Употреба речи укочише у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи... Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. — Свећу! — викну Крстивој.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Одједном кола почеше брзо силазити низ пут, Димитрија се стресе, полете за њима, али му се ноге укочише, и он се поче бесно издизати, батргати и махати рукама и ногама... Хтеде да виче, али га глас издаде.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне. И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца: — Софке, Софке,

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

ратним чизмама и дугачком постављеном шињелу, па замишљено сиђе низ камене степенице и приђе узбуђеним људима, који се укочише по жустрој команди, као смрзнути.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Да видим у Паризу мога Павла, моје добро дете. — Истурене тврде очи фрау Розине још се више укочише, али потресна је била та слика матере утолико више.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Међутим, личе на људске прилике. Опет талас преко брода. Лађа брекће. А острво Видо нарасте и деца се наједном укочише од неког страха. Окретох се.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности