Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
мислити, и всегда оно што Латини веле: „Латет ангуис суб херба: Крије се змија под травом”, а ми велимо: „покривен угљен”, претполаже. Језуити су у овој мајсторији знаменити били, пак кад би до послетка, што им поможе?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Бирташ наслага брезови̓ дрва пуну фуруну, пак затвори и рече: „Немојте отварати, док сва дрва не изгоре и угљен се учини: убиће у главу”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде... Док се обре пред њим црн поп! Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!« — Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.
Још натрпа озго дрва, да добро сагори. Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!... — Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан. — Па куд их део, богати? — упиташе остали.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Синовац му Марко, видећи то, саже се, дохвати угљен и метну на дуван, па му рече: „Пуши стрико!“ Затијем, исти Марко, протегну се, па рече: „О, људи, што ме рамена боле!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ко сваког слуша зло чини, а ко никог још горе. — Ко другоме јаму копа, сам у њу упада. — Угљен, ако не ожеже, он огари. — Тко зло чини, зло и чека. — У рђаву читлуку вазда рђава година.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Цонтрона баци први жеравак у воду и запита: — Је ли овоме крива Пешњетина? Угљен зацврча, али не потону. — Је ли Чврља Ожегова? — наставља Цонтрона. — Је ли Жландра Ћукова?... Је ли Врља Кукумарова?.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” Кад је ове речи рекло, Око му се засијало Као угљен под мехови, А глас му се задрктао К’о од звона глас последњи Кад је кога огласило.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Оно нам је — вели Мићан, па се сагну да метне угљен на лулу. — Оно нам је мало прије причô Симеун какав је зулум починио у Мајдану.
— трже се мајстор Глишо као из дубоког премишљања, примаче се ватри, истресе лулу о длан, па је опет напуни и метну угљен... — Дај ми кажи, Мићане, мореш ли икако знати што Симеуна не закалуђерише?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Која жена жели да нема деце, треба да нађе самоникао јасен, да га сагори, преостали угљен да пребије на троје, помокри се на њ и закопа га на неко сакривено место, одакле га неће нико ископати (ГЗМ, 19, 1907,
земљани лонац; »да усев не полегне«, на с. се не седи; »да град не туче усев«, по с. се промеша угљен; да не ниче коров, раоник се окали волујском мокраћом; »ради напретка усева«, на прво орање носи се сува храна; жито
пошто га дарује новцем; гранчице од б. мећу се на младе воћке, а угљен од б. меће се на сваку воћку и посипа се по корену губаве смокве; сви укућани пију од вина којим је б. преливен.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
но се у Јеванђељу зове статир свјетовиђени камен а овако напросто зове се карбункулум, да речем на србски језик горућ угљен зашто но он у мраку и ноћу како ватра сја се и видно светли.