Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А одакле је? Чији је? Нико не зна. Ако га о томе упитате. — Отуда, отуда, батке... — Још уплашеније почне да вам се правда, показује на суседне горе, планине, и једнако да се склања, узмиче испред вас као бојећи се да
Африка
Ко зна шта каже! Црнац такође одговара само са по једном речју, али нагло, гласно, и све уплашеније. Најзад Н. говори сам дуго, реч по реч, сасвим тихо, скоро шапатом у улаз колибе као у какво огромно уво.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама. Биле су спремне.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ко зна шта каже! Црнац такође одговара само са по једном речју, али нагло, гласно, и све уплашеније. Најзад Н. говори сам дуго, реч по реч, сасвим тихо, скоро шапатом у улаз колибе као у какво огромно уво.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Стаде преда њ и уплашено поче да стоји. Младен бележећи упита га: — Шта је, ч̓а Марко? Он, још уплашеније, поче: — Ништа, синко. Него дошла... Младен застаде и диже главу. Ч̓а Марко још уплашеније настави: — Дошла, синко!
Он, још уплашеније, поче: — Ништа, синко. Него дошла... Младен застаде и диже главу. Ч̓а Марко још уплашеније настави: — Дошла, синко! И ено: седи. Побегла и дошла, па само ћути и седи. — Која побегла? Која дошла?