Црњански, Милош - Сеобе 2
Враћајући се ка излазу, Исакович упита има ли међу њима некога, кога слушају, ко их води, ко им заповеда. Неки онда узвикнуше име неког Радуле Бајевича.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Нико се не јави. — Ти си, што не устајеш? — рече председник ономе осумњиченом. — Он је, он је! — узвикнуше остали и чисто одахнуше, као човек који скине с леђа велики терет.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Дакле: алвундандара, живија наш дични вра-Брне! — Живија! — узвикнуше Јерковићи. — Ко ће напити кâ он! — вели Ркалина, машући главом. — Нико кâ он!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Тако је!“ узвикнуше Питагорини ученици. „Сфера!“ настави Питагора. „Она је најсавршенији геометриски облик што га може бити.
Као какви брегови уздижу се оне из равнице у вис, а стоје онде преко две хиљаде година“. „Преко две хиљаде година!“ узвикнуше Питагорини ученици. „Па када су онда сазидане?“ „У прастаро доба!
“, узвикнуше сви као из једног грла. Краљ обухвати погледом цео овај скуп научника и књижевника. Он их је познавао све, не само по
„Знам све!“, шапну им риђокоса. „Архимедес има у Александрији своју велику љубав“. „Своју љубав!“, узвикнуше обе друге на глас. „Не вичите толико! - Знам и како се зове“. „Како? Како?“ шапутаху оне две. „Демариста“.
Онда га је увек пратио један велики ловачки пас“. „Ловачки пас!“, узвикнуше деца, „како се звао?“ „Хектор. Био је својина шумара грофовског имања, али је сваког дана кад не беше школе долазио
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: — Господи, Господи, помилуј нас! Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда