Употреба речи удбине у књижевним делима


Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

и ускочком, у њеним пограничним областима, уздуж читаве крајине, од Вараждина и Карловца на северу, а преко Сења, Удбине, Котара, Макарске и Габеле на југу, до Боке Которске и Црне Горе.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Ја сам, Доре драга, драго твоје, драго твоје, Перазовић кнеже. Ал' не лудуј, драга душо моја, од Удбине да ти кажем гласе! Да су живе од горице стине, још би живе стине попуцале, ма да не би сарце дивојачко!

Деренчића бана, у мене је сарце од јунака; при ће пукнут у горици стине нег' у мене сарце дивојачко, — ти ми кажи од Удбине гласе: ал' је мени братац погинуо, ал' је јунак мејдан задобио?

Године 1648. котарски ускоци имали су читав низ окршаја са Турцима: код Удбине, код Рибника (где Су погинули поп Шорић и Петар Смиљанић), на Зечеву (где је погинуо Вук Мандушић).

Од 1653. Ао краја кандијског рата одиграле су се многе жестоке борбе: код Книна, Гламоча, Удбине (где је, 1654, погинуо Илија Смиљанић, син Петра Смиљанића), код Брибирског Потока. Период мира од 1671. до 1683.

аваиз) — верски проповедник Вакуп — варош на Уни, удаљена четири сата хода од Удбине валка — некакав украс ватрене боје ваљати — вредети: Ваља сабља три царева града вами — вама Варадин — стара

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности