Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Последњи, „крњи” стих укључен је у ехо-риму (упор. прву строфу, која се појављује и на крају, и више пута се понавља).
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(Бели) крин, љиљан, лијер (грчке речи), занбак турски), богородичино цвеће, бела богиша (упор. Шулек; Софрић, 146), иваново цвеће (Врчевић, Помање, 43). У народним песмама к.
, 6419; упор. и Мојо Медић, Бијели лук и нокат, Јавор, 1891, 189 ид.). Занимљиво је такође народно веровање да б. л.
Нарочито се од њега плаше вештице и сви који стоје у вези са врачањима и гатањима (упор. Вук, Посл., 974: »Да не једе бијелога лука, био би врач«, са објашњењем. »Који не једе б. л.
Н. грозницу — ту нека и остане!« СЕЗ, 14, 224. О преношењу грознице на б. л. упор. и СЕЗ, 17, 542). При бајању од пришта употребљује се б. л.
постало од имена Петар, него је то хипокористика од Перун], и ми у атрибуту Богишар имамо (како се то и иначе дешава, упор. код Грка ‹људска имена Θεοφόρα›) сачувано име, епиклесу, бога кога је свети Петар наследио; 3) важно је што п.
(ГЗМ, 20, 1908, 353); меће се на посекотину (СЕЗ, 13, 1909, 354; 17, 565; 19, 231); против беснила (СЕЗ, 17, 562; упор. и Хандw. ДА, 3, 1490 и ЗВВ, 8, 61). Понекад се б. т. само кади болесник, а никако се не кува (СЕЗ, 14, 68).
Вук, Пјесме, ИИ, 29, 390 идд. Упор. и И, 345, 226 идд; Красић, Песме, И, 21, 55; СЕЗ, 31, 1924, 64; Маннхардт, WФК, И, 40; упор. и Р.
Упор. и И, 345, 226 идд; Красић, Песме, И, 21, 55; СЕЗ, 31, 1924, 64; Маннхардт, WФК, И, 40; упор. и Р. Кöхлер, Вон фортлебендер Сееле ин дер Пфланзенwелт, Кл. Сцхр., 3, 274 идд. При томе је важно да је на гробу б.
Вук, Пјесме, ИИ, 5, 1 идд; БВ, 10, 1895, 362; упор. и ібