Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Па баш да јој је мати три мужа отровала, она мора моја бити!“ Ја сам га одвраћао од тога, али све узалуд! Он се решио да је узме, и то још оно исто вече, исту ноћ! „А ако девојка не хтедне с тобом ићи?...“ питао сам га ја.
Ја сам дрктао од страха кад ми је казао да тим путем мисли своју невесту проводити, али се њему противити беше узалуд; он је тако решио и тако је морало бити. Кад је све било спремљено, онда ми Живко пришапута: „Побратиме, време је!..
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
МРАК Не светли ништа ни у кући, не светли ни на сокаку. Неко с неким о твојој судбини разговара у мраку. Узалуд чекаш, дигавши очајно лице из шака. Не виде им се ни лица, ни имена, ни речи им се не чују од мрака.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд. Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово главно, које на промену облигације...
— О, богами, и ти си готово газда! Гледај ти шта је он накупио! — зачуди се газда Милун. — Та нек није само мука узалуд! — рече момче. — Море, ту баш није узалуд! А која ти је то капа данас? — Ово је четврта, газда! — Четврта!
— зачуди се газда Милун. — Та нек није само мука узалуд! — рече момче. — Море, ту баш није узалуд! А која ти је то капа данас? — Ово је четврта, газда! — Четврта! Па ви сте, богами онда добро пазарили! — Теее!
— Хм! — учини Тиосав полугласно — има неки ђаво. — Не виче се 'нако узалуд! — додаде Витомир. — Их, их! — учини ћир Трпко, па стаде шушкати по соби док нађе паре; одброји им према ведрини крај
су хтели да се сваде зато што се капетан, по свом обичају, хвалио како је он увиђаван и како никад не ради ништа узалуд.
у оном инату, опкладили су се у позамашну опкладу да ће Сава капетану подвалити да напише макар један распис узалуд. — О, не могу ја нему остати дужан никако! Рећи ми, молим те, пред оноликим људма да лажем и да не знам ништа!...
Волим отићи мало дале! Напослетку, Радојка га поче преклињати да не иде, или барем да не иде далеко. Све узалуд! Страхиња наумио, па га не можеш никако намолити ни одвратити.
Није ни то! Већ почеше Зарожани да губе сваку наду; не могу наћи — сва им је мука узалуд! Хајде да виде још једну јаругу. Истина, подалеко је, али кад су већ пошли — што му драго.
и крв због њега. Аја, све узалуд! Ко ће Зарожане одвратити кад што науме! И тако се одабраше: Ћебо, Срдан, Ђилас, чича Мирко, кмет Пурко и још два-три
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он први треба да ме позна! — рече Маринко. — Не, не, не!... Крви нећу!... Ја хоћу човјешки! — Ама, драги ефендија, узалуд ћеш ћоравој квочки дробити! — Ја нећу крви!... Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!...
Кроз ове колутове провириваху главе његових душмана. Он је видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Турчине!...” И то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... Гнев прекипео.
Обили су ноге и Лазар и Маринко, па узалуд. Они их пронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру. Па кад тамо, нигде никог...
Јест, он је хтео, али коњић не могаше. Племенита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху... Узалуд је крвавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи. — Зар ме и ти изневери, зеленко?...
Турци почеше нагло и у нереду одступати. Узалуд их голим сабљама нагонише у бој — волело је пасти и од своје рођене сабље него мрети од страшног погледа хајдучког...
говори „као да меље” черечити — комадати (на четворке) чобања — дрвени суд за воду чума — куга џаба — бесплатно, узалуд, узаман џебана — муниција; барут и олово џумбус — забава, игра; неред шарампов — утврђен опкоп, шанац шат — ваљда,
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ех, на то не треба ни мислити. Све је било узалуд, заспати нисам могао. Онда сам почео да се једим; анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Не би се, можда, ствари до тога степена тако несретно развиле. Али, овако... Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, и ко ће сад пред то стати и зауставити!?
— Та помало јесте и тако! — вели поп Пира. — Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима. Требали смо прво у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши
Сад већ, бога ми, и ја видим да ми је сав стра’ узалуд био. Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина! Какав зуб избијен! Какав зуб! Као да се тако лако вади зуб!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Митка би тад узалуд гледао за попом и, онако пијан, молио га, плакао, показивајући на те своје гробове. — Дêдо, и ове моје...
ујутру, тачно, кад почне у вароши служба, био пред црквом да исто онако ћутљив стоји на улазу, вири унутра и ишчекује. Узалуд би му његови опет долазили, молили га да га воде кући, он би их некако страшно, крвнички све одбијао.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Намирисао је да је зло, па није ни ишао код госпође Персе у визиту, јер је знао да је већ све узалуд. Госпођа Цифрићка је тако наместила Љуби под главу да Першуновић и госпођа Перса на врат на нос оду кући, само да се
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Била је тамо да тражи своју одбеглу сестру гимназискињу, па све узалуд. (Она прича, а увек гледа кроз прозор као да ће ону своју сестру угледати негде на ливади поред пруге.
Африка
Доста је да пођем у било ком правцу па да на тој страни свих нестане. Узалуд тумачи довикују, пљескају се по коленима, вабе их као зверчиће.
Ретко је ловиште где се срета и слон и лав једновремено. Отвореним очима ја мотрим на све стране узалуд не бих ли гдегод угледао цара саване.
По вечери ја сам остао исто то, само потпуно под утицајем Н–а, тако да је узалуд обраћати ми се. Био сам задовољан да се нисам ни несвесно огрешио о француско гостопримство.
Труде се узалуд да одагнају сан. Мало даље трговац, на улици седећи у прашини, продаје неколико светих наркотичних плодова увек исте
Црњански, Милош - Сеобе 2
ургирао да им се дозволи одселеније у Росију, али Темишвар никако није свршавао ту ствар, а сад га је чак и преместио. Узалуд је Трифун молио, да им се дозволи да оду, кад их и тако више, у Аустрији, не требају.
Честњејши Јурат Исакович имао је обичај да каже: „Све сам Ђурађ, као да сам их ја правио!“ Узалуд су се Исаковичи, каткад, трудили да те везе прекину.
Погледав жену испод ока, Трифун помисли да је међу њима почела да протиче несрећа, као нека река, која их раздваја. Узалуд они, каткад, још, пружају руке једно према другоме. Узалуд узимају и своју децу на крило. Узалуд их милују по косици.
Узалуд они, каткад, још, пружају руке једно према другоме. Узалуд узимају и своју децу на крило. Узалуд их милују по косици. Узалуд се дозивају, немо, у ноћи.
Узалуд они, каткад, још, пружају руке једно према другоме. Узалуд узимају и своју децу на крило. Узалуд их милују по косици. Узалуд се дозивају, немо, у ноћи.
Узалуд узимају и своју децу на крило. Узалуд их милују по косици. Узалуд се дозивају, немо, у ноћи. То њихово дозивање остаје без гласа и они остају лежећи, једно крај другога, непомично.
„Та путоваћете као митрополит, кад метне на главу паракамилавку!“ Узалуд је Исакович викао, и у предвечерје поласка, да одустаје од пута, да неће ни да види, као сапутника, неку женску, да ће
„Само се ви држте à ла гранде! – молићу лепо.“ Узалуд је Исакович кукао, да није вичан женском друштву, да не пристаје никако, Трандафил се само смејао и припремао свог
на улицу, где је Стритцески стајао и ширио руке, као распеће, а викао на слуге, да пред кола искачу, али све је било узалуд. Три пута су кола пројурила кроз Неоплатенсу, као да их је Нечастиви терао, док су једва задржана, на Дунаву.
Траје три секунда. Али се већ годинама мучи да излечи преломљену ногу коња, а узалуд је само животиње мучио. Кад скрха ногу на препонама, та племенита животиња се убија. Убио их је, из пиштоља, стотину.
Божич је викао да је гроф Пар, као и Монтенуово, строг, а да, за нехат, строго кажњава. Валдензер ће узалуд доказивати да је смрт животиња, као и људи, велика тајна.
Обећавао је да ће, после тога, кроз дан, два, посетити своје сапутнике, у Бечу. Узалуд је Божич, још једном, покушао да га наговори да одседне у његовој кући. Исакович је тражио да га остави у Швехату.
Теодосије - ЖИТИЈА
Шта вам сад паде на памет: да нам се наругате? Или мислите да се ми узалуд потрудисмо тражећи ваздуха, а не нашег господара? Сад ће вам главе полетети! Реците где сакристе господара нашег!
добрим законима и уставима православних и христоименитих народа, веома похвали Бога због овога, јер нису напразно ни узалуд били многи његови трудови за њу, него изиђоше у богоугодно дело, и као од апостола, изнад свакога приноса, прими их
Десница господња сатвори силу, десница господња подиже ме и ојача ме против вас. Нећу ја од вас умрети, као што се узалуд хвалите преда мном, него ћу, напротив, жив бити у Богу, спасу мојему Исусу Христу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Шопови западне Бугарске су неоспорно по језику ближи Србима него Бугарима. Узалуд се данас бугарске пропагандисте ослањају на старе етнолошке карте, израђене у оно време када се готово ништа није
Бугари имају, истина, свој фолклор, али ће се у њиховој народној поезији узалуд тражити уметничка обрада и високо надахнуће народних песама код Јужних Словена на западу.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Звао сам их да им нешто пришапћем на уво, обећавао сам им и сланину, кобасицу и многе ствари којих ни сам немам, али узалуд. Рибице ми ништа не одговарају, само ме неповјерљиво гледају својим округлим очима и врте репом.
сам, то већ погађате, опрезно и лагано покушао да се успентрам уз нека брвна и дохватим се сланине, али све је било узалуд. Моје орахове ципеле клизиле су низ дрво као по леду.
Миш пророк попе се на попречну греду и запе из све снаге да сланину помјери до Тоше, али све је било узалуд. Омастио је шапице, бркове, нос, уши и рамена, толико се трудио. — Не иде овако — рече он сав задуван.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Грета би лежала непомично, чекајући, на месту где смоје оставили. Узалуд сам прижељкивао да одлута, или да неком падне на памет да је украде.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
остати; ако он корак не учини овог поста, ставићу ја на њега питање шта мисли, јер не могу допустити да се девојка узалуд на глас износи. — Стрпимо се малко. Договору је крај; стрпиће се мало. Шамика једнако долази; лепо га примају.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Земља и његова стока, болест дечија, плач, све је било узалуд. Морао је сваки час да иде онамо куда није хтео. Тако је било и кад се селио са читавом кућом.
ком се још тресао бес и очај, био је миран и непомичан још само његов пљоснати, велики нос и на њему две крупне сузе. Узалуд му притрчаше и покушаше да га умире, узалуд га положише на шезлонг дуж зида, као кладу.
Узалуд му притрчаше и покушаше да га умире, узалуд га положише на шезлонг дуж зида, као кладу. Непрестано је тешко, бесно дахтао.
При том покуша да устане и да пође. Душе нема... као што ни Бога нема... живимо узалуд... прах... смерт... праздне речи. Тада бискуп скиде са њега своје хладне очи и најежен погледа у ноћ.
Пушећи све више, бројећи, без краја и без свести, бројанице, Аранђел Исакович живео је то неколико недеља сасвим узалуд.
и он осети како ће пропасти кроз њу, прво ногама, затим и рукама и главом, као кроз неку празнину, по којој је, узалуд, покушао да се пентра, да гази, да пузи четвороношке.
Чинило му се да тоне, узалуд се напрежући да застане у паду главачке, четвороношке, пузећи, ваљајући се опет, кроз таму.
Замишљао га је, хтео је да га замисли крај ове жене, али узалуд; није био ту. Чак и та деца за коју је знао да су ту, негде, иза зида, па плачу и дрече, буде се у мраку и дозивају
А и тај муж, који је сад беше оставио, и живот са њим, чинио јој се као једна дубока несрећа, у којој се она узалуд трудила да некуд оде.
Но и то беше узалуд. Госпожа Финка Диаманти исприча свега како је један коњ, од оних што су се давили, насрнуо, на обали, на њеног мужа,
Осећала је да је све узалуд. Као ствар је донеше у кућу, као ствар ће је и изнети, да би се начинило места другој, коју ће исто тако миловати
Са оном страшном раном што му се протезала од гркљана до десног рамена, зар није узалуд, месецима, лежао непомичан, над утоком Дунава, лебдећи између живота и смрти, у оку са жутом светлошћу разливене воде,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, бр. 2243) — Коме Бог среће није дао ономе ковач не може сковати. (Вук, бр. 2429) — Ако Бог не чува града, узалуд је ограда. (ЛМС, 1860, књ. 102, бр. 1) — Тко се родио за вјешала, од пушке не гине (тј.
Постоји веома снажно веровање да судбина управља током нашег живота и све је узалуд што човек чини да измени оно што је „записано“ на рођењу. 5.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
под бадњак (јер, био је Бадњак) кад нам онај рођак са двогледима, бомбама и свачим објасни да он уопште не постоји. Узалуд су обе старе госпође колутале очима показујући на мене, он је читаву ствар поставио на чисто
за сламку, када ме једнога дана моја рођена кћи обавести како су у првом разреду учили да Деда-Мраз уопште не постоји! Узалуд сам се смрзавао на симсу куцајући споља у прозор, као, тобоже, деда-Мраз, узалуд сам гутао батеријске лампе да
Узалуд сам се смрзавао на симсу куцајући споља у прозор, као, тобоже, деда-Мраз, узалуд сам гутао батеријске лампе да постигнем ону чаробну унутрашњу светлост — ништа није вредело!
данас вешто играју и како се више ничим не могу збунити, али време игранки било је већ далеко иза њих и све је било узалуд.
Потписао би тако неопозив документ о свом неуспеху. То би се брзо прочуло по вароши и осамнаест година би било узалуд протраћено. То, никако, не! Спустио се до железничке станице. На улазу у станичну зграду пресрете га неколико жена.
његово име (то се у тој варошици сматра изузетном шалом и зове се прозивање), па се сакривала у капије и баште. Узалуд се окретао и претио песницама празној улици, узалуд је рикао од беса као стари бик који се брани од невидљивих обада —
Узалуд се окретао и претио песницама празној улици, узалуд је рикао од беса као стари бик који се брани од невидљивих обада — прозивање се настављало до лудила!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Рече да је био страховит бој... чекај, гдје оно? гдје оно рече? То није знао ни Крцун, који се узалуд мршташе од силног домишљања. — То је било, велите, у јесен године... Које? — запита Јанко.
Ходио је к њима сердар Пламенац и узалуд доносио писма од њих. Послије, сломљени, сиромашни, љути, чамасмо, а у свакој прилици досађивасмо новијем сусједима,
И цијелог дана чеках узалуд, докле ви не наиђосте! — Јунак, богами! И од куће и јунак! — викну Мргуд. Милица бјеше пришла к њима, да их послужи
Удараше с лијева, с десна, нагињаше се, повијаше се, облажаше да боцне Јанка, али му све бјеше узалуд! Сваки његов замах Јанко одбијаше лако, без напрезања, без жестине, само што би по њекад малко мрднуо трупом.
— Једном се нађе у планини убијен човјек. Његово браство узалуд је трагало за убицом, узалуд је нагађало, не дознаде ништа поуздано.
— Једном се нађе у планини убијен човјек. Његово браство узалуд је трагало за убицом, узалуд је нагађало, не дознаде ништа поуздано. Тада се племе договори да се свети племену у чијој је граници њихов погинуо.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
) Те и нехотице онај други, лакши глас код таквих се песама приближава моделу дечје песме. Јесењин се, на пример, узалуд упињао да своје боемско схватање света уздигне до великог става; оно је остајало банално.
вишеструка поучност на другој: Змај је и слободан и усмерен, и разигран и свесно спутан, али увек свој, и свуда први. Узалуд се опиремо грађанској добромислености претежног дела оног што је за децу написао; у овом моралисти има свежег даха
фаталистичка расположења: Ето, Велики, џабе је, џабе, видим и ја сам, нема тога млина који сиротињи може намлети ... Узалуд су и твоје родне године и моје давање ... не помогосмо јој ни ти ни ја, кад је неко трећи ухватио па стеже и не да ...
сликама: Зар свака сељачка кућа у овом оскудном потпланинском крају није једна мала бродоломна лађа која однекуд узалуд очекује свог спасиоца-чудотворца, пита се, у причи Двије устаљене руке, слабашна учитељица Антонија, не успевајући да
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Књижевник Емануил Јанковић је био набавио штампарију, донео је у Нови Сад 1790. године, и узалуд тражио штампарско право. После смрти Курцбекове, његова штампарија је прешла у српске руке. Почетком 1792.
Све му је било узалуд, и он из Хеба није жив изишао. Умро је 19. децембра 1711. године. О Ђорђу Бранковићу се створила цела једна поетичка
Његош је успео у ономе што су многи и пре и после њега узалуд покушавали: да на основу народне поезије, са елементима народнога живота, из народне душе, створи велико и оригинално
Од педесетих година његове песничке способности очевидно су почеле да слабе, и узалуд је Ђорђе Малетић, који је у њему гледао »достојног пријемника Мушицког«, изражавао наду да ће он »повратити дидактичку
прича он, ученијех Срба у Бечу који су сав овај посао држали за беспослицу и говорили ми у очи да не кварим хартије узалуд; но мени се учини боље и милије послушати Г. Копитара него њих.« Од 1815.
Милићевић, Вук - Беспуће
Она је свршила сав посао, узалуд га отезала и прегледавала једну исту ствар десет пута, чекајући да јој он нешто каже и одлазила полагано, кадгод
Његова радозналост изгледала му чудновата и смијешна, дозивао је у помоћ своју равнодушност, али узалуд. Он онда бацаше кривицу на своју осамљеност која потпирује мисли без смисла. — На крају крајева, ко то може да буде?
Поред њега клечала је кћи, покушавајући, мучећи се узалуд да га крене и да му помогне да се дигне. На њезином лицу у које је ударила ватра, огледало се нешто страшно и
бије хладноћа што слеђава душу; све чим је она искитила живот, било је страшно у једном тренутку, брутално и грубо. Узалуд је тражила утјехе у молитви, она са страхом осјећаше грозницу и бесциљност топло шапутаних ријечи које се одбијаху од
грозницу и бесциљност топло шапутаних ријечи које се одбијаху од нечега тврдог, и падаху натраг као зрње пијеска. Узалуд застајаше у празној цркви после других, на подножју жртвеника са склопљеним рукама; чим се је дуже молила, тим се брже
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Пође тако и прође поред чесме, сретне се с водоношама, назове им бога и продужи пут. Није никад хтео да харчи време узалуд; увек је гледао да споји пријатно с полезним, и зато би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку или бубу какву.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ој сунашце, још ми једном грани, О мој данче, још ми једном свани, Ој зорице, забели, забели — Ал' узалуд моји труди цели, Клону тело, клону цела снага, А од моме нигде баш ни трага, Црна нојца свуда навалила, Гору, долу
? Ох путањо, земљо мени света, Којом она синоћке прошета, Зар си ми се баш узалуд, мила, Тако лепо данас окитила, Зар ти неси то просула цвеће Да по њему моје злато шеће?
немој пресијати, Збогом, јади, а давор, срдашце, О не бој се, Бог ће добро дати, Доста дана још ће амо доћи, И узалуд за те, срце, проћи, Ал' не бој се, доће данак прави.
је, драги, лице твоје, Залуду небо шири звезда сплет, Красоте залуд лисна гора своје, Зефира залуд шапће лаки лет, Узалуд цвета онда цвеће разно, Кад онда све је, све је мени празно.“ 12.
Слуге с' буне, рано ране, Сва се кућа за њим спрема, Траже слуге на све стране, Сунце с' рађа, сунце крије, Све узалуд — њега није. XXИX Дан четврти ето бежи, Кад ал' поред неки лука Његов зека мртав лежи, А на њему колан пукâ.
„О, злато, сунце, брже! Па с' пред њега млада врже, Моли, рида, кр'а руке, Ма узалуд све ње муке. Стоји Урош, ближе цика, Ближе иде бојна вика, Дим пушчани већ осећа, Веће друсто — зла му срећа!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ех, у џепу! А мени због њега промаче добар комад. Дај да бар чујем шта је даље било. Узалуд сам се мотао око њих двојице, старци су мраморком ћутали.
човјека како искаче кроз прозор од његове жене и надао је за њим грдну вику јер је мислио да се ради о неком лопову. Узалуд су била двосмислена набацивања његових пајдаша да је то, вјероватно, Тодор Дамјановић био код његове Драгиње.
закрчена узана трга један крупан црн усташа стезао је Микана преко средине и носио га пред собом као врећу кромпира. Узалуд се овај отимао и ногатао. — Јовашу, брате! — Аха, Јовашу, је ли! — дрекну момак злурадо.
Тужили су га, пријетили му, било је и дегенека, али све узалуд, Ђуро је тјерао своје. — Џабе ти је, кад мене зашкакља и некакви мрави уза ме крену, ја ћу њу спјевати, па је л
Ипак, ипак ...иза овога посљедњег рата остаде нешто у ваздуху, нешто тако ...нијесу узалуд чак и недорасли дјечаци бјежали од кућа у чете ...Било је ту нешто.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Неко с неким о твојој судбини разговара у мраку. Узалуд чекаш, дигавши очајно лице из шака. Не виде им се ни лица, ни имена, ни речи им се не чују од мрака.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Она иђаше полако, смерно и тужно. Одмах иза ње беше Димитрија и исправљаше јој боре на венчаној, белој хаљини. Узалуд га жене и девојке гураху и грђаху да не иде за њом, он се никако не одвајаше.
И ти — не дани, већ ноћи! Ја не могу више. Плачем. Узалуд су сузе, узалуд је све! Прошло је, и оде! Не поврати се! Шта могу сад ја, до само сузе?! ...
И ти — не дани, већ ноћи! Ја не могу више. Плачем. Узалуд су сузе, узалуд је све! Прошло је, и оде! Не поврати се! Шта могу сад ја, до само сузе?! ...
Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело. Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима. Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла. После бризну у плач. — Тето, тето! — Не плачи, ћерко! Писано је!
За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се. Изиђох и ја за вама. Узалуд ме мати заустављаше мимиком. Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и
Отпоче: „Ја не знам шта ми је! Откад те видех, свет ми је тесан. Узалуд игра, песма и веселе, узалуд све! Дођи, душо, или прођи поред пенџера, да те видим, осетим мирис твоје косе и сагледам
Отпоче: „Ја не знам шта ми је! Откад те видех, свет ми је тесан. Узалуд игра, песма и веселе, узалуд све! Дођи, душо, или прођи поред пенџера, да те видим, осетим мирис твоје косе и сагледам сјај твојих очију.
Молила га, преклињала, да бар њој, ако оцу или коме другом неће, каже зашто бежи од куће и жене, али узалуд... И ко зна докле би то тако трајало, да родбина младина, кад виде у чему је ствар, не поче искати да им се девојка,
Али све узалуд. Истина, свакад, кад год дође њој, заклиње се да више неће други пут долазити, а опет долази, опет!... Ах, а од прошлих
И кафа је била скувана у лонцу, и мезе је било спремљено, све је било спремљено. Али узалуд кад никога нема да га угостимо и дочекамо.
Мајка течина с Мојом бабом и још неколико њих старица запеваше: Аџи-Гајка девојку удава. Гласови дрхтави, слаби, узалуд се уздижу, не могу, већ тихо, једнострано иду, губе се у самим њима, а тако чудно, чудно утичу! И као да пуче нешто.
Ако су они коме кумови, старојко, увече би се дизали са софре пре поноћи, пре него што ће настати весеље, пијанка. Узалуд би их заустављали, молили, они би одлазили, изговарајући се увек једним истим: „Нека, нека. Има кад.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Одело је снежно, бело, на брежне јој пало груди, снег од једа чисто студи; узалуд му Месечина светло чело живо љуби, он шкрипуће бели зуби, гледајући како струком, како белом, меком, руком, како
Је л' ово збор? Је л' ово судница? светилиште ли храма боговског? ил' сведилишта оскрнавни јаз? Ал' моја је жестина узалуд кад видим већ, кад видим и кад знам.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда му мати приповеди све по реду како је имала три кћери као три руже, и како их је нестало, и како су их тражили узалуд на све стране. Стојша кад саслуша матер своју рече јој: — Немој плакати, мајко. Идем ја да их тражим.
Средњи брат устаде одмах, узе три камена и испе се на вр јеле, гледа на сваку страну, али све узалуд. Пошто огња нигдје не виђе, сиђе доље и каза Грби да није нигдје видно свјетлости.
