Ћипико, Иво - Пауци
—Пићу из твоје руке, да и нијесам. —Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа. Она сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада. помисли, „човјек је!” и примаче се к њему. —Што ће ти кобилетина? — пита га.
Надам се, биће ждријебе добро. Не појим ја њу ради ње; ради ждријебета, велим ти... Говори живо, са заносом, с узиграним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје наоко миран је као земља.