Ћипико, Иво - Приповетке
Језиво их је тражила по заклоњеним увалицама и свугдје гдје је стигла кад је за стоком у пашу ишла; а примирила би се тек кад би нашла које младо чобанче на осами,
Још тутњи издалека, а по увалицама, враћајући се, валови са жала, бучећи, котрљају пијесак. Жене и чобани моле, а веслачи се напиру да чим брже прођу
Ту море увијек жамори, а подаље, у увалицама, мирује и вуче испрано, бијело жало, а чисто ме у души нешто стеже када гледам у та засјенута затишја, откуда пуца