Употреба речи умилна у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Тако нам прође ноћ, умилна ноћ!... И данас, кад месец проспе своје сетне зраке по луговима и по долинама, мене обузме нека неисказана туга, нека

Африка

Ја по цео дан гледам одозго ова два мала црнчета, голишава, толико лепа, умилна и весела. Не вичу, не плачу никад, не дирају ништа.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

небу је вечерњача сама, Небо ведро, а река се чиста Тамо, амо у пругама блиста, Ој Дунаво, о ти реко силна, Ала си умилна!

За копитама пра се диже, Све амо, амо иде ближе. Аха, о драги сине, ти си! Одма се, мили, знаде чи си. Умилна ћут ми дира груди, Одавнашње се онде буди. Широка твоја снажна плећа, За отечество каква срећа!

и лепше звечала је гудба, И околина мицаше се сва, У једно све је вукла нека жудба, — Снежано поље дизати се ста, Умилна свуда виђаше се лудба, Ружа се диза иза свога сна, У истоку се диза рујно море: То чинило је крас од младе зоре.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И онда час, у инат мени, раскалашна, бесна, час „умилна“, као да су јој сви по кући помрли. Зато је тада и стајала, дрхтала, нијала се.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

мила, ала си лепа, испод састанка ноћи и дана када те буди звекет ђердана, на меких груди, са грла мека када те буди умилна му звека, ил' о мушком врату кршење гривна, тишино моја, ал' си ми дивна!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Некакав верглаш свира својим сандучастим инструментом један валцер бечког композитора Ланера. Та умилна музика која је стигла и до Париза ублажује нашу тугу и казује нам да су крвави дани револуције давно прошли.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

А онда се одједном појавио и звоник цркве у Идвору. Забрујаше полако умилна црквена звона која позивају на вечерње, будећи у мени безбројне успомене. Био сам дубоко узбуђен.

А онда се одједном појавио и звоник цркве у Идвору. Забрујаше полако умилна црквена звона која позивају на вечерње, будећи у мени безбројне успомене. Био сам дубоко узбуђен.

Петровић, Растко - АФРИКА

Ја по цео дан гледам одозго ова два мала црнчета, голишава, толико лепа, умилна и весела. Не вичу, не плачу никад, не дирају ништа.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности