Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Утоме му звекнуше ланци... Беше то ропски јек, који свако срце својим тупим звуком растужи... А сиромаху учитељу ударише сузе на очи, и ништа није умео изговорити, до само: — Ох, знао сам ја!... Он није крив!....
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ми синоћ дадосмо веру за пет дана да нећемо ударати, а они без договора ударише и запалише Ваљево. Сад или је боље одржати Турцима реч, а нашу браћу оставити да се сами туку, или је боље реч
Таман ми с нашом војском из Жаркова долазимо, и чујемо где пушке пуцају, а дотрча момак Црном Ђорђу и рече: „Ударише Турци многи а наши се туку, али су врло у стра̓у.” А господар Ђорђе само повика: „Потрчи коњик, а и пешак брже хајде!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Дуван га загрцне; застане да се искашље, па се, онако дугачак, превије као пругло чак до земље. Ударише му и сузе од муке, а он их растрља песницама, промрмља нешто, па опет најлак гига навише... Не кида се он толико.
Одмах ударише један с једне а други с друге стране пута, да их Рака не опази, па у стопу за њим Помрчина беше густа, а он није баш
Гледам ја — баш ватра! Гори лепо као год с огњишта. Сељаци ударише у смех. — Та то је био чпорет — повикаше неки уза смех. — Знам ја — казаше ми после.
« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и
— Ето, ја ћу их понети ако се бојиш... 'Ајде ти само! Никола слеже раменима и пође за њим. Ударише све јаругом, док избише под Симичину кућу.
Е, гле ти њега! Баш оре као маторац! Каже мени Душанка... А ја мислим — шали се, враг један! И опет јој сузе ударише. Она их брише рукавом и смеје се. Огњан се чисто збунио. Неки пламен ударио му у лице.
Указ се отегао с краја до на крај свих две стотине табака! Господину министру ударише сузе од радости. Стаде скакати по сали — и с ноге на ногу, и у ковитлац, и у пропац.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јурио је као махнит, бесан, отрован. Докопао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола... Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити... Неко га, са страга, удари по плећима... Он це окрете.
Тек тада ћеш осетити како је топла љубав њезина... Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!... И ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе благу овога света...
– Хоћу, ефендија, како не бих!... Хајде, Лазо! Хајде, роде!... Обојица ударише „темена”, па изидоше из одаје. – Лаку ноћ, ефендија! — Лаку ноћ!... Турчин оста сам.
О, Господе!... Што ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... Па поче дрхтати од жестина... И сузе му ударише... У тај пар уђе попа. — Добро јутро! — Зло, мој попо! — рече Јова. — Што, Јово? — Крађа! — Крађа?!
Немој да прокунем утробу која ме је носила!... Говорила је слободно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.
Нико за њом да би речи... Њој се сви туга на срце. Она ледена стена што јој на срцу беше као да поче копнити... Ударише јој сузе и полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз главу. 10.
он, као, не може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушко? Шта ти је, срам те било! Зар у сузе, као жена?... Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...
Иван се диже на ноге, па се укочи. Један тренутак сви беху окамењени, али одмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. И све се ућута... — Мислио сам — рече он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те уморим...
Направила се читава гужва. Оно лагано оступање претвори се у бекство. Место оступања југу, Бадо винцима, Турци ударише право западу, Дрини, само да се што пре Босне дочепају. Ова гужва и ово бекство беше као наручено за Станка.
Онда се излуби са браћом и приђе руци материној. — Благослови ме, мајко!... Петри ударише сузе. Она узе његову руку и притисну је на своје смежуране образе... — Мушка руко!...
Направише капију, ударише оштро коље да би зауставили коњицу турску. Ниједну ситницу не пропустише, као оно добар домаћин кад зимницу спрема...
Све одлази нагло, брзо, не чекајући ни друга ни пријатеља. На сваком се лицу огледао страх и ужас... Чупићу ударише сузе. „Шта ја доживех?!... Што ми, Господе, јуче живот не узе!” — мислио је у себи.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Три мала нова срца закуцаше узбуђено и ударише неодољиво у помрчини. Они ударише весело као три нова часовника. ПРИЧА О ЈАКОМ На једном истом ланцу, чврсто везани
Три мала нова срца закуцаше узбуђено и ударише неодољиво у помрчини. Они ударише весело као три нова часовника. ПРИЧА О ЈАКОМ На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два
Једно девојче, које је било заљубљено, полукрвавим рукама зграби комадић конопца и притиште га на усне. На очи јој ударише сузе радости и усхићења. Кад се враћаху у град, био је већ пао мрак. Локве у пољу биле су пуне звезда и жаба.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Све више изнемаже, и једну ноћ лијепо да заковрне. Ударише некаки болови у крста и све се у клупче савија. Сједи поп крај постеље и не одмиче се.
Али нема више туге. Разведрила су се лица и некака неспокојна радост ожарила и увело попово лице. Ударише врућине. Иконија већ кречи попову кућу и спрема се дочек за Мару.
Саже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по земљи. Поп се уздрхта, а сузе му ударише. Он мрдну једним прстом. Ми је прихватисмо и приведосмо кревету. — Још ближе! — шапну поп.
Она дође још тужнија — Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе. Ја је стегох и почех дивљачки љубити. Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
све обешењаку једном салашарском!« Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта. Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— А да не високо?... а око јој црно, големо; снага?... — А, а! ... — поче он као да тврди, радује се, грца. Сви ударише у смех. Он, одједном као да се отрезни, скочи. Сви опет још у већи смех.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Трептеће силуете два-три слепа миша прнуше из мрака, лако га се дотакоше по коси и руци и ударише о конопце. И онај хладан ужас, као неки ледени талас, обузе га до грла.
Црњански, Милош - Сеобе 2
– Дас Елаборат небен ден План еинер вербессертен Еинрицхтунг дер Унионwеркес. Кроз коју годину и то се заборавило. Ударише сто батина попу Алекси Гаћеши, на клупи, у Огулину! А да им, овај свет, улепшају, ђенерали су садили дудове поред пута.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Да видимо где су наши путници. ВИИ Кад су путници отпутовали, ударише косо преко два Дунава, па су дошли у Вац. Ту се мало одморише, па онда све даље.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Чувши име његовог брата Вука, калуђери као да се развеселише. Ударише у похвале и благосиљања војене храбрости онога, његове привржености православљу и дарежљивости према њима.
Већ у почетку јесени жене ударише у плач и врисак и почеше да куну. Прва, извесна вест, да је на мртво име ишибан Секула, кога су сви знали, јер беше
Матавуљ, Симо - УСКОК
Послије, кад због њега, због цара Шћепана, ударише на нас три војске: босански везир Сулејман-паша од Никшића, румелиски беглербег од Подгорице и скадарски од Плавнице,
“ Сви ударише у смијех. Владика пође навише, лак и весео, и рече: — Мој ђакон све шалом зачиња, али о свему промисли!
укидоше гувернардуство и писмено потражише од Радоњића повраћање половине печата; изабраше племенске судије; ударише дацију (порез) по шездесет динара (парâ) годишње на кућу.
Кад оно недоношче онако трчи, а да какво би било послије!?“... Сви ударише у смијех. — А за око причај! — рекоше. — На путу у Приморје нађе Ћеклић зрно грожђа. Бјеше крупно, чврсто, плаво.
“ Сви браственици, осим Јанка, ударише у грохотан смијех. Стари Мргуд викну: — Виђи ђавола цуцког, пријети мегданом! Перо Пуров додаде: — Ваистину, чим је
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Што л' га гони овако по ноћи? Већ је близу, већ и пушка цикну, А уз цику јунак вако викну: „Та на ноге! Турци ударише, Ударише, воду прегазише, Бију, кољу, робе, пале, руше — Јао, Срби, куд ће ваше душе.
Већ је близу, већ и пушка цикну, А уз цику јунак вако викну: „Та на ноге! Турци ударише, Ударише, воду прегазише, Бију, кољу, робе, пале, руше — Јао, Срби, куд ће ваше душе.
Синоћ јунак кâ и увек оде Да уходи Турке украј воде, Одмах затим Турци ударише, И зачас нас љуто нагрдише. Јао, брате, кад се сетим јада Што нас хвати онда изненада: Ни сад не знам како све
“ Ово рече, више не могаше, Е већ пушке цикутати сташе. Бој се поче — Турци ударише, Једним махом хтјеше да освоје, Ма их Срби наблизу пустише, Па узеше на то око бистро, Ког смислише, оног
Што ме гледа дрво жалостиво? Окле жубор и то уздисање, Да ми стрепи, пуца срце живо? А та звона што сад ударише Страшна л(и) су, вас ми свет се мути; Ох, страшна така још не бише, Боже, Боже, на што л' ми се слути?
Ал' те сузе, што јад био, У срцу јој узаптио, Макоше се, помолише, Из камена ударише: Читаво се врело створи, Па травицо(м) зажубори, Те крај стене и крај горе Стиже тамо мимо дворе, Де неверни
22. Само оно дивно двоје Да угледа — ништа више, Што на пусте топе твоје С тољагама ударише, Би се болан сав следео, Какву с' гују газит тео! 23.
Све на путу што бијаше, Поломише, покраше, Ударише свету јаде, Ма гле и њи на комаде! Ох сагни се у милости, Оком сузни па им прости!
Већ је близу... од њег' пушка цикну, А уз цику јунак вако викну: „Та на ноге!... Турци ударише, Ударише, воду прегазише, Бију, кољу, робе, пале, руше... Јој, Србињи, куд ће ваше душе!
Већ је близу... од њег' пушка цикну, А уз цику јунак вако викну: „Та на ноге!... Турци ударише, Ударише, воду прегазише, Бију, кољу, робе, пале, руше... Јој, Србињи, куд ће ваше душе!
Испадоше сиви соколови, Испадоше из горе Србови, Диван јуриш Турком учинише, Живим огњем на њи ударише, Пушке пучу, пра пред оком гори, Сва се гора наоколо ори.
Али, брате, то да видиш саде, Када Турком поглавица паде, Јалакнуше клети, поврвише, Кâ смушени Србу ударише. Неста сместа од пушака цике, Умукоше мале и велике, Посукташе ножи оковани, Поклаше се момци одабрани, Ватају се
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Како беше замахнула секиром, тако и стаде кад уђох. Кад ме опази, позна, ударише јој сузе и показујући ми на његову собу заплака се: — Хоће Мита да нам умре! — Е...?! — Јест.
Тако је Марика нарицала. Глас јој беше снажан, плач здрав, а нарицање тужно, од срца. Сви ударише у плач. Све жене тада приђоше око мртвог и осветљеног Мите.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Поврати му се срце од страха, а виле се згледаше па ударише у кикот, док се не ухватише у коло и стадоше као помамљене играти. Он не престаје а оне већ душу да нздуше.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
78. Златни топи у град ударише, Лепу Мару у двор уведоше. Лепа Маро, јел’ ти жао мајке? — Зашто би ми било жао мајке, У мог драга бољу мајку
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Некипут да се испреврћемо од смеја. И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. — Па шта је било с њим? — Пропао је, сиромах. Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду... Будала!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Па зашта, нано? Зашта?... — поче, а већ јој од беса сузе ударише. — Не знам, чедо! Не знам, не питај ме. Само то: свршено је. Ено, он тамо, горе: бесни! На очи не смем да му изађем.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
ЈАНКО Приповијетка из црногорског живота И Једног зимњег јутра, године 1817-те, у Котору граду, ударише бубњи и свирале, стаде трка по граду војника, стаде звека по калдрми равној од сабаља и од потковица...
“ Сви у смијех ударише. „А за око причај!“ „Нашао Ћеклић на путу зрно грожђа. Не зна шта је. Никад видио. Окуси, те видећи да је слатко:
Сердар и женске не могоше се савладати но ударише у грохотан смијех, тако да она двојица, којима некако не бјеше до смијеха, обрнуше се к њима.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
„Који му је враг јутрос!?“ — вели фра-Брне. Најпослије весла ударише и лађа се отисну. Стипан стао насред ње, држећи једном руком коња за узду, а другом заклањајући очи од сунца.
— вели Дундак. — Он би сад почеја: „Је ли ја? Је ли?“ — дода Бељан. Млађи ударише у смијех, сјећајући се заврзана. — А ко бјеше тај... како га зовете... Букар? — пита харамбаша.
— Зар си ти, магарчино, заспа? — викну стриц. — Ко је то исприд врата? Бакоња се тргну, те кад повуче врата себи, ударише га у чело, а у исти мах зачу се више гласова. — А, дите моје, ту ли си? — вели Кушмељ. — Иве мој!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А зна да пише кад му паре требају. Кроз отворене вратнице коњи лако укасаше у двориште, па одједном стадоше као да ударише у зид. Санке су празне. Са њих сиђе само Мијат. Аћим рукавом пређе преко очију.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „У коју сврху?“, запита га учитељ. „Е, то не знам“, одговори збуњено млади ученик, а остали ударише у смех. „Ја ћу вам свима растумачити“, рече Питагора.
„А ти си малочас заложио своју главу да је наш мањи број непаран!“ Сатирос обори ћутећи главу, а ученици ударише у гласан смех.
„До сто ђавола!“, повика номофилакс, „тресните јаче о врата, та ми смо државна власт!“ Његови пратиоци ударише толико о врата, да се цела тараба затресе, али одмах затим отскочише, као опарени, од плота.
Он се смејаше тако слатко да му сузе ударише на очи. „Запамти, драги Хипократе! На тај начин настали су сви споменици што си их виђао по разним варошима Грчке.
“ Сузе му ударише на очи. „Кремоно, драго место моје! Заузет својим радом спасавања, морам још овде остати, да бих се вратио у твоје
После ових командантових речи сви се охрабрише, обрадоваше и ударише у одобравање; једини Герике ћуташе као заливен, оборене главе. Његов сусед потапша га по рамену.
„Куга!“, узвикну најмлађе дете. „Каква је то нека бесна жена?“ Остала деца ударише у смех и поучише малишана да је куга једна страшна прелазна болест.
Тако је јасно и убедљиво било његово предавање“. Сви присутни ударише у смех, а ја искористих то весело расположење да се обратим Лагранжу и рекнем: „Вама, господине Лагранжу, је, као што
Обојица почесмо да се смејемо, Кивије толико, да му се све сало његовог гојазног тела тресло, а мени ударише сузе на очи. „Е, морам“, рекох му, „ову целу историју напудерисаних носева испричати кнезу Метерниху.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Мајор Илија Петровић оста с нама. Ја се одвојих нешто устрану. Сузе ми саме ударише. Зар је то рат, зар је то поље части, мислио сам у себи? Али нисам могао дуго да мислим.
А кад нам зраци великог сунца, што се појави иза положаја, ударише у замагљене и крваве очи, кад под руком осетисмо од убрзане паљбе вруће и загрејане пушчане цеви, а наше фишеклије
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Другога дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричкога механџију усред бела дана, пред десетином сељана, који се случајно затекоше у механи.
Ћипико, Иво - Приповетке
По подне се сунце опоштенило, — угађаше старим костима, а млађе је и узјогунило, па ударише у шале. — Што ће ти тај сир на глави? — и погледа на коврљак. — Начнимо га!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
јерихонска труба, — на глас трубе јеврејскога народа падоше тврдиње Јерихона, првога града ханаанскога на који ударише Јевреји, кад улажаху у обећану земљу. јубилеј (јевр.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Из позадине нагрнуше Бугари. Моји војници отворише ватру, и Бугари се сабише у гомилу, онда ударише у страну. За њима је наступао наш стрељачки строј. Али и око нас поче да пршти камење.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Путеви су били заметени, нигдје пртине, ни знака, ни даха од живота, а бура непрекидно бјесни и урла. Ударише на пометеничке биљеге којих је много, премного на Змијању, и Реља осјети да су забасали па викну из све снаге: —
— Браћо моја и дјецо моја, немојте с мене страдати — рече Мијо и сузе му ударише. — Имам кравицу, узећу је преда се, па у чаршију.
Ништа се не види, а подави нас кокија од барута. Док одједном ударише таламбаси, цикну турска борија, и пуцањ престаде. Наша мртва стража повика с Томиног Моста: „Чуј те и почујте!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Посуше се пепелом, ударише у пост, стадоше по устима вавољити оченаше и вјерују док им језичине не одебљаше. Мене проказаше као јеретика и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
очи у њега, промени се израз мога лица, ноге ми клецнуше, ја седох на један од претурених тесаних каменова, а сузе ми ударише на очи. Дуго сам седео онде. - Кад дођох мало к себи од силине овог првог утиска, ја се запитах шта се са мном десило.
Да то падање ништа не доказује, да је тачно оно што пише у Аристотелу, а не ово што су својим оком видели.“ Сви ударише у смех сем оне двојице Кремонинијевих ученика. Звоно опет зазвони, а мало иза тога осу се у сали буран пљесак.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Паланка је, што би се данашњим речником рекло, вечити агресор. Деца Маријина, остављена по читаве дане сама себи, ударише такође у неко пролетерство, но без икакве организације, а често и сасвим без потребе.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја откидох главић са палидрвца и дадох јој дрвце. Она узе и поче одважно да га једе. Појела је три, па јој ударише сузе на очи. — Ја не могу више! Никад у животу нисам јела дрва, не могу више. — Онда ти мора да си већ отрована.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нешто ми притиска груди. Гледам као кроз маглу и сузе ми ударише на очи... Више ми није стало до живота. Стајао сам, као да сам без свести... Неко ме дохвати за руку.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
не имаше где борба на коњима водити, а не бејаше прилике да ће их примити у град, први Момчило сјаха с коња, па пешице ударише на непријатеља, борећи се живо и одупирући се јуначки, једно по властитој храбрости, а друго и зато што им је за
Отидоше четири чауша, отидоше ка Прилипу граду, б'јелу двору Краљевића Марка. Кад су били пред бијеле дворе, ударише звекиром на врата.
Тако мало време постајало, данак прође, тавна ноћца дође. Кад ујутру јутро освануло и пред црквом звона ударише, сва господа дошла на јутрење.
Косова уз кршно приморје: једно бјеше од Прилипа Марко, друго бјеше Реља од Пазара, треће бјеше Милош од Поцерја; ударише покрај винограда, винограда Љутице Богдана.
катане њега опколиле; попи Марко леђенину вина, баци леђен у зелену траву, па се тури на рамена Шарцу, а катане на њег ударише.
Истом кнеже наредио војску, на Косово ударише Турци. Маче војску Богдан Јуже стари с девет сина, девет Југовића, како девет сиви соколова: у сваког је девет иљад'
Па ишета пред господске дворе: уседоше два коња витеза, разавише крстате барјаке; ударише бубњи и свирале, дигоше се богом путовати. Бела и је зора забелила на Косову, красном пољу равном.
Ако бог да те се натраг вратим, лепшим ћу те даривати даром; ако л', секо, ја погибо амо, помени ме по пешкешу моме“. Ударише коње мамузама, па Ситницу воду пребродише, ударише у цареви табор. Како дође Мусићу Стеване, три је паше био и убио.
Ударише коње мамузама, па Ситницу воду пребродише, ударише у цареви табор. Како дође Мусићу Стеване, три је паше био и убио.
“ Онда Марко усједе на Шарца, пак он оде у цареву војску. Кад ујутро бијел дан освану, и двије се ударише војске, опази га стража од Арапа, пак повика из грла бијела: „Сад уступи, љута Арапијо!
А војводе, браћа милостива, са сабљама сандук отесаше, саранише војводу Кајицу, чело главе копље ударише, на копље му сокола метнуше, за копље му коња привезаше, по гробу му оружје простреше; од Маџара унку
У то доба мору ударише, у сиње се море навезоше. Бог им даде и од бога срећа, из мора се здраво извезоше, а под Млетке града ударише, те
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Таман си за пола магарца. — А заједно с тобом сам читав читавцати магарац! — доскочи му Стриц и оба ударише у тако грохотан смијех, да чак и Сивац диже главу и пријекорно их погледа као да вели: — Будале ил се смију ил по
Аха-ха-хааај! — Хи-хи-хи! — њиштао је разред. Учитељ се толико смијао и смијао да му најзад ударише четвероструке сузе.
Наредник Накарада и његов друг, жандармеријски каплар Мане Варалица, свратише у крчму и ударише по светој великомученици Препеченици Шљивић.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале. Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране,