Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Миладин се ућута, припали наново угашену лулу и, удишући дубоко у груди густе димове крџака, стаде, чисто уздишући, приповедати из живота свога побратима: — Видиш, учитељу, ти калуђери, то су зли људи.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
По случају пролазећи туда рибари, устреле га. „А, неверно море,” — рече уздишући — „баш ти ли ме издаде од кога сам се ја надао да ће ме сачувати.
А да зашто се дакле находе многи који су за старим погинули, које чујемо да уздишући подвикују: „Е, стари, стари! Гди су стари?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Његови људи смирили су се, тек, кад су прешли у Пољску, у туђину, у зиму. А стигли су у Кијев, по зими, мирни, неми, уздишући, као да се ничег не сећају. Филипович је био ослабио. Његове мисли биле су, стално, у Глоговцу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Живе у заносу, у замагљености, целога живота уздишући и певајући о љубави, о души (у памуку), о „ђулу“: Многи су од њих балкански песници или песници старобалканског живота.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Било их је довољно бар за педесетак лица. Уздишући, гледао је на сто пун неисправљених писмених задатака. Пре двадесет и нешто година желео је да постане лекар, али се
Црњански, Милош - Сеобе 1
Плакало се, тако, у даљину, уздишући што је погреб мртваца тако далеко, те се не може доћи до њега. Знало се да ће чак из Турске прелазити да виде даћу, у
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
по нашим средњовековним дворовима јело златним кашикама и виљушкама, а онда бисмо увек стигли до исте тачке, уздишући над прекинутим нитима. — Само да није било тих проклетих Азијата — завршио би обично неко од нас свој монолог.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
(Одлази за Проком.) ТРИФУН (узима шољу): Ја ћу понети, па уз пут. (Одлази носећи шољу.) ГИНА (уздишући): Хвала, није ми до кафе! (Одлази за Трифуном.) САРКА (иде за Гином): Хвала, ја не смем да пијем кафу због узбуђења.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Зло, мој брате, зло ! рече газда Цветко, уздишући. Ради, мучи се, па опет ништа!... Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш. Станка још иде боса... Љубица задрхта.
кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.
Ја ништа не знам и не могу да мислим. И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу... XВИИ Трећега дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор.
па јој дође да врисне од бола. Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!... Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан !... Како сам могла...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их да га штампају. Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Не може мама више мирно да послује по кући. Оставила је поквашен веш, млаз по поду кривуда; Мршти се и крши руке, уздишући, И погледа кроз прозор, незнано куда... Нема хлеба, нема Цице, Па како да човек не изгуби живце!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ту тугује она чекајући мене, И са својих гора од снега и леда Уздишући за мном болећиво гледа, И у слаткој чежњи неосетно вене...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ „Валај није право ја тебе него ти мене, кад сам оваки магарац,“ одговори сусјед, и су по боце вина крене уздишући својој кући. 19. УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
или премудро написане књиге читам, или уједињен у ком безмолвном месту ходам; о Том МИСЛИМ, О ТОМ се упражњавам и ТО уздишући себе питам, откуд сам на ови свет дошао? Шта сам у њему чинио? И куд ћу из њега поћи?
свети Антоније, Јефтимије, Пахомије, Онуфрије и хиљаду других, и свети Сава српски; а он би онда, мицајући главом и уздишући, одговорио: „Е, Мој синко, сад ја видим да би боље било да ти те књиге ниси читао.
они су сви били пред мојим очима слаби, грешни и плотски људи, који све своје блаженство на[х]оде у чашам испијању; уздишући жалио сам њихове душе као изгубљене!
Он би ми често, познајући моје усердије ко ученију, уздишући говорио да жали што ја моју младост ту всује тратим. А мени би се грозило и самој мисли к срцу мојему вход допустити,
Жена, јоште здрава и млада, следователно за рађање људи. Питам је, зар не може другог мужа наћи. Каже ми сирота уздишући: „Нашла би[х] ја давно себи мужа, али, веле, да црква не допушта.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Омлитавео, скоро онесвешћен, поводећи се, са рукама које су мртво висиле низ тело, са главом пуном зујања и уздишући плачљиво, удаљио сам се полако и пао на траву. Боже, зар је то, дакле то је витло? На мене више нису обраћали пажње.
Наша генерација још није свршила своју националну улогу. Имаћете прилике... Он одмахну руком дубоко уздишући и не даде ми да завршим. Лагано корачајући, вратисмо се у собу. Више није могло бити сумње.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ако за ме и није. Ја се тешим с поточићи у које ми сузе капљу, Вас дан с њима уздишући, много крати и ноћу. и ова песмица се често сусреће но рукописним песмарицама из средине XИX века, а круг њенога
Ја се тешим с поточићи Ки ми сузе примају, Вавек с њима уздишући, Који бреге харају. Тако исто и мене ће Љубав, после ил’ прије, У гроб тавни сахранити, — Ваљда за ме и није.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Владика Вавила, Радош Орловић, Катуновић и Вуксан. ВЛ. ВАВИЛА: Век протиче, децо! — Век за веком Можда тужно уздишући плаче; Али вапај до нас не допире — Црна копрен вековечитости Раставља нас од тајних гробова, У којима сахрањени
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Где, у сусрет дана бела, Уздишући Филомела Чека да се јави с неба Колесница зрачног Феба; Где пастир, окићен венцем, с пастирком иђаше сретно У град и
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
бивши министар, који је у политичкој борби пао као косовски јунак, пошто је задобио седам тешких афера, рекао ми је, уздишући, да је из латинскога упамтио само фразу: Сіц транѕіт глоріа мунді, а један виши официр, коме су одузели команду и
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
С пристанком по реду падајући на колена к небу руке горе пружаху умиљато и сузно до Бога уздишући... Виде споља Турци што Грци по бедену чине, да се своме Богу моле.