Употреба речи узјахати у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Онде је и остао, сиромах! А какав беше! Хе, мој брате, ја ти онакога већ нећу за живота узјахати!... На вашару сам штетовао на кожицама, код куће, опет, застанем жену где се разболела; зло, да не беше тета-Маце!

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

пак се завади с јеленом о једну ливаду, и за изгнати јелена зовне човека на помоћ, дâ себи метути узду и на се узјахати: и тако истера јелена, али остане за вавек роб човеку. Многи инатећи се за једну ствар, хајде у процес, пак се затру.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

старијима од себе, одскакао и у трци утјецао свијем својим врсницима, могао се попети на дрво као вјеверица, могао је узјахати гола коња, а имао је срца да се побије и с којим бркоњом.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

које је требало прве да падну, испети на градске зидине ту, где је сада кафана „Загреб“ (некада „Руски цар“), да ће узјахати турски топ и да ће запевати. Његова ће песма бити знак за напад на Стамбол- и Видин-капију.

Ћипико, Иво - Пауци

— Лино је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Сутрадан, као за инат, Марко даде опет неку тежу своту за трећег јахаћег коња у штали. Стефан плане: — Смрт ће га узјахати, да знаш! — дограби пушку, улети у шталу, и убије на месту најлепшег коња, коме је Марко дао име Ластић.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности