Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
о њему говори Вишњић кроз уста Фочића Мемед-аге: Куд гођ иде, све кр'ата јаше, а другога у поводу води; он буздован о ункашу носи, а бркове под калпаком држи; он Турчину не да у кнежину: кад Турчина у кнежини нађе, топузом му ребра
Одја Марко од коња Шарина, савеза му и ноге и руке, па г' објеси Шарцу о ункашу; па он оде својој тулумини, баци дите у зелену траву, а он опет сједе пити вино.
Тад допаде од Прилипа Марко, свеза Вучи руке наопако, савеза му и ноге и руке, објеси га Шарцу о ункашу, и увати танку бедевију, па он оде сину Велимиру, привеза их једног за другога, па пребаци преко бедевије, бедевију
има три године дана откако се врло посилио: куд гођ иде, све кр’ата јаше, а другога у поводу води; он буздован о ункашу носи, а бркове под калпаком држи; он Турчину не да у кнежину: кад Турчина у кнежини нађе, топузом му ребра