Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Ал’ ваљда ће још једанпут доћи они лепи, они весели дани“, тешио ме је он... Ја сам уздахнула... а душа ми је очајно слутила: никад више!... И заиста, наслутила сам моју и његову несрећу.
Е, учо, милина га је било видети! Кад смо отишли пред цркву, цео народ је погледао у њега, а није само једна девојка уздахнула: ох, кад би јој он у срећу пао!...
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Ели, Ели, лама азавтани... – Шта јој је? — упита стјуардеса. – Полудјела — објасни Стоњанин. – Сирота! — уздахнула је калуђерица оборивши поглед. Откључала им је цркву. – Пита Господа зашто је оставио... рече човек.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
У тај мах његова мати испод валова проговори: „Сине! тамо на ономе свету ја сам ти у мукама: свака сирота што је уздахнула кад сам је с врата отерала — онај уздисај сваки се претворио онде у трн, на томе трњу лежим; а која је сирота на мене
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Драгиша продужи као да је био у заносу. — Оборила је главу и уздахнула. Никад више, чини ми се, нећу осећати снажније узбуђење него у том часу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сачувај, Боже! страшно је бити богат” — уздахнула би госпа Нола у себи. Па би онда почела да некако силом криви праву мисао: Тодор је погинуо да она постане богата
Ти си била срећа и за сиротог Тодора; сећаш ли се како те је волео и мазио? — Јулица уздахнула дубоко и чини руком знак да је и то изгубљено. — Немој се узрујавати, и не уздиши, показала си да умеш бити јака.