Црњански, Милош - Сеобе 2
По њих је био дошао капетан Укшумович, који се вртео, у круг, на вранцу, испред ескадрона, псујући коња и ударајући га, у главу, песницом.
неколико официра вршило је вежбе, са ротама кијевских гренадира и козацима сербским, по које је био капетан Укшумович дошао. Међу официрима Шевича, први је дошао на ред Петар. Он је, пред хусарима Живана Шевича, дојахао пред трибину.
Па готово. Као голубарник. Укшумович му се куне да ће га, кућа, чекати, идућег месеца. Као да ју је од рођења наручио, у Росији.
Видео је и своју кућу, готову, састављену, од липовог дрвета, у Бахмуту, коју му је капетан Укшумович био спремио, са којим је коње, од Татара, куповао, и по Кијеву продавао.
Чуо је песму, која је сасвим личила на оне, које је у својим Хртковцима слушао. Кад га Укшумович потапша по плећима, и остави, и кад је пришао, ближе, Варвара окрете главу, и крикну, радосно.
био спријатељио са једним од највеселијих и најомиљенијих коцкара у Кијеву, који је био козачки капетан, а звао се Укшумович. Тај млади официр, земљак Исаковича, сељачког порекла, био је добио богату жену, Рускињу, при игранки.
– који је припадао Павлу, на цртежу парцеле, коју су му дали, а која се благо спуштала, кроз траву, према варошици. Укшумович је говорио Павлу да ће ту, на путу у Бахмут, и из Бахмута, кроз годину, две, све бити у воћкама.
Показаће Русима, каже, да возити, на три коња, не вреди. Него на четири. Укшумович, скоро неписмен, био је поднео један елаборат Костјурину, да све досељенике, у козаке, претвори.
Кућа као кућа – али сасвим празна. У њој није било ни намештаја, ни живе душе. Укшумович је Павлу нашао две слуге, сународнике, који су имали жене, Рускиње, и населили се, пред кућом, на пољани.
Са пензијом од триста рубаља годишње, за капетана. Будућност му се сад указа у силуети Бахмута. Живот, како га је Укшумович водио, безбрижан, у коцки, у јахању, у лову, у маневру.