Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Однео неко све врлике с наш чајир... — Не може бити! — опет узвикну ћир Трпко и сав уздрхта. Витомир и Тиосав згледаше се крадом. — Богами јес' — вели момче.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован... И уздрхта као прут... То га освести... Одоше му мили снови. Он виде само да је бегунац и ништа више...
И готово се реши. Али му проструја кроз главу: — Тако, тако! Тамо ће те бар Станко лакше наћи!... Он уздрхта од те мисли. — Нећу кући!... Лутаћу шумом... Лако је и кући отпаркнути кад се ова галама стиша... Ићи ћу кријући.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Пренерази се човек. Упро поглед у њу па блеји. — Митре брате, господару мој, шта си то наумио? Мој отац уздрхта. Стоји као свећа, шупљим погледом гледа моју мајку, а глас му као разбијено звоно: — Иди, Марице, остави ме...
Она корачи једанпут, па паде на кољена. Саже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по земљи. Поп се уздрхта, а сузе му ударише. Он мрдну једним прстом. Ми је прихватисмо и приведосмо кревету. — Још ближе! — шапну поп.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи. — Ух! — Чекај! — И пођох к теби.
Покајах се. Дође ми тешко и неугодно. Хтедох да се удаљим, али нисам могао. Ти спази ту забуну. Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће: — Па шта?...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— викну Вртиреп. — Ко је ту кога довија у манастир? Не ваља то зрно боба! Брне се уздрхта. — Како ти можеш судити кад и не знаш шта је писма? — Не ваља зрно боба, ни та нити иједна твоја писма!
Сви се згледаше. Бакоња се уздрхта. — Јес разумија шта сам наредија? — Па разуми се да је разумија! — прихвати Срдар и хитро намигну Бакоњи, јер кад се
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И још за понешто, знаш... човек је умро. — Даћу Ти све што ти треба. Све ћу Ти дати. Пређи. — Уздрхта, осећа да зависи од њега, да му мора све дати. Не може да му каже нешто што мора да му каже.
Седам дугмета... — Е, да ми није депеше од министра, не би те зора затекла — шапуће капетан. — Каква депеша? — уздрхта. Упи се у капетанове очи. — Па наређује ми да те пустим на слободу — једва се савлађује да не виче. — А остале?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но, нажалост, није било тако“. „Знам, милостива госпођо“. „Крв је текла потоцима!“ Она пребледе и уздрхта целим телом; њене иначе бистре очи замаглише се. Обузета страшном визијом, поче да виче дрхћућим гласом: „крв, крв!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
од тога, ја је погледах скоро преклињући; кад, наједанпут, у њеним очима севну нешто као запрепашћење и она сва, сва уздрхта. Не знајући у чему је ствар и збуњен још више њеном изненадном бледоћом, ја заустих да је питам, али се она прибра.
Ћипико, Иво - Приповетке
Иза дуге вожње показа се море у сјају летњега сунца. Уздрхта од радости и узбуђења и поздрави га као стара друга. И онога часа из његове детиње душе избише утајени осећаји јасно и
Краков, Станислав - КРИЛА
Осети додир једне мале женске руке на својим плећима, и уздрхта лако целим измученим телом. Нека нова радост запали му побледело лице, и он беше срећан јер је понова угледао жену.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Седа, раскомоћује се, разрће око чела косу, око врата одело, да се освежи. Одједном уздрхта, скочи. Таре руком уста и образе.) Ох, што ме сврбите, пуста остала! Ох, што ми бридите, осушиле се да Бог да!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ка небу поглед диже Варалица и уздрхта. Гле, чуда чудовита, гле јада јадовита: на птици сребрна пера, гвоздене канџе, гвозден кљун.