Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
врло сам слаб и маловрстан И дубина је у мени неразума, Кроштоно сам исто један лежак, И нерадин и лужица; зато и не умим Нити могу тебе хвалити онако, Како би се ваљало.
А не то што за ме мислиш. Више ти не умим што известити, та ја из мога ми јоште детињства омрзла сам на то телесно каљање погано, нити и следа тога пожељива
Девојка Што ме толико коштуниш, човече, кад ја не умим ти ни знам за кога више казати, кроме што сам ти рекла, рекла сам.