Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
господу богу, нисам ни у једном роду и језику такове дрвене и нечувствене калуђере нашао ни познао који за женом не уздишу, не чезну и не гину.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јелица порумене, па оде гледати посла. На једној страни деца пиште, на другој немоћни уздишу... Јелица мало–мало па отркне да види Петру...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Мићо изнио ракије у бардаку, па служи винском чашом. Пију људи, а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије. Шта је поп радио сам на гробу, то нико не зна.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Те његове Бечлике уздишу, сузе плачу, шапућу заљубљено, тако да се љубав чини, за њих, питање живота, или смрти. А кад тамо, оне се и са неким
Господа овде врло су љубазна, све обећају, све потписују, па се смешкају, па после све поричу. Уздишу. Кажу нам: разумели смо их криво! То нас је из Аустрије отерало.
Све, разуме се, толико, колико је национални морал дозвољавао. Кад би сенаторка синула, а лајтнанти почели да уздишу, била би већ поноћ, и време да оду.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»свилене јањце«, грлице које гугучу, дивне пастире који »вију песму уз врулу«, лепе и заљубљиве пастирке које чежњиво уздишу, бледи месец који се огледа у сребрним валима плавога језера!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
се вије, Како гора подигла се густа, А по гори све та липа пуста, Липа цвета, цветићи миришу, А уз мирис ветрићи уздишу, А уз ветрић коси покликују, Уз косове браћа подвикују: „Ао данче, ала си ми бео!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
званице који се, већ загрејани пићем, завалили, раскопчали минтане, бацили гуњеве и почели да кашљу, кркљају, тешко уздишу! Млада их и младожења служе. Само је један фењер, окачен о грану кајсијину, осветљавао озго.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Пред попови' ће бити ђачића који ред, да поју „свјати Боже!” да буде погреб свет. Ти ђачићи су песме што за њом уздишу, што теше душу њену и Богу уздижу. Стихари им се светле на младих рамени', а барјаци се вију с чираци' пламени'.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Уз пут наилазимо на збегове. Сигурно су из околине Шапца. Старци као да се скаменили, жене машу главом и уздишу, а деца истрчавају на друм и весело нас посматрају.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Како могу да не мислим! Како могу!... Шта ћу да радим ?... Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу... Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Зил[отиј]: „Право велиш! И код нас у Грецији на[х]оди се правдољубиви[х] епископа и свештеника који уздишу и жале се на злоупотребљенија која бивају, а најпаче зли и опаки обичаји да калуђери носе по вароши, по сели, по кућа
исто случаваће се и унапредак многима и многима, пак, људи, браћо, зашто да синови и кћери и унуци ваши страдају, да уздишу и да су злополучни, у чему нимало нису криви?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Како гора подигла се густа! А по гори сва та липа пуста! Липа цвета, цветићи миришу, А уз мирис ветрићи уздишу, А уз ветрић коси покликују; Уз косове браћа подвикују: „Ао, данче, ала си ми бео! Још бих дуго гледати те хтео!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
На њојзи је бисер, злато, драго камење, Пред њом клече и уздишу многи робови, А она их грди, псује, па и чупа их. Старац гледи из далека па се поклони: „Помози Вам Бог небески,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И потоци с хладном водом сви са мном уздишу, — Проливајте, очи моје, горких суза кишу. 1793. Доситеј Обрадовић ПЈЕСНА НА ИНСУРЕКЦИЈУ
” Трепет и страх по народу прође, и жубор се диже: Жене су, прси бијући, проливале потоке суза, Деца завришташе, уздишу старци, у бризи су људи, Зло јер је вратити с’ натраг, горе не вратити с’ бедним.
се — ето зиме, деца ће вас клети, Без топлине течност мерзне, овде ко у Нишу, И потоци хладном водом сви са мном уздишу.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
О, како тужно шуште чемерни, сломљени курузи! Рекô би чојек да уздишу за осветом и правдом... Само (плаче), само сам ту њивицу куруза имô, па...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
А њихова је од најслађе врсте, јер за њима чезну и уздишу две младе лепе жене до којих не могу допрети, а шта би момчићима ове ноћи било прече од тога.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У пози затрке или борбе потсећао је на кипове древних грчких младића. Имао је магленосиве очи, за којима уздишу девојке. И бујну смеђу косу која се са сваким његовим покретом друкчије слагала, као лишће на ветру.
(хор: умријети) Клавир и виолине попевају, брач кида ритам, мушке груди уздишу. Начетили се забезекнути келнери, као авети: касирка јеца. Звуци и ритам жмаре.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
49 Кад се растају двоје, Они се рукују тад, И стану плакат и дуго уз горки уздишу јад. Ми нисмо плакали, драга, Нит' рекли ''ах!'' ни ''вај!'' Касније сузе су дошле И горки уздисај.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И мала Зона је још тада приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.