Употреба речи удишу у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Шта пећи себи, док још траје служба? ШЉИВА СРПСКА Гледам: за сузу српских терена, као у жалби, замичу братства удишу, успут, мирис од сéна. Слушам и жагор: као кад паства хришћана креће, зором, у жетву.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Онде где је твој отац, кад је кметовао под кнезом Милошем, ударао сељацима по двадесет мочуга по голом. Дуго ћуте и удишу густ, љут ваздух. — И зато нас прозваше Чађевићи. А твоји синови данас неће да бране општину. — Не уједај више!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

И сад, газе је аутомобилисти, удишу пролазници а тама опстаје, непромочива и на сунцу и на дажду, једнака под црним и под белим небом.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

* Прелазим дланом по старим бразготинама, и гле: више не боле. Излажем их сунцу, носнице удишу свјетлост и трепке жмире од јаса — просјак што у љетње подне под маслином смирено жваће укупљене корице хљеба.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности