Употреба речи угушује у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Али онај императив дужности који нагони људе у смрт угушује моју савест и ја сам машина која се одбија од влажних зидова, готово равнодушно, јер ми је ваљда тако суђено, убеђујем

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Али је она већ навикла да угушује мисли о томе. — Кажи господину нек изиђе у ходник, или нек дође овамо, рече она тихим гласом.

али су јој сад и они далеки. Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...

постао је развалина, рушевина која труне, сенка... Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелијицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама... О, још да није тих суза!... »Живот, младост... ала то прође !... И шта сам сад?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Војници га збуњено гледају, па, псујући му женску децу, приђоше мртвом војнику. Пуцњава се прореди. Јауке рањеника угушује кукњава жена по селу. ...Моја буна је друкчија била. Никола клонуло седе у снег, не испуштајући колац.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности