Употреба речи уздишу у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

господу богу, нисам ни у једном роду и језику такове дрвене и нечувствене калуђере нашао ни познао који за женом не уздишу, не чезну и не гину.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Јелица порумене, па оде гледати посла. На једној страни деца пиште, на другој немоћни уздишу... Јелица мало–мало па отркне да види Петру...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Мићо изнио ракије у бардаку, па служи винском чашом. Пију људи, а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије. Шта је поп радио сам на гробу, то нико не зна.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Те његове Бечлике уздишу, сузе плачу, шапућу заљубљено, тако да се љубав чини, за њих, питање живота, или смрти. А кад тамо, оне се и са неким

Господа овде врло су љубазна, све обећају, све потписују, па се смешкају, па после све поричу. Уздишу. Кажу нам: разумели смо их криво! То нас је из Аустрије отерало.

Све, разуме се, толико, колико је национални морал дозвољавао. Кад би сенаторка синула, а лајтнанти почели да уздишу, била би већ поноћ, и време да оду.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

»свилене јањце«, грлице које гугучу, дивне пастире који »вију песму уз врулу«, лепе и заљубљиве пастирке које чежњиво уздишу, бледи месец који се огледа у сребрним валима плавога језера!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

се вије, Како гора подигла се густа, А по гори све та липа пуста, Липа цвета, цветићи миришу, А уз мирис ветрићи уздишу, А уз ветрић коси покликују, Уз косове браћа подвикују: „Ао данче, ала си ми бео!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

званице који се, већ загрејани пићем, завалили, раскопчали минтане, бацили гуњеве и почели да кашљу, кркљају, тешко уздишу! Млада их и младожења служе. Само је један фењер, окачен о грану кајсијину, осветљавао озго.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Пред попови' ће бити ђачића који ред, да поју „свјати Боже!” да буде погреб свет. Ти ђачићи су песме што за њом уздишу, што теше душу њену и Богу уздижу. Стихари им се светле на младих рамени', а барјаци се вију с чираци' пламени'.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Уз пут наилазимо на збегове. Сигурно су из околине Шапца. Старци као да се скаменили, жене машу главом и уздишу, а деца истрчавају на друм и весело нас посматрају.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Како могу да не мислим! Како могу!... Шта ћу да радим ?... Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу... Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

” Зил[отиј]: „Право велиш! И код нас у Грецији на[х]оди се правдољубиви[х] епископа и свештеника који уздишу и жале се на злоупотребљенија која бивају, а најпаче зли и опаки обичаји да калуђери носе по вароши, по сели, по кућа

исто случаваће се и унапредак многима и многима, пак, људи, браћо, зашто да синови и кћери и унуци ваши страдају, да уздишу и да су злополучни, у чему нимало нису криви?

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Како гора подигла се густа! А по гори сва та липа пуста! Липа цвета, цветићи миришу, А уз мирис ветрићи уздишу, А уз ветрић коси покликују; Уз косове браћа подвикују: „Ао, данче, ала си ми бео! Још бих дуго гледати те хтео!

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

На њојзи је бисер, злато, драго камење, Пред њом клече и уздишу многи робови, А она их грди, псује, па и чупа их. Старац гледи из далека па се поклони: „Помози Вам Бог небески,

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

И потоци с хладном водом сви са мном уздишу, — Проливајте, очи моје, горких суза кишу. 1793. Доситеј Обрадовић ПЈЕСНА НА ИНСУРЕКЦИЈУ

” Трепет и страх по народу прође, и жубор се диже: Жене су, прси бијући, проливале потоке суза, Деца завришташе, уздишу старци, у бризи су људи, Зло јер је вратити с’ натраг, горе не вратити с’ бедним.

се — ето зиме, деца ће вас клети, Без топлине течност мерзне, овде ко у Нишу, И потоци хладном водом сви са мном уздишу.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

О, како тужно шуште чемерни, сломљени курузи! Рекô би чојек да уздишу за осветом и правдом... Само (плаче), само сам ту њивицу куруза имô, па...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

А њихова је од најслађе врсте, јер за њима чезну и уздишу две младе лепе жене до којих не могу допрети, а шта би момчићима ове ноћи било прече од тога.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

У пози затрке или борбе потсећао је на кипове древних грчких младића. Имао је магленосиве очи, за којима уздишу девојке. И бујну смеђу косу која се са сваким његовим покретом друкчије слагала, као лишће на ветру.

(хор: умријети) Клавир и виолине попевају, брач кида ритам, мушке груди уздишу. Начетили се забезекнути келнери, као авети: касирка јеца. Звуци и ритам жмаре.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

49 Кад се растају двоје, Они се рукују тад, И стану плакат и дуго уз горки уздишу јад. Ми нисмо плакали, драга, Нит' рекли ''ах!'' ни ''вај!'' Касније сузе су дошле И горки уздисај.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

И мала Зона је још тада приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности