ти да јој псујеш матер?
Анка, Анка, брзо чашу воде. АНКА (отрчи). ЖИВКА: Разбио му нос, псовао му оца... сину енглеског конзула. Господ те убио да те не убије! Разбојниче, ти ћеш ме убити, ти ћеш ме живу сахранити! АНКА (доноси јој чашу воде).
” ЖИВКА (њен гнев прелази у бес): Куш! Убио те бог да те убије, псето лајаво! Да ниси више писнуо, или ћу те столицом по глави!
ЖИВКА: Зар завукао си се у куваричину собу, свукао капут, закључао врата, па то судбина? А што свуче капут, убио те бог да те не убије? РИСТА: Па, наложена пећ. ДАРА (мајци): Дакле, то је тај почасни господин кога си ми наменила?
ЖИВКА (тргне се): Шта је, говори шта је? СИМА: Уважена ми је оставка! ЖИВКА (цикне као рањена): Бог те убио да те не убије, а што је даде? СИМА: Због тебе!... ЖИВКА: Шта, због мене? А што због мене, сметењаче један!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
3адовољан је био ораховички Турчин: његов брат је тога јутра по изгранку дивнога јесењега сунца убио Селмана Чибуковића...
И на крају: прикрао се неко прошле ноћи и на спавању убио Јаблана... — Суђено, људи — клеше кроз дувански дим Кариман Кошутан — да ми преко куће и ова голема непријатност
Никад никога није убио, ни опљачкао, ни поткрао, ни зајео. А цео свет је мислио да је злица и опак и да је у стању лакше огрешити душу, но се
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Он је до тога почасног места дошао својим великим радом, а на њему се показао особито частан човек. Из личне освете убио га је неки пропали адвокат. гòнџе (тур.), ружа која је тек напупила. гортан (цркв.-слов.), грло.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: Убио ме бог ако знам о каквој решконти! ВАСИЛИЈЕ (легне на земљу): Ох, сад сам несрећан! Са сваке, кукавац, стране страдати
Краков, Станислав - КРИЛА
Прорезани шињел и пробијене груди. — А, а... — био је јекнуо онај. Крик је био прост али страшан. — Убио сам, убио сам... — Официр се није томе радовао, али се није ни ужасавао. Било је још сувише блиско.
Прорезани шињел и пробијене груди. — А, а... — био је јекнуо онај. Крик је био прост али страшан. — Убио сам, убио сам... — Официр се није томе радовао, али се није ни ужасавао. Било је још сувише блиско.
Спустио је револвер, истресао земљу из власи, и сетивши се да шлем чува од парчади, стави га себи на главу. Није се убио, али је и сутрадан ту одлуку записао у нотес.
Петровић, Растко - АФРИКА
Узео сам штап и убио је. После ми је било жао што сам то учинио, јер није ујела девојчицу! Није ли овај начин размишљања потпуно црначки“?
Сваки човек није ни достојан да буде уведен у тајне, чак и кад није крив за ту недостојност (рецимо убио случајно птицу коју није смео; појео забрањену храну; сањао извесне снове итд.
Зато и ако умре, рецимо, човек од стреле или уједа змије, трага се увек који је тај сусед или пријатељ који га је, убио, извршивши пре тога чаролије и фетише противу којих се није могло одбранити. Почиње право весеље.
Ако се сазна да је било који члан, било ког суседног племена, и случајно, убио овакву рибу, племе Бобо му објављује рат као свом најкрвнијем непријатељу.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
То беше... СТАНА: Та доста, доста! Проклет вечито! ГЛАВАШ: То беше Спаса!... СТАНА: Бог те убио! СПАСЕНИЈА: Ах! ГЛАВАШ: Па сад је водиш, Да са дивотом створа њезина Поткупиш паши очи лакоме, Да продаш румен
Ал’ она ноћ У пустим груд’ма спомен остави: Последњу вољу оца рањеног И прву љубав!... СТАНА: Гром вас убио!... (Одлази јаросно.) СПАСЕНИЈА: Ох, мајко, мајко!... Ено је, оде!... С ћерком је, јадна, све изгубила!
Већ нам стражари и капију отворише, а баба искрсну, бог је убио!... „Хајдуци!“ викну, а глас јој по ноћи крешти као у буљине... ИСАК: То, канда, беше мајка Бошкова?...
Шта да се чини?... Говор’те сад! ЋЕРИМ: Да се убије! ХАСАН: Та ту је био малопре, Па што га сместа ниси убио? ЋЕРИМ: Што нисам хтио; јер сам у себи друго нешто смишљао. ХАСАН: Па, дела, казуј, Да се не троши време залудно...
А некака баба, бог је убио, рањена, а једнако крешти за њом: „Удрите је, Турци! Вежите је! Ту кују! Ту јараницу хајдучку...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Откуд ти овде, деда Стојане? — Изгореше не проклети Турци, бог ги убио. — Зар упалише Церје? — Упалише, упалише, проклетници проклети! На ноћ га упалише. Изгибе народ, изгибе, изгибе.
Док сам це ја устезао да му га дам, изађе ђенерал и упита шта је. Кажем му да се мајор Велимировић убио и да је ово писмо од његовога брата капетана Велимировића, управљено лично на ђенерала.
Дакле шта је овај низам? Роб султана и турских великаша и жалосна жртва њиних интереса. Ти си га убио, јер би иначе он тебе убио, али кад га видиш где лежи овако уништен, пожали га; он то заслужује, он је кукавна жртва
Роб султана и турских великаша и жалосна жртва њиних интереса. Ти си га убио, јер би иначе он тебе убио, али кад га видиш где лежи овако уништен, пожали га; он то заслужује, он је кукавна жртва туђе обести, грубе, сурове
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Споља је допирао цвркут врабаца и весео жагор. — Чини ми се — настави Влајко — радије бих се убио, само да не гледам више такве призоре... Доста је било.
И да смо се случајно срели у животу, били бисмо сигурно добри пријатељи... Овако, убио сам га... Или би он убио мене. Али је требало да дође она страшна ноћ па да се у многих људи пробуди савест њихова...
И да смо се случајно срели у животу, били бисмо сигурно добри пријатељи... Овако, убио сам га... Или би он убио мене. Али је требало да дође она страшна ноћ па да се у многих људи пробуди савест њихова... Слушај шта ћу ти рећи.
Али на Желчева је пуцао један. Тај исти убио је и његовог посилног. Требало је видети тога војника како је после изгледао.
Требало је видети тога војника како је после изгледао. При сазнању да је он својом сопственом руком убио два човека, њега је обузела дрхтавица, и он је безумно пилио у леш, док су му се вилице тресле.
„Фикус“ позива и нас као госте, те да им сви заједно учинимо боравак пријатнијим. — Ко неће, убио га бог — препоручује се Пера „Ђеврек“. — Да им покажемо знаменитости Водене... — И наше херојство и јунаштво...
На тај начин убио је Пера осам лафова. Остали су убијали тигрове, „Фикус“ као капетан потпоручнике, „Махер“ слонове, а потпоручник Сима
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Гуњац стари и фес продрт, коса пропала! Отац стари, мајка пита: „Шта си радио?“ Деца плачу, Жена куне: „Гром те убио!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ал’ да је знати барем узрока, За кога тече последња кап. КАП. ЂУРАШКО: За Венецију... БОШКО: Бог је убио! КАП. ЂУРАШКО: А што? БОШКО: Како: а што?
Па и тог анђела!... Е бог те убио! И на сунце је отров прснуо, Јелисавето, звездо дивотна! Опрости мужу, прости човеку!
Ждравља ми, није!... Сијед чојек... п’ онда... можда је и гријех?... Ал’, вељу, боље да си га кâ скота убио!... ЈЕЛИСАВЕТА: И тебе с њим! ВУЈО: Де! де!.... Хоћу л’ их пуштит...
Ох, бог вас клео, карô, убио! А несрећа вам стопу по стопу Срамотан живот верно пратила! И ти, зар и ти? Та да се куга с грозом љубила,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
„Дијете, дијете, чувај се сељачкије' Ђурђија, Христос и' убио! Ђурђија је Ђурђија! Удри Ђурђију, криж јој шокачки!“ — продере се и силно задрма косматом, подбулом главом кад му се
О, проклете моје ћуди!... Мало не уби' калуђера... Да сам га, којом несрећом, убио, куд би ми онда душа! Зови га, Гавро! О, оче мој свети!... Једва Партенија изиђе из кошаре.
“ „У који мислиш суд?“ „Па ја млим, жено, у окружни, јер је штета велика.“ „Ето, Бог те не убио!“ — врисну она, кô да је нешто уједе за срце. „Увијек се 'валиш: ја ово, ја оно; паметан сам, учеван сам, знам закон!
О, јадна ти сам ја и чемерна с тобом по сто пута!“ — стаде вриштати кô бијесна и чупати косе. „Слушај, Бог те убио, како ћеш одати царској господи чест. Кад уђеш у наш мали, сељачки суд, викни: Добар дан, главати господини!
Судац: Што си водио овог лопова пред суд? Што га ниси одма' на њиви убио? Давид: Како сам будаласт, море бити да би и то учинио да не знам данашњег реда и закона.
Нећу преко закона, па уби ме!... Неке године, док још нисам био свјештио вашег закона, убио сам у тој истој њивици једног јазавца. Биће ваљда брат овог лопова. У'вати ме царски шумар и оглоби с пет воринти.
“ — Онда сам имô чет'ри козе. За турског суда мирне ко овчице, а кад заступи укопација ошјетише и оне слободу, Бог и' убио, па се не дају сносити! Почне и' она моја крезуба бабетина мусти, а пошљедња ногом у кабô, па пролије варенику.
Давид: Ти кажеш да је оћерам. Како ћу је оћерати кад ми је, да простиш, слатка и драга, Бог је не убио! Чујеш, главати и велевлажни господине, невјенчана је, прошћеш, жена и слађа и дража од вјенчане.
У'вати ме за грло, да ме удави. Сјети' се ја освјета: Живила наша премилостива Земљана Влада! Остави жено, Бог те убио. Живила наша премилостива Земљана Влада! Остави жено, 'Ристос те убио.
Остави жено, Бог те убио. Живила наша премилостива Земљана Влада! Остави жено, 'Ристос те убио. Живила, продера' се из свега грла, наша премилостива Земљана Влада у Сарајеву!
Жена ме је, Бог је убио, устрашила, она моја крезуба бабетина! Писарчић: Ја бих река', господин судац, да се овај човјек претвара.
То ништа не припознајем! Ја се држим реда и закона! Да сам ћио радити преко закона, ја би њега сам у шуми убио. Знам закон, па преко закона не дам ни свом рођеном оцу!...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
) ЈЕРОТИЈЕ: Бока! Ето ти га с мисли и с персоном! Сад знаш ко је Ђока. АНЂА (крсти се): Ју, ју, ју, ју! Господ је не убио! Прсте ћу јој исећи, да га мајци никад више не напише писмо. ЈЕРОТИЈЕ: Море ће да га напише носем.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У планини, на месту где је краљ Вукашин убио цара Уроша, никао је усред зиме и леда б., и врло јако мирисао (Нар. песме, збирка Н. Кашиковића, ркп. СКА, кут. ИИ).
Ћипико, Иво - Пауци
Довео ја Божицу; зановољан ја; задовољни моји, задовољна она, — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио! —Веле да ће те тужити суду. —Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих!
Ја га стигох. „Рђав сустиг, брате!” вели ми. „Помози!” А вјетар носи му глас бог зна камо... — Бог те не убио, — велим ја — видиш да гинемо!... Тргох нож и пресјекох ....
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Проговорио бих о неколико његових супротности, и све би се на томе завршило. Али он се убио. Учинио је то на начин дотад невиђен.
Тога дана сам у бици са Угрима, негде у Усори, први пут убио човека. Имао сам једва деветнаест година, био сам млад и зелен и када сам убио оног Угра, такође младог и зеленог,
Имао сам једва деветнаест година, био сам млад и зелен и када сам убио оног Угра, такође младог и зеленог, распоривши му бодежом трбух, када сам угледао како му у локви крви леже просута
Дадара Кога сам ја, у ствари, убио? Њих двоје или себе? У мрачној ноћи и мрачној непознатој шуми, под пљуском кише, седим на премореном коњу који стоји
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
највећи метеор о тле, ми не бисмо чули звука ударца: он би избушио пред нама велики левак, засуо нас парчићима камења, убио нас можда, а ми не бисмо при томе ни писнули. Овде препуцава на жеги и зими камење и стење, али не пушта гласа од себе.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
увек, пошто ког силом отрујете или убијете, изговарали се како нико није знао, ни слутио, већ се он сам ноћу отровао, убио. ХАЏИ РИСТА Па нешто мора да се сачува... вера и Бог. МИРОН Зар је Бог и вера за крв?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тајна. Гос-Тоша је мртав, а девојчица се тргла из несвести тек при удару који је оборио и убио њеног поочима. Језивост притиснула паланку и околину, као камен. Лазарић је сахрањен некако кришом и уз шапате.
— Жив ме Бог убио, ако не знам о чему сте разговарали. Ево ћу одмах да наставим разговор. Каже господин Јоксим: „Онај Каленић има нос за
А ни до данашњега дана нико не зна ко је из пушке убио оног другог, док је обилазио патроле. Дум-дум, и готово, оде млад човек под земљу...” Девојчице гутају речи.
Цео дан је тражио перја да метне у дуванкесу. После су га одвели у лудницу. А има сад један што је убио жену, ланци му на рукама, и сам је затворен, и сутра ће га превести у Суд. — Тамо је тамница, је ли?
” — Радован клечи пред судијом: „Нема лека! Судите ми што брже, одмах, и на смрт! ја сам најкривљи, ја сам убио и ону девојку и оног дечака убијте ме, што пре, не могу да трпим стид и срамоту!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Не боји се Бурјам јошт!« Со тим полети на једног са свом силом, и био би га сасвим убио да му није сабља слагала; све је било што му је уво ровашио. Но со тим друге у већу јарост подигне.
Ова искреност и мирољубије, при том и потврђивање началника да он није ни буву јошт убио, по оному: нон те цреаві, нон те оццідам (нисам те сотворио, нећу те ки убити), јошт веће почитаније код слишатеља
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Због познате фирме „Каин & Авељ“ извукао сам три пута батине. Једанпут зато што сам казао да је Авељ убио Каина, други пут што сам казао да су Каин и Авељ били апостоли, а трећи пут, не сећам се, а чини ми се зато што сам
— А је л' теби познато да је Вукашин убио Уроша? — Јесте! — Е па, како је он могао потегнути мртав са Марице, где је погинуо, и доћи па убити Уроша?
И читао сам одиста, а кад је дошао накнадни испит, ја сам не само казао да је Вукашин убио Уроша, но сам ишао корак даље, те сам тврдио да га је двапут убио; једанпут пре, а други пут после Маричке битке.
накнадни испит, ја сам не само казао да је Вукашин убио Уроша, но сам ишао корак даље, те сам тврдио да га је двапут убио; једанпут пре, а други пут после Маричке битке.
Ја сам ишао још и даље у концесијама; пристајао сам уз Панту Срећковића да је „и по трећи пут краљ Вукашин убио цара Уроша“, али изгледа да ми сва та моја помирљивост није помагала ништа и морао сам понављати разред.
када сам ја већ изашао из школе, историјски се утврдило и данас се то сматра као несумњив факат, да Вукашин није убио Уроша, већ да је овај умро после Маричке битке.
Бог убио Латине и нека им никад није просто што су свој језик измислили! Опрости, мајко, и чувај осталу децу од латинског језика
одржао својој жени: „Видиш, жено, да сам ја тебе пре двадесет и пет година, на дан наше свадбе, или, рецимо, сутрадан, убио, ја бих одлежао својих двадесет година робије и сад бих већ пет година био слободан, а овако...!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ја добро прођох. Али Миловану изгореле од позад’ чакшире, и, ено га, сече шињел и крпи чакшире. — Бог те убио — смеје му се наредник Продановић — зар ниси осетио како ти гори тур? — Како... скочањио сам се од зиме!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И ништа не значи грижа савести што сам некога убио или му подвалио, јер мене често мучи савест и што некога нисам убио или осветио му се.
И ништа не значи грижа савести што сам некога убио или му подвалио, јер мене често мучи савест и што некога нисам убио или осветио му се.
Избљувах целу прошлост по поду своје собе, Руке ми беху крваве којима је нисам убио, Јечао сам тада бесвесно над трагом своје ругобе: Довукао сам се до албума, ту нашао њен лик и љубио, Сваки други би
над трагом своје ругобе: Довукао сам се до албума, ту нашао њен лик и љубио, Сваки други би се за то на месту моме убио, А ја сам се једино у присебности својој губио.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Грли Митка.) Ох, бато! МИТКА (болно): Беше моје!... КОШТАНА (тражећи бакшиша, долази до Митке певајући): Бог убио, Васке, мори, твоју стару нану, Што те даде врло на далеко, На далеко, Васке, три године дана.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
завидљивци своме господару и осумњичише као неверна, претварајући се да као пребеглица прелази на турску страну, убио султана Мурата...
За смрт Марка Краљевића различно се приповиједа: једни веле да га негдје у селу Ровинама убио некакав каравлашки војвода Мирчета златном стријелом у уста, кад су се Турци били с Каравласима; други казују да му се
дојке своје, па удара камен по камену и заклиње Краљевића Марка: „Сине Марко, моје чедо драго, тако ми те камен не убио, и тако ти ране материне, иди, Марко, те искупи бега!
Муја Хрњицу убио је из засједе у Петровој гори побратим му потурица Мехо Катарица; Омер је изгубио главу панувши крај врела Коренице у
ту описани; највећи јунак тога времена је по песми син Вука Томановића Никац од Ровина, који је, као „син Обилића“, убио босанског пашу под шатором.
Радивоје (у песми Старина Новак и дели–Радивоје) употребљава је да би обавестио Новака о своме положају: Бог т' убио, горо Романијо! Не раниш ли у себе сокола?
певању Илијаде иронија упућена на рачун оних који су „јуначки“ задавали ударце мртвом непријатељу: кад је, наиме, Ахил убио Хектора и почео да скида оружје с њега, дотрчали су Ахејци и стали да гледају његово дивно лице и узраст, али без
Али кад се после добијеног мегдана вратио Иво у турском оделу, кад се Ђурђу учинило да то долази Турчин који је убио Иву, тада је осећање немоћи нестало као да је руком однесено.
буздованом латинске цркве, хвалио се пред туђинцима бројем и лепотом манастира у нашој земљи, а на Косову је убио Мурата. Марко Краљевић је разгонио Турке као врапце и чак самог султана догонио до дувара.
Буде њега лале и војводе: „Устан' море, млађано Бугарче! Бог ти стару не убио мајку, која те је такога родила и у свате цару опремиле!
“ „Јест слободно, моје драго д'јете! Него скини бугар–кабаницу, бог убио онога терзију који ти је толику срезао!“ Говори му Милош Војиновић: „Сједи, царе, пак пиј рујно вино, не брини се
му коњиц њиском одговара: „Господару, војвода Момчило, нит' ме куни, нити ме нагони, данас теби полећет не могу; бог убио твоју Видосаву!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Официр нам се од жалости убио. — А куд ћеш сад ти с том пушком? — То ћемо још вид јети — пријетио је војник. — Биће још дана за мегдана.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Докле ухватише га, сам се исказа, јер је убио човека. А да речемо ево сад, крошто ли нам то Бог даде и постави сваком нам у глави на нашој памети свагдашњега будна