Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Спремила ти и чутурицу вина. Маторка моја! Зна она шта ваља уморну човеку... Устави рало, сине! Доста си ми радио! И сузе јој грунуше. — Шта ти је, нано? — рече Огњан седнувши.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А ко је то све преко главе претурио, тај зна како најзад и туга малакше; легну њени таласи по срцу, и уморну површину дотиче само још писмо од милога, као ластино крило мирно огледало воде.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Док се њихов смех гушио. А овде, све је мрачно, и смрадно, и не зна где ће спустити, ноћас, да одмори, уморну главу. Кад би се у Хртковцима пробудио, и изишао под звездано, јутарње, небо, његови белци дотрчали би му, а пропињали
Знао њене снажне ноге. Топлоту њену под пазухом, кад би је са коња скидао, уморну. Све је неко време, међ њима – сем љубави брачне – као међу мужем и женом било.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Све грли мир и сан. По кашто заурла само Суседов стари пас, ил' позно дошавши с рада, Испреже ратар плуг и стоку уморну поји, И ђерам шкрипи све и вода жуборећ' пада. ЛАКУ НОЋ! Лаку ноћ, лаку ноћ!
Изгледа, као да смрт уморну природу стеже, И она тихо мре... А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Гондола једна ћутке је скрије у бездане воде Венеције, саму, уморну, разочарану, на карневалу. И кад ту њен гитар зазвони, од песме што плаче и воли, сву воду, звона, и маске, тамо, ноћ
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О дај ми, драга, да на крило твоје Положим главу уморну, да сада Слушам. док бљеште на западу боје И вече као црно крило пада, Као у шкољци хуку морских вала У нашој души,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
идеја, нада, нежности где ми лежи; То је мистика што ми и ум и срце топи И тупи ритам смрти — заборав њен што свежи Уморну свест ми, која отров сазнања попи.
Изгледа да данас више не занима Нâс, уморну децу овога столећа, Други и лепши пол; да се не прима Нас нада и чедност будућих пролећа.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Стана сједе на ковчег, што бјеше до главе од кревета, а на крило узе Милуна, који уморну своју главицу наслони јој на груди.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Прође поноћ, уморну је обори сан, она се тргне и јурне напоље, на мраз, на кишу, и тако, ослоњена уз багрем, стоји сатима на киши и мразу
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Бол к'о море расте У мртвој ноћи... док сан жудни, мили, Крилом је, меким к'о паперје ласте, Осени тужну, уморну, на свили. Сама свећа гори у самотној вили. Ј.
Све грли мир и сан. По кашто заурла само Суседов стари пас; ил' позно дошавши с рада Испреже ратар плуг, и стоку уморну поји; И ђерам шкрипи све, и вода жуборећ' пада. В.
Изгледа као да смрт уморну природу стеже, И она тихо мре... А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће.
нигде станка нема, Уморну своју да окрепи моћ. Одјек се губи, сустаје, и пада, И свуд се шири ноћ, дубока ноћ! В. Илић ЦXXИВ Са погледом
Изгледа да данас више не занима Нас, уморну децу овога столећа, Други и лепши пол - да се не прима Нас нада и чедност будућих пролећа.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Пембертон се загледа у тај призор. Дирнут њиме, прошапута: „Мучениче науке! Наслони, мирне душе, твоју уморну главу на тај јастучић који си некад сачинио; он ће те уздићи до небеса“. После наколико минута Њутн се прену из сна.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја сам волео њено чисто јутро, пуно радосних покрета, јутро што крепи и подиже душу уморну и помућену оним каламбуром престонице.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Докле ће се овако ?... Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... Вујо оде... Нема више онога грознога погледа, који сече као ножем, од кога су
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Још остала жеља ми што са мном путује, Лепа као анђео, к'о последњи лек. Још остала жеља ми, на прошле олује, Да уморну главу спустим к'о оборен цвет, И да слушам тишину и мртве славује.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
ове модре (2) Зимогрожљиве сенке које не (3) Могу да се слегну не могу да лег (4) Ну у белу (5) Ову светлост уморну без сјаја (6) Даље се не сећам Не (7) Не речи се моје не (8) Сећају не („Сазвучја“) Готово да су сви односи
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
и Делиград, да се у брзим маршевима повлачи Параћину, где би је Турци, пошто располажу много већом коњицом, сустигли уморну, дали јој на отвореном пољу једну главну битку и као бројно надмоћнији разбили је и растројили, па онда окренули
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
МРЕ ДЕСПОТ Мре деспот. О, да му Господ уморну прихвати душу! Мре он, а на чему остасмо ми? Света пресахну Лазарева крв: небесно небу, земља без душе.
Ћипико, Иво - Пауци
—Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! —То није тешко. —Чини вам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат'. —Тако је, — јави се истиха Марија и надода к'о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо.
Гледа је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој лако подрхтава. И, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан воњем
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Све грли мир и сан. Покашто заурла само Суседов стари пас, ил' позно дошавши с рада, Испреже ратар плуг и стоку уморну поји, И ђерам шкрипи све и вода жуборећ пада. 1883.
Нигде станка нема, Уморну своју да окрепи моћ, Одјек се губи, сустаје и пада, И свуд се шири ноћ, дубока ноћ! В Само кад прошлост пробуди се
Од свуда провеја струја тишине, миле и благе, Уморну појећу душу мелемом љубави драге. Лада, у нежној бризи, у мирно сеоце сиђе И тихе вајате и стаје нечујним ходом
Изгледа као да самрт уморну природу стеже, И она тихо мре... А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Госпа Нола се одједаред, снажно издиже, и на једну руку њеног доктора Мирка обори уморну главу и издахну. Напунила се соба. Доктор Мирко седи на коферу и плаче.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ослобођен видех кружна сливања да покрећу И ову уморну моју усну, да с њом и зеница ми сана Од поноћи већ схвати Час ненадмашног ганућа!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Било је време спавања. Али, легне ли, рашири ли се по кревету, где ће сести принцеза, где се опружити када је доведе уморну и гладну? Уморну и гладну, ах да! Куцну се дечак у чело, устаде и намести сточић за двоје.
Али, легне ли, рашири ли се по кревету, где ће сести принцеза, где се опружити када је доведе уморну и гладну? Уморну и гладну, ах да! Куцну се дечак у чело, устаде и намести сточић за двоје. Не би га тако ни мајка наместила!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1908. У РАНИМ ЧАСОВИМА Прими, ме горо, у тиху самоћу. Овдје, под кровом тополе ти свјеже, Уморну срцу ја напитка хоћу. Прси ми давно бол студени реже... Одбјегла тицо мојих златних дана — Радости, дођи!...