Многи је покушав'о ту срећу, али узалуд: више га није било ни жива ни мртва. Чује за ово наш војник, те рече господару од двора да ће он у њ преноћити и без
Господар га одвраћаше, али узалуд: војник неће да остане ни жив ни мртав. Видећи господар да га је немогуће одвратити од намјере, напуни му торбу 'љебом
Ханџија сад остане весео чекајући кад ће цура оне ствари донијети. Али му буде узалуд, јер нити би цуре нити ствари. А кад прође подне и ићиндија близу примаче, сјети се хаџија да је преварен те почне за
и срдећи се каже му све како је прошао с Премудријем, онда му старац рече: — Е, мој синко, није то Премудри ништа узалуд рекао.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Није него да се удавиш у ђубрету. Иди погаси ону ватру, да не горе дрва узалуд. ЛЕПОСАВА (одлази) СОФИЈА (за њом): И оно брашно да се покупи.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И узалуд га је деда дочекао окићен џиџама као божићна јелка, узалуд му се хвалио колико је „пропешачио за ову земљу“ и све, тај
И узалуд га је деда дочекао окићен џиџама као божићна јелка, узалуд му се хвалио колико је „пропешачио за ову земљу“ и све, тај ти се даса — кожњак лепо усели код нас и, миц по миц,
), говорећи архаичним језиком: — Па зар ја толике године по туђини мучио се и ринтао и узалуд тражио ужички кајмак, и соду у вино, и пасуљ пребранац, и чезнуо за другарима из кафане „Прозор“, одмах поред
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
БРУЈЕВИ РОЅА ЦАНІНА Сјани ми, сјани, дивља ружице: ово су часи распуклих сања. Узалуд тржем прозукле жице у вражјем колу около пања. Огласе струне трзај ужице: много је збиље, грозе, хроптања.
- Смилуј се, Силни, који си лекар, ковчеге раскуј, махуне мрачне да нам се пасуљ расеје ведро; нека бар сине, узалуд мртвим, рђом са траве, крцат, семèнит, облик горчине који је сточен у минерале.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Мацане брацо, лија ме дави, Мацане, друже, брзо ме бави, стотину зрна у пушку стави!“ Узалуд Мачка дозива друг, далеко бјеше зелени луг. Стари се Мачак за ловом вије, Пијетлића свога ни чуо није. . . . .
Звао је Мачак, узалуд вико, јер му се није јављао нико. . . . . . . . . . . . . . . . . . . У зору Мачак нађе на коси
У друштву иду бескрајним путом Малишан Жарко и вјерни пас. Узалуд Жућу на путу дугом из трња сваког мамиле зеке. Ишȏ је вјерно за својим другом, газио горе, пливао ријеке.
Искра ми златна у воду пала, тамо је зграби рибица мала. Узалуд би ми труд. Од тога дана нисам на миру, удицу бацам по сваком виру у дан вјетровит, ружан.
Олуја иде, дрвеће пуца, облак се вуче црњи од гуња, а мала Рада на врата куца. „Отворте људи, бојим се муња!“ Узалуд зове сирота Рада, у малој кући тишина влада. „Ипак ћу ући!
Мрежа му тешка, весло још теже, вјетар га сваки хладноћом реже, с пријетњом се море гиба. Узалуд зову даљине драге, старини тужном нестало снаге, све му је мање риба.
Огњена вила зачепи уши, збуни је вика и двобој луд. „Никуд не могу да вас поведем, кад слоге нема, узалуд труд. Најбоље да се сложите лепо и прекинете препирку дугу, маните зеца, пустите миша, тражите земљу, ал неку
“ „Нећемо кости, живела риба!“ Огњена вила смешка се тужно и рече тихо у позни сат: „И ове жеље узалуд беху, ваша им свађа сломила врат.
Мачак је очи дремљиве утрȏ: „Побогу Жућо, свануло јутро!“ Жућа се трже, заспао беше, у поток зури ко нека овца, узалуд стража, узалуд бдење, нема ни риба, ни чудног ловца. Тек Жући мудрост на памет пала: „Продавали смо уз поток зјала!
“ Жућа се трже, заспао беше, у поток зури ко нека овца, узалуд стража, узалуд бдење, нема ни риба, ни чудног ловца. Тек Жући мудрост на памет пала: „Продавали смо уз поток зјала!
“ Још мудри деда мисли на лов, карабин себи купио нов. „Ни ово — каже — узалуд није, ваља за пута, горе се Медвед Велики крије, а то је зверка љута.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А у рату треба убијати, да не будемо убијени. То је синтеза тактике од памтивека до данашњега дана. Узалуд су старешине саопштавале ту вест под строго поверљивим бројем.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ту је важна практика... — Јест, добро сте рекли. Практика, света практика! Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ниједног правника. Моје осудно решење не обара се тако лако!
интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к нему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути. Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...
Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди ?... Јок, ја сам то са њима наредио све за четири — пет дана: сто,
Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.
Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд. Вратише се одмах кући. Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би
зелени сто... А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан !... А њега нема !... Узалуд радост!... — Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.
— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици. Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Шарени просјаци под твојом ногом рикали би узалуд за Богом. Осмех би ти разочаран и благ падао са крста, као голуб бео и драг.
Па зар да копним, болујем, мрем, у смрти, куда си брдовита се расула? Будућност, што ми обећа расцветани Срем, узалуд је, сузом брака, на Тебе, канула. Љубав мутна више на уснама ми не руди, нит ми по несвести протичу преображења.
Чуо сам грмљавину чекрка, изненада, узвике људи и пљусак таласа. За два‑три секунда све је било пропало. Узалуд су се људи пружали преко брода у мрачну воду. Мрежа се била поцепала.
Мрежа се била поцепала. Два‑три минута грозне забезекнутости, гледања у воду, погнутих глава, затим псовка и мир. Узалуд цео рад, утрошен петролеј, и скупа мрежа. Па ипак, узбуђења нема. Људи су овде неосетљиви као камен.
Моја мати је била дојурила у Сегедин и узалуд ме је тражила. Она ме је тражила по сегединским станицама, а ја сам седео и чекао насред Сегедина, у згради недалеко
Висе, као гроздови, са кровова и степеница железница. Узалуд их железничари опомињу да ће код првог тунела изгубити главу, ногу, или руке.
Загреб је био мрачан, запуштен, препун. Хотели заузети од свакојаких патриота и политичара. Скупоћа велика. Узалуд тражим преноћиште.
Они који не могу да дишу изван предратне, уметничке, атмосфере, прилазе јој узалуд. Свуд се данас осећа да су хиљаде и хиљаде прошле крај лешина, рушевина, и обишле свет и вратиле се дома, тражећи
Може се бити против нас, али против наших садржаја, и интенсија, узалуд. Свет никако не жели да чује ужасну олују над нашим главама.
Камене жене, које представљају сложне француске градове, узалуд читају. У њиховим очима, са којих капље киша, зјапи само иронија камена у ноћи. Дани пролазе, и сваки врши свој посао.
мрак и вечно небо, што над црквом пада, модра пустиња мора, што се иза ње шири, руменило тела, што ничије није, зар узалуд хуји? Звона, што брује у звоницима, смирују се, на црним балванима, као велике тичурине у кавезу.
И видети да од цвета до цвета и видети да од жене до жене и видети да од бајке до бајке и видети да од дана до дана узалуд смо ишли. Тужно је ићи чак до пољана. 1912. ПОБЕДИ Видех твоја кола од крвавог злата, засута ружама и женама голим.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
дође и стаде му облетати око главе: Он се бранио, а бранили су га и дворјани и робови, што су око њега били, али све узалуд... Мушица, онако како је мала, улучи тренутак па му улети у нос.
од муке да скаче, да ђипа, да се врти око себе, да се стреса, напрежући се из све снаге да отресе перје са себе, али узалуд! Онда подиже очи своје к небу. — Боже, Боже, шта учини то од мене!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Ми морамо одмах послушати овај предлог, јер овако се више не може. Радили смо и мучили смо се, па све узалуд. Одвајали смо и од уста својих те сејали, али наиђу бујице па снесу и семе и земљу са врлети, и остане го камен.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Звезде светлуцају, али узалуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами. Приближисмо се реци и чусмо жуборење
!« узвикнуо би он... Мање оправке државних ствари вршио је сам својеручно, »да се не баца државна пара узалуд.« Али што је деловодник и главну књигу водио чисто — то је за причу.
И ето, одрастао је, а друга није стекао. Да ли је узалуд прошао мајчин благослов?... Чинило му се, да га суморне зидине његове собе с прекором гледају, и он је тај прекор
— Добро, добро, кажи газда Живану да ћу сад поћи, дâ ако не буде узалуд. И отпочне журно да се облачи; видело му се на лицу да је љут, а како не би: досад си био капетанов таст и уживао
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу. Узалуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула,
зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште. Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао | к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.
Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане
— Ти! — устреми се он на њу. И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда. Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.
Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи. Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.
Софку је ње више било жао него себе. Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би
Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд. Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Стога ћу ја њему: „Нијеси угоненуо не збори више, не троши ријечи, јер ти је узалуд.“ — „Ама ти мени образ оцрни! пред Господарем и пред оноликијем збором!“ рече он. — „Нијесам ја, Спасо, но ти сам себи!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Кад ко за што пита, па онај који се пита неће право да му каже, него га вара, тј. да каса једнако узалуд. Кокша из Дивоша. — Одговори се, у Срему, кад ко запиткује: ко? Крвав испод коже.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда му мати приповеди све по реду како је имала три кћери као три руже, и како их је нестало, и како су их тражили узалуд на све стране. Стојша кад саслуша матер своју, рече јој: „Немој плакати, мајко. Идем ја да их тражим.
мјесто мене којој пристане најљевше на руку, а ако ме не послушаш, све што радио и о чему се Богу молио све ти | узалуд и наопако обршило, и од тебе не остало трага.
није то Премудри ништа узалуд рекао: ако узмеш ђевојку, ти знаш, то ће рећи: она ће држати да ти све знаш боље од ње, па ће те слушати какогођ ти
“ У то остави Игњатије волове, изује се и пријеђе с ону страну ријеке, кад ли тамо, не види никога и узалуд зове, те се он опет упути натраг. Ражали се Христу (фала њему) да се мучи, па му рече: „Причекај ме мало, ето ме!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
' Зато узалуд метемо се: ,Пут кратак је којим течемо, дим је живот наш, пара, земља и прах: за мало јавља се, а ускоро нестаје.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
— с препоруком, препоручен все — све всегда — увек, свагда, вазда всеконечан — последњи, крајњи всује — узалуд втори — други втори крат — други пут вход — улазак газета — италијански новац гама — г (грчко слово) гди нибуд —
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Избор је био писменијем гласањем. Кад скупише цедуље и прочиташе, а то „жребија“ паде на фра-Брну. Узалуд се он томе противио наводећи своју болест у палцима, морао се примити да буде старјешина за три године.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
јер с њим се ништа друго није догодило сем што је постао судија београдског суда, и То његовим, Аћимовим, заузимањем. Узалуд је он пажљиво ишчитавао све новине, и оне либералске и напредњачке, Вукашиновог имена нигде није било, у странци се
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А како и би? Из лица прекривеног блатом и крастама гледале су у људе крупне, златасте очи, али дете је узалуд пружало руке да га неко узме. При погледу на ситно, измршавело створење присутни су и нехотице узмицали.
Владарки 3емље Сребрних Бреза не преостаде ништа друго него да Златопрсту пошаље супарници. Узалуд је девојка тражила да још једном види старицу.
Рекао је то само једном, али се назив Златоусти прилепи за дечака као шкољка за стену. Узалуд је мали чистач тврдио да на то име нема права! Златоусти постаје само онај ко нађе Сребрну ружу.
Смејачко од среће затрепта и сину новим сјајем, али се Плачко повуче у страну и намршти. Узалуд су га звезде звале у коло, узалуд засипале смехом.
Узалуд су га звезде звале у коло, узалуд засипале смехом. Сам и тмуран, стајао је на западном рубу неба и тако стоји још и сада...
Није ни чудо што су му се у школи сви смејали, сви га гурали, избацивали из игре! Узалуд је мајка спремала најукуснија јела и колаче: није растао!
Узалуд је мајка спремала најукуснија јела и колаче: није растао! Узалуд га је слала међу децу: није волео да буде с ни ма, све док у себи не откри дар причања и дође До приче о Златној краби
Ниједна се још жаба није родила бела. Откуда ова овде? Чија је? Обзнани крастача да се пронађу родитељи Беле жабе. Узалуд. Белу жабу нико није хтео да призна за своју кћер.
— од страшног смеха она се затресе од корена до врха, а талас, ужаснут, узмаче и готово утону у песак од стида. Узалуд су га затим зрнца песка тешила. Узалуд му рибице чешкале леђа. Талас је ћутао не мичући се с места.
Узалуд су га затим зрнца песка тешила. Узалуд му рибице чешкале леђа. Талас је ћутао не мичући се с места. — Остаћу овде до краја света, ако треба! — зарицао се.
— бранила га је мајка. Трећи син је ћутао. Али, кад га, једнога дана јато младих галебова нападе да узалуд једе храну, он се усправи и рече: — Видећемо да ли је тако! Мајка од среће занеме. Малишан се усправио! Проговорио!
Сребрни галеб се тој причи само смејао и летео свакога дана све више. Узалуд су се најбржи галебови трудили да га стигну, да се с њим такмиче. Није му било до такмичења.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Ту, на раскрсници светлости, Господар Јеврем дуго чека Вука, а нарочито Доситеја: узалуд, јер никада не дођу, ни један ни други.
Иначе, грешка је ту.“ Сада, Сима жури, кораци су му све дужи, и луђи; узалуд Сина опомиње, Сима не успорава. Стиже у прави час.
су турски топови, почело је бомбардовање Београда које ће трајати четири сата и постати предмет међународних спорова. Узалуд су страни извештачи, после, наглашавали да бомбардовање није било баш нарочито јако, јер су Турци и слабе нишанџије и
Таман је понешто и научио кад му дед и отац погину, у Кочиној крајини, у борби са Турцима. Чинило се да су погинули узалуд: Кочина је крајина (рат у којем је Аустро-Угарска, као и обично, искористила очај раје, па онда склопила са Турцима
То су биле разлике, велике. Спаса ниоткуда: већина устаничких вођа већ се спремала за бекство; узалуд је Петар Молер, својом крвљу, писао позиве за помоћ Карађорђу и Совјету, нико се није одазивао. Стојан се ипак надао.
У затишјима је, узалуд, ослушкивао небеса: мукли се бездан није отварао, све даљи, Бог се повлачио. Светлосна тачка у Вишњићу је замирала.
С њим је био стрпљив, али је Вишњић узалуд тражио, иза тог стрпљења, ону блискост коју је обично налазио код оних који су га слушали.
Припремао се за тај сусрет, неговао стрпљење, али узалуд. Кад је једног јутра, готово љубазно, примио свог госта, одмах се покајао: слепи Филип као да је долазио из самог
Неки му је кључић за стварност, скривен дубоко у њему, још недостајао. Понекад је чепркао по себи, али узалуд: То је била вештина којој се тек имао да учи.
Тешко се, у целини, распознаје због аутомобила који га узалуд газе док црна светлост, са годинама све непорознија, почиње да клизи уз падину и да, полако, узнемирава прахове
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
пред иконом тиња, И сад је позно предбожићње доба; Ал' глуха јама сад је моја соба, А ја лист свео под бјелином иња. Узалуд чекам... У нијемој сјени Никога нема. Сам, к'о камен, ћутим.
Попа, Васко - КОРА
ветра Хвата Чисте летове Без одласка и повратка Испод веђа годишњих доба Кида Једино лишће Верно гранама одсутним Узалуд БЕЛУТАК Душану Радићу Без главе без удова Јавља се Узбудљивим дамаром случаја Миче се Бестидним ходом времена Све
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
израђен по једном античком златнику, ја претрнух: она беше идеал женске лепоте какав сам замишљао, а међу живима узалуд тражио. На овој принцези све је било лепо, прелепо, префињено, а нарочито њене сањалачке очи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И кад Бонар Ло каже: „Ми морамо показати да овај рат није вођен узалуд, сасвим узалуд, што би стварно било кад се ми не бисмо осигурали да никад.
И кад Бонар Ло каже: „Ми морамо показати да овај рат није вођен узалуд, сасвим узалуд, што би стварно било кад се ми не бисмо осигурали да никад.
да дође до тога да се човечанство унесрећи па да се постигне, ужасно, само тај резултат: да рат није вођен сасвим узалуд!?“ Истина је, тако сам, углавном, рекао. Али то је политика, вели он, а у војсци то је убијање морала.
Ја се обазрех свуд унаоколо, жељно тражих да видим Николу, али узалуд: њега није било на станици. Поред мене промаче крезуби студент па се изгуби у гомили.
Можда ће на њеним равним грудима наћи онај мир што га је, овде, на облим, узалуд тражио. Уосталом, како му да Бог. Има једна ствар само: њему овамо више места нема, он овамо више нема шта да тражи.
Иако се трудио да не муца, вежбао, напрезао, знојио, све је узалуд било, језик је остао упорно непослушан. Колико би пута друмом ка школи угледао из далека каквог старијег човека, који
Ох, узалуд је сва брига његова, јер га міѕѕ Поунд уверава: да сем љубави од њега ништа не жели и, слободан свих обавеза што га узн
Ја сам веровао да мртви мисле, и утешен тамо враћао сам се поново у живот. Али, ето, оне сам ноћи седео узалуд: земља је ћутала, трава није дисала, тамњан није горео; све је било немо, црно, непомично, мртво.
Али оне ноћи узалуд сам љубио ону успомену, као и гроб: она је била ледена и мртва. Те ноћи ја сам имао чудно осећање: да на овом зиду
И у болној напетости покушавао сам све да се спасем, да се извучем, да побегнем испод оног свог ужасног покрова. Узалуд. Као авет устремљавао се он све више и притискивао ме.
Ко је? Ко је?“ Не бојим се никог. Рвао бих се са земљом. Смрвио бих је. И страшном снагом стежем чело; узалуд тражим једну једину мисао: не знам ништа, ништа не знам, само искрвављеним песницама ударам, ударам, ударам по
Те ноћи узалуд сам покушавао да заспим: убити се, било је једино и све чиме сам сав био испуњен. (Признајем да су ми и друге ствари,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А био је вјештак у љуштењу „индијских смокава” и у уклањању њихових бодљика. Узалуд су биле Аничине енергичне батине, узалуд је стари Тома стално обнављао кресту стаклених крхотина на гребену зида који
А био је вјештак у љуштењу „индијских смокава” и у уклањању њихових бодљика. Узалуд су биле Аничине енергичне батине, узалуд је стари Тома стално обнављао кресту стаклених крхотина на гребену зида који га је дијелио од Егидијева дворишта.
Ништа није значило, и узалуд сам то сам себи понављао, да ни сам дјед ни ма ко други па ни бакица, од свега тога нису ништа осјетили и да је све то
коју сам у мјесту још познавао, молећи га да и он са своје стране то изложи суду, па да ме опрости од те дужности. Узалуд. Парбеници су упорни, и суд је остао при томе да морам лично доћи.
Дабоме, помало и за прсте. Дакле, ипак на неки начин, бар индиректно, жртва за себе. Узалуд сам чекао реплику. Етида је текла даље.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Чекала је три вечера узалуд. Четвртог вечера, око поноћи, узнемири се стока. Овце пођоше и окретоше главе низа страну.
— запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. — Па знаш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. — Па шта вели он? — Ништа.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Цар је толико слуга намучио и посјекао, ама све узалуд: неће нико да укабули оно што није учинио. Најпослије цар зовне ону исту баџу, па ће њој све казати, а она ће њему: —
Кад га она виђе, рече му: — Е, момче, момче! Како ти није жао трошити толике паре узалуд? — Е, лахко је мени трошити, — одговори он мени је рахметли бабо оставио чудотворну ћесу, па неће никад нестати у њој
Али чим пођоше другим правцем Косову, почне Шарац опет упадати у земљу као и пре. Узалуд је Марко измењао све могуће правце којима би на Косово стигао, Шарац му је навек пропадао у земљу не одмакнувши ни
Кадија добави Бошњу, те жена пред њим понови даву. Бошњо се поче чудити и правдати како је најбоље знао, али све узалуд, јер по његовој несрећи дијете дедино наличаше доста на њега, те га кадија осуди да плати жени у име нафаке дјетиње и
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Кроз свет, покрете, кроз шум преко грања. Кроз докон ветар што узалуд цвили, Ја чујем корак моћног распадања; И распадање, распадање мили Кроз свет, покрете, кроз шум преко грања.
САН МОЖДА СПАВА Заборавио сам јутрос песму једну ја, Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао: Да је чујем узалуд сам данас кушао, Као да је песма била срећа моја сва. Заборавио сам јутрос песму једну ја.
А можда не сме! Ко ли јој пречи? Десет месеци равно је сад Од растанка нам, а од ње ни речи. Све ми се чини узалуд сам чек'о. Све више су моји мили од мене далеко. Можда јој брани баш светли цар: Неће да царством утеха прође.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Професори и стручњаци су узалуд покушавали да пронађу у чему је проблем. Неуспех је био потпун када сам ја ступио на сцену.
Чинило се да је то безнадежан подухват и дуже од годину дана радио сам неуморно, али узалуд. Ово темељно проучавање ме је толико заокупило да сам заборављао на све остало, чак и на своје нарушено здравље.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
развија ово ново схватање, и ако успем да прикажем овде неке од лепота тог развоја, сматраћу да све ово нисам узалуд написао.
Ишао сам на ова предавања, али сам узалуд чекао да чујем од Кирхофа објашњење Фарадејевих и Максвелових гледишта. На крају семестра курс је био окончан а о
Ћипико, Иво - Приповетке
Испрва су се заклањали испод крошњастих стабала и уз гомиле, мислећи да ће поросити, па престати. Али узалуд: време се погоршало. Тркимице, прокисли, измакоше испред већег пљуска до у кућицу, да се при ватри огреју и осуше.
мјеста, још је Цвијетина мисао везана са својим крајевима, али кад освануше на отвореној недогледној пучини, откле узалуд око тражи крај, дјевојка се топлим осјећајима опрашта и поздравља са старим свијетом и скрушено, као нигда досада,
и ноћашњу страву и зебњу и тугу у спокојство преобраћа; сили се да скрене мисао на мртва Марка, и гледа у њ, али све узалуд.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
За Симу Пандуровића ова је строфа била бесмислена: Шарени просјаци под твојом ногом рикали би узалуд за Богом, Осмех би ти разочаран и благ падао са крста, као голуб бео и драг.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
њега наћи неки ретки примери деловања скривених „наративних механизама” какве ћемо код других, дисциплинованих писаца, узалуд тражити.
При том покуша да устане и пође. Душе нема ... као што ни Бога нема ... живимо узалуд ... прах ... смерт ... празне речи.
и он осети како ће пропасти кроз њу, прво ногама, затим и рукама и главом, као кроз неку празнину, по којој је, узалуд, покушавао да се пентра, да гази, да пузи четвороношке”.
Са оном страшном раном што му се протезала од гркљана до десног рамена, зар није узалуд, месецима, лежао непомичан, над утоком Дунава, лебдећи између живота и смрти, у оку са жутом светлошћу разливене воде,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
И око њих су дрвљаници од пушака. Осећају се да су на дому и некако би хтели да су боли од свих. Но узалуд. За Рогожњанина су они по мало хајдуци, по мало безверци; за Штавичанина дивље Козе као и Арнаути, а Пећанци им ћутке
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Бар кад би сама... ал’ жеља ј’ пуста, Знам да узалуд замарам уста — Ал’ ево шта је жељица моја: Високородност кад би нам твоја, Путујућ’ с неба на крили лаки, Донела
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранко Миљковић ПЕСМЕ Садржај УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ 2 ЗА ОНЕ КОЈЕ ВОЛИМО 3 УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ 4 ПРВО ПЕВАЊЕ 6 СЕДАМ МРТВИХ ПЕСНИКА 8 БРАНКО 9 ГРОБ НА
2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранко Миљковић ПЕСМЕ Садржај УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ 2 ЗА ОНЕ КОЈЕ ВОЛИМО 3 УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ 4 ПРВО ПЕВАЊЕ 6 СЕДАМ МРТВИХ ПЕСНИКА 8 БРАНКО 9 ГРОБ НА ЛОВЋЕНУ 10 ЛАЗА КОСТИЋ 11 ДИС 12 ТИН 13 МОМЧИЛО
РОЂЕНДАН 200 ПЕСМЕ УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ ЗА ОНЕ КОЈЕ ВОЛИМО (1955) УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ Будим је због сунца које објашњава себе биљкама због неба
РОЂЕНДАН 200 ПЕСМЕ УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ ЗА ОНЕ КОЈЕ ВОЛИМО (1955) УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ Будим је због сунца које објашњава себе биљкама због неба разапетог између прстију будим је због речи које
нека ме тражи и види да ме нема та жена са рукама детета коју волим то дете заспало не обрисавши сузе које будим узалуд узалуд узалуд узалуд је будим јер ће се пробудити друкчија и нова узалуд је будим јер њена уста неће моћи да јој
ме тражи и види да ме нема та жена са рукама детета коју волим то дете заспало не обрисавши сузе које будим узалуд узалуд узалуд узалуд је будим јер ће се пробудити друкчија и нова узалуд је будим јер њена уста неће моћи да јој кажу узалуд
тражи и види да ме нема та жена са рукама детета коју волим то дете заспало не обрисавши сузе које будим узалуд узалуд узалуд узалуд је будим јер ће се пробудити друкчија и нова узалуд је будим јер њена уста неће моћи да јој кажу узалуд је
види да ме нема та жена са рукама детета коју волим то дете заспало не обрисавши сузе које будим узалуд узалуд узалуд узалуд је будим јер ће се пробудити друкчија и нова узалуд је будим јер њена уста неће моћи да јој кажу узалуд је будим ти
дете заспало не обрисавши сузе које будим узалуд узалуд узалуд узалуд је будим јер ће се пробудити друкчија и нова узалуд је будим јер њена уста неће моћи да јој кажу узалуд је будим ти знаш вода протиче али не каже ништа узалуд је
узалуд узалуд узалуд је будим јер ће се пробудити друкчија и нова узалуд је будим јер њена уста неће моћи да јој кажу узалуд је будим ти знаш вода протиче али не каже ништа узалуд је будим треба обећати изгубљеном имену нечије лице у песку.
и нова узалуд је будим јер њена уста неће моћи да јој кажу узалуд је будим ти знаш вода протиче али не каже ништа узалуд је будим треба обећати изгубљеном имену нечије лице у песку.
вечери после живота крв престане да буде птица постане змија у трави па свуноћ деца плачу мртви су на левој страни узалуд упаљене ватре чекају њихов повратак њихова ноћ са нашим даном меша се не заборавите да то деци кажете успаванка То
Краков, Станислав - КРИЛА
Дрека их је заглушивала. Партер је звиждао, лупао штаповима, урлао. Хтео је да отера дебелу певачицу са бине. Узалуд се она већ трећи пут повраћала преварена тренутном тишином. Склапала је руке, и почињала песму.
Петровић, Растко - АФРИКА
Доста је да пођем у било ком правцу па да на тој страни свих нестане. Узалуд тумачи довикују, пљескају се по коленима, вабе их као зверчиће.
Ретко је ловиште где се срета и слон и лав једновремено. Отвореним очима ја мотрим на све стране узалуд не бих ли гдегод угледао цара саване.
По вечери ја сам остао исто то, само потпуно под утицајем Н–а, тако да је узалуд обраћати ми се. Био сам задовољан да се нисам ни несвесно огрешио о француско гостопримство.
Труде се узалуд да одагнају сан. Мало даље трговац, на улици седећи у прашини, продаје неколико светих наркотичних плодова увек исте
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
] ТРЕЋИ АКТ ПРВА СЦЕНА [Дошавши крадом, Стана узалуд наговара Спасенију да оде у пашин харем и тако избави Бошка.] ДРУГА СЦЕНА Разговор Главаша и Спасеније. Стиже Исак.
Па шта је било?... О, муселиме, Без оружја је народ остао! Бадава снаге тврди мишићи! Бадава срце Обилићево! Узалуд стида трази румени Што, слушајући ланце робовске, У образ јуре као бујица, А после опет натраг у срце; Ал’ онде
Сестру му силуј, он ће гледати Погледом тупим роба несрећног!... Узалуд ће се за пас машити, Онде му нема верне обране!... Оружја нема!... Сулејман иште Турака бесних скупе пусате?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Они врхови планина које гледамо већ толико, пружају се у нашој отаџбини. Друга је ово година како узалуд прижељкујемо да једном већ кренемо. Али ко ће пробити оне бедеме и читаву шуму бодљикавих жица.
Сва ова њихова настојања да ме што боље припреме изазвала су у мени чудну зебњу. Узалуд сам тешио себе да и тамо живе људи... Мучила ме нека грозничава слутња.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
За Арнотово тврђење ја сам знао и пре Чурчићева чланка; узалуд сам покушавао да уђем у траг мађарској песми која би била узор — или оригинал — нашој. Пок.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Испочетка није пристајала, изговарала се да младожењу не зна. Узалуд јој мајка говорила да га они сви познају, и поменула поред осталих и њега.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 502; БВ, 10, 1895, 77; 16, 1901, 213 и др.). По једном објашњењу, тако људи говоре »као да имена Божијега не помињу узалуд« (Вук, 1. с.; упор. и старогрчки χήνα ‹= гуске ми› м. Ζήνα ‹= Зевса ми›; нем. потз и котз, фрц. блеу, б.
Ћипико, Иво - Пауци
Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца да новаца позајми да газду плати. Све своје нуди у залог, али узалуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мрзе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?
Очај, чама и силна туга глодали га. У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа. Бијаше све узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како
И она се с њиме и простором изједначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећом. С бријега још једном погледа на пучину, као прене се и брже преко поља пође прама своме селу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Но беше касно. Узалуд је неколицина наших тумарала уоколо не би ли је нашла и вратила. Нигде је не нађоше. Попила ју је жедна земља,
Неколико пута нас је Лауш слао у хајку на звери, али узалуд, побеснеле животиње су стално однекуд долазиле. Језиво завијање у ноћима са месечином, режање и урликање испунило је
Људи су изгледали сувише сићушни, њихове црне ризе биле су сличне, и узалуд сам покушавала да међу њима препознам Доротеја.
Корачао је достојанствено. Клекао је крај једног рањеника што је цели дан умирао на врелини љутога камена, узалуд дозивајући неког ко би му помогао да се макар склони у хлад са сунчеве пржине. Све сам видео као на длану.
Касније сам се распитивао не бих ли сазнао како се све то збило. Узалуд. Оно што сам сазнао било је све друго само не цела, права истина о боју.
Покушавам да га сметнем с ума и побегнем одатле у други призор, али узалуд, ствар се понавља с неподношљивом упорношћу, он је сваки пут гордији и тврђи, његов поглед, у почетку равнодушан,
и оне незграпне, ружне, несавршене, оне које никад нико није волео, мучаљиве, скврчене, мрзовољне, сапете, оне који су узалуд под капом небеском тражили мало топлине за себе.
Исплевимо све под небом што не годи нашем носу. Узалуд је сиромашни столар из Назарета својом упаљеном зубљом растеривао таму.
Без иједне речи. Ћутећи. Богдан Већ се приближава јесен, а ја, коме је дужност да се стара о исхрани житеља Куле, узалуд трагам за начином како да напуним испражњене амбаре.
Хоћу нешто и сам да проговорим, али страх ме стеже у челични прстен, ухваћен сам у крлетку и узалуд се у мени пропиње немоћни бес.
Онда ћу и сам то исто учинити. Узалуд сам се, изгледа, премарао трчећи за голуждравцем, да ми не промакне њихов сусрет.
Откако сам дошао на Сабориште, Ђавољи клик ме изједна кињи. Узалуд сам себе убеђивао како би било детињасто цепати гаће по оштром пасјем стењу само да бих се испео на врх на коме осим
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Затим сагради лестве, да јуриш предузме главни, И даде велику жртву у сутон, тихи и тавни. Узалуд пробаху с града да смету радове њине, Тукући стрелама оштрим с капија и висине Јер мноштво лествица дугих спреми се
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
више што се, нама на очиглед, уздигла из мора, баш испод ових двеју звезда, још и једна трећа, којој не знам имена. Узалуд се преслишавам, ја сам све сигурнији да права, повучена од Сириуса преко Канопуса, не удара ни на какву сјајну звезду.
Покушао сам поново да размишљам и напрегао све мишиће у мозгу, али узалуд, мој спри је лежао опружен и није могао да се макне. Но добра природа побринула се за своје створове.
време тих милиада била су лета, и у најсевернијим деловима Европе, необично топла, па је ту успевало биље које данас узалуд онде тражимо. У давнијој прошлости, слика је обрнута. За време оних милиада година које су се груписале око година 20.
То је брзина тромога пужа.“ Ја се више нисам противио, а он настави: „Има техничких проналазака на којима се узалуд радило вековима, а који су затим остварени преко ноћ. Летење по ваздуху био је хиљадугодишњи сан човечанства.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ах, он се опет искрао из цркве. Говорих клисару да га добро чува, али узалуд. (Нагиње се и виче): Парапута, Парапута, ја сам, деда твој, не бој се! Нећеш изгорети!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Човек. Није видела свога питомца више од две године дана. Он је одбијао да дође, да не би узалуд трошио. А сваки новчани поклон је претварао у књиге, и писао помајци својој колико их већ има. Ето га сад.
Што рекао мој отац, не стиже те, ни да је лане пошао! — Бранко се бори у себи. Једнако се смирује, а узалуд. Види у огледалу да је стално румен, и непријатно му.
Једнако се смирује, а узалуд. Види у огледалу да је стално румен, и непријатно му. Пије хладну воду, али и то узалуд, у њему се запалио читав лагум воља и снага. — Шта сте ме окупили!
од страха да не разудари глас по варошици, и стигне до оближњег села где се спремао да запроси имућну девојку. Узалуд. Косовац се нађе у болници, с тешким тровањем крви, и с прогнозом да ће лечење врло дуго трајати.
Али кад је све то било узалуд, а паланка има да паланчи, почело се у један мах. и однегде, говорити: да Мимић можда баш и није ни тако паметан и
А касније, бездушно избио дечка који је на његовим вратима звонио узалуд. А касније, ко зна, можда ће погинути на улици као демонстрант за бољи живот слушкиња.
— Као да је то чула госпојица Тринчић, комшиница Мимићева попела се на дрво, и не узалуд: једна црно повезана глава, Анча, искрсну између двојих врата, и с кокошком у руци и слепим фењерчићем, замаче у
то сложено свести на један, на неки један узрок; као што ми, лекари, а, мислим, и ви, васпитачи, погрешно верујемо, и узалуд тражимо? — Мислим да си поставио тачно питање, важно питање, али тешко питање.
и из приватних разлога, приморали на исељавање; а све више својих сународника, старих, усамљених, од туђине побеђених, узалуд богатих — испраћали на гробље, у грчку парцелу.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— штетан ВРОЂЕН — урођен ВСЕВОЗМОЖНИ — свемогућ ВСЕНИЖАЈШИ — најпонизнији ВСТУПЛЕНИЈЕ — увод, приступ ВСУЈЕ — узалуд, узаман ГАВАЛЕР (фр. цавалиер) — племић, витез ГИМНОСОФИСТА (нем. Гyмноѕопхіѕт, из ст. грч. γυμνοσοφισταί досл.
СОЧИЊАВАТИ — састављати, писати дело СПОМЕН — сећање; споменик СРАВНЕНИЈЕ — упоређење СТОЛП — стуб СУЈЕТНО — узалуд СУШЧЕСТВЕНИ — стварни СУШЧЕСТВО — биће, створење, створ ТАБАРКА — (по Вуку = стабарка, у Срему) бућка, бућкалица,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Бадава су га професори убеђивали да се гимназијски разред не може сматрати као непокретно имање; узалуд су га уверавали да он и на основу самога закона школског мора једном напустити тај разред, он је остајао доследан
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Негде на обронцима ових планина налазила се граница отаџбине. Узалуд гледају војници. Жеља им је да је виде само. Јер оне врхове посматрају и наши, са оне стране, и људи упечатљиво
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
На ту помисао очи рибице постајале би велике и замишљене. Али, узалуд је обилазила око чамаца, узалуд улазила у мреже! Превелика су била окца мреже.
На ту помисао очи рибице постајале би велике и замишљене. Али, узалуд је обилазила око чамаца, узалуд улазила у мреже! Превелика су била окца мреже.
Тихо, сасвим тихо пролазио је кроз уснуле редове сунцокрета. Мали сунцокрет је бдио, узалуд покушавајући да пробуди браћу. Звездане стазе неба нису их занимале.
Јаукну дечак од бола и од гнева. Поче да гази по мравињаку. Расу се мравињак као шачица песка. Узалуд су га мравља деца молила да их поштеди! Узалуд су му нудила помоћ! »Коме би још такви могли да помогну?
Поче да гази по мравињаку. Расу се мравињак као шачица песка. Узалуд су га мравља деца молила да их поштеди! Узалуд су му нудила помоћ! »Коме би још такви могли да помогну?« — помисли дечак презриво, и не обазре се одлазећи.
»Мора да се и њима приспавало?« — помисли дечак, кад се жбун, изненада, покрете и закорачи ка њему... Узалуд је затим бежао. Жбун га је сустизао, брзином ветра, а иза његових леђа згушњавало се дрвеће.
И повуче се вода, отпоче Ведранова служба. Али, узалуд Ведран из изворâ вади лишће и труње! Оно, стално однекуд наилази као уклето. Никако лице извора да заблиста.
— Шта ти је, жено? — викну Дрвосеча. — Гледај! — потеже он ка лицу, али маска за лице прирасла. Узалуд сопствену кожу раздире — не силази. Покуша још једном, али се маска и не маче.
Одједном, као да су из земље никла, некаква деца! Прасну смех. Узалуд их је Дрвосеча терао, у стопу су за њим пристајали, бацали на њега корице хлеба и камичке, нудили му пару да га за нос
Али, на његово питање о Незнанцу у црном огртачу људи су слегали раменима. Узалуд је ишао од села до села, од града до града, док га један старац не упита: — Шта ће ти Незнанац у црном огртачу с
— викали су. — Скачи! Певај! Кревељи се, Смешно Лице! Своје право име већ и он сам поче да заборавља. Узалуд је тражио да неком нацепа дрва или истресе тепих и тако заслужи кору хлеба.
Капљица мучена сумњом је ли Цвет чуо њене речи, или је остао доле без снаге да се одбрани, без могућности да се нада. Узалуд су јој друге капљице говориле да то није ни важно: земља је пуна цвећа! Узалуд је то и самој себи говорила.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
иконом тиња, И сад је позно предбожићње доба; Ал' глуха јама сад је моја соба, А ја лист свео под бјелином иња. Узалуд чекам... У нијемој сјени Никога нема... Сам, кô камен, ћутим.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
„Од 1684. поново је био у млетачкој служби, у Боки.. Погинуо је око 7. маја 1685. у кланцу на Вртијељци, бранећи узалуд Турцима продирање према Цетињу.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Све узалуд. Стриц отвара очи, а нови учитељ, стоји ли стоји, и мршти обрве. Дјечак огорчено пљуцне. — Пхи, баш су ми и то неки
Николица с приколицом водио је са собом кују Жују и у школу и остављао је везану у школској шупи. Његов отац узалуд се против тога бунио.
— Сигурно се она скитница Луња шуња и провлачи за нама — упозорава Стриц Николицу, али се мали узалуд обзире, не види се баш нико.
— Нисам ја узалуд четрдесет година био пољар — кочоперно дочека старац. — Ја по шуштању кукуруза оцијеним да ли је у њиви крава, овца,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Сад пастири и чобани с чордом на пашу излазе, спраљајући дипле и свирале, да узалуд седећи у хладу под листатим дрвљем, зглашају се с хубавом свирњом.
Та, право да јоште славније су саме сисе њене пуне с млеком, и колико јој је капљи кад из сиса узалуд откануло млека, толико горе има уједно скупљених звездица...
Веште и бистре очи томе ваљаду да прознаду што у чему лежи; много је и преварно; доста многи узалуд и троше се и копају, ал’ и опет не одстају се тога им заметна посла, него јоште већма приању подубље дућати, е да, е
Ни вам ја за празно слушање узалуд простирем ове речи. Ама да вам буду освестне и у вашем се разговарању такву с писмом.
Онда разљути се цар, виде: сва пуста земља, нигде ни човека и град празан, — а толико време онде дангубио и узалуд мучио и губио своју војску!
Није. И човек докле у ватру из уста духа, дотле се и разгорава, а кад престане оно нејма ништа, све оно духање узалуд отишло.
Стадоше они на ред пред мученичаску икону и почеше им се ругати с подсмехом говорећи: — Аха, баш узалуд ћемо ми гладни чувати вама овде ово место ваше, чатући вам и појући, сваки дан ту служећи, а ниоткуд ништа!
И опет узалуд ми би, кад ми се небогој нога дотаче прагу. Црква је дуга врло и широка; све људе смешташе и примаше их, ником од
Опет се чак отрагу нађох. Тако до три и до четири пут мучећи се и пробаљујући узалуд. Већ више не имадох с кима се састати да бих опет кушала могу ли, не могу ли ући.
А то, јецати и уздихивати плачући а узалуд стајати, — слаба је хвајда! Него, деде сви удундар једнако навалом излазите овамо на мејдан, те се бијте вичући.
Такођер и после тога у разлика времена многи свакојаки непријатељи доходише под тај Цариград преузимати га. И узалуд ходише; ништа не могоше учинити теке срамотно и ружно испроходише. Мало се их натраг изповраћа.
Него и који вас зна књигу а и има је код своје му куће, доста пут воли узалуд седити дома или зурити на сокаку него ли да узме у руке књижицу те шњоме се разговара.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ај-хај-хај! Кад ја имам русе косе, — еј, зашт’ их не мрсим?!... Узалуд је Ајша кокетовала! На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...