Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он грчевито стукну корак назад и пренеражен, ужаснут као да се руши небо застаде укочено, мртвачки. Онда неколико тренутака настаде дубока, страховита тишина, па се он
Ајд, одговорите ми! Онај човек побеже ужаснут. — Господине, викао је он за њим, господине, ја тражим службу. Ја се убих целе ноћи тражећи службу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Седео би са погнутом главом. Био је ужаснут том потпуном сличношћу, истоветношћу, сна, и јаве. Ту, на том, последњем, преноћишту, у Карпатима, Павле је, први пут,
Најежен и ражалошћен од сна, који је те ноћи имао, питао се онако неиспаван и ужаснут, што се звезде, каткад, толико сјаје, тресу, зашто трепере?
Црњански, Милош - Сеобе 1
То му је била прва, права љубав, баш кад му и отац зажеле да га ожени. Ужаснут ипак, при помисли да је можда никад више неће видети, он је ширио зенице толико и гледао тако тужно у њу, да она поче
о једну крушку, на којој беше још доста зрелих плодова и, мада му коњ не хтеде ни корака ближе да приђе, Исакович га, ужаснут, виде сасвим јасно.
Осетио је био већ Вук Исакович шта их чека, под новим царем, и, као неко ко је сањао страшан сан, гледао је ужаснут своје војнике, коње, кола, логоре.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Нит је смогао снаге да скочи и побјегне, нит је могао да плаче. Забезекнут и ужаснут гледао је расрђена старца, стезао је у руци већ заборављену кашику и није више имао ни срца, ни суза, ни свог
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
је између обале и замка пао је преко свог чардака носе га мртвог на точку литица се чуди села запомажу ужаснут је светли пламен свеће потом је виђен за морем у једној луци седи и пије очи му сиве питали га да л 'је убијен он
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тражио си ме... Па, тражи ме и даље... — пређе му старица праменом косе преко лица, а дечак, сав ужаснут, осети како се смањује и као капљица росе тоне у траву. Ко би рекао да су траве тако високе? Тако брбљиве!
Али зашто се Плачко не миче? Смејачко таман хтеде да позове другара кад се на стази појави мачка. Сав ужаснут, Плачко прхну увис и зајаука: — То ли је живот птица? То? Боле би било да смо рибе!
Стена може пољубити једино неког јачег од себе! — од страшног смеха она се затресе од корена до врха, а талас, ужаснут, узмаче и готово утону у песак од стида. Узалуд су га затим зрнца песка тешила. Узалуд му рибице чешкале леђа.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
зашто, како и кад су ме дохватиле нечије снажне руке, подигле, понеле и посадиле на витло, ја не знам, ох, ја не знам! Ужаснут, ја нисам смео ни вриснути. Ја чак нисам могао веровати да то може бити тако, силом, против моје воље.
Ја бих рекао да су сенке; корачам, па ужаснут устукнем над њиховим мраком, као над црном провалијом пакла. Препадам се, страх ме да ћу се сурвати.
границе, јер крило оног лептира опет додирну онај уображени свилени кончић и све се понови онако исто као раније. Ужаснут, ја осетих тада да су све моје наде изгубљене и ражљутих се на лептира толико да умало што сместа не опалих метком
у њему, на њему, по њему, охлађени као лед, смрзли, сасвим залеђени, ја осетих јасно да стојим пред полуделом; и ужаснут појурих натраг ка зиду, одакле сам дошао.
или доиста унесен и потпуно предан својој улози — не зна се), борећи се закачи га некако и посече по прсту палцу. Ужаснут и до самога срца жацнут болом, Алекса Лепир, једним муњевитим покретом, испуштајући у исти мах свој мач, принесе тада
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Коначно, када сам био пред нервним сломом, природа ме је заштитила дубоким сном. Дошавши себи, схватио сам ужаснут да више нисам у стању да замислим призоре из свога живота, осим оних из детињства, оних првих којих сам био свестан.
Краков, Станислав - КРИЛА
Поглед се укочио. У очима је било нечег оштрог као врхови ножева. Он није више питао зашто, зашто? већ је ужаснут слушао фијук нових граната у лету. ИX ПОБЕДНИЦИ Из дубоког подземног заклона доносили су ухлађене боце.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Кад тако некад јутром пораним И са врхова нашег Ловћена У мутно море поглед утоне, А из недара му видим ужаснут Све прождирућу силу где пени, — Па бојећи се гнева божијег, Кâ онај ивер људске ништине Што се на бурној сили
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Да нису нешто деца болесна, па сви око њих горе на окупу? САРОШ (ужаснут, скаче). ТАШАНА (клоне). МИРОН (сагледавши је устукне пренеражен): То?! Ово?!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Покуша још једном, али се маска и не маче. Вила је сада његово лице — како би се и померила? Сав ужаснут, потрча Дрвосеча ка жбуну где је оставио врећу с лицима. Можда би неким другим ово ђаволско могао да препокрије?