Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Трагови иђаху к води, али од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно. Сви се укочањише од чуда. — Ма шта је ово? — пита Бакоња. — Потопили се, на моју душу! — поче Дундак трљајући црвене очи.
те завидио Бујасу и Бутри, који, истина, имају много посла по цркви, али тек у тишми налазе промајне, а њему се ноге укочањише стражећи иза врата. Па онда то га је и понижавало.
У дворишту придружи се велика гомила, те сви уђоше. Фратри који су мисили, видећи фра-Брну, укочањише се пред олтарима; а они који су исповиједали, промолише главе из исповједницâ. Свак повјерова да се њеко чудо десило.