Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Нити иде нити му се надај, Нит̓ се надај нити га погледај; Храни сина па шаљи на војску — Србија се умирит не може!... Више човек није могао познати ове мирне људе. Погледи им посташе муње, а речи громови.
Ћипико, Иво - Приповетке
Не боји се; зна да његови жупљани добре су овчице: прогаламиће, па ће се и умирит. И окрене се прама јачим домаћинима, који су, како се њему чини, приступачнији разлогу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Нек су живе све јуначке главе које дижу чете на крајину! Рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не може! Али револуционарност наше епике није само у покличима, у појединим речима.
Кулин капетане, нити иде, нити ће ти доћи, нит' се надај, нити га погледај, рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не може! То је прави двобој речима, изведен изванредно вешто и снажно. Те речи делују као мачеви.
Вели њима Милош Војиновић: „Прођ'те ме се, до три шићарџије! Бољег коња од овог не тражим, ни овога умирит не могу. Што ће мене стотина дуката? На кантар их мјерити не знадем, а бројем их бројити не ум'јем.
Кулин капетане, нити иде, нити ће ти доћи, нит’ се надај, нити га погледај, рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не може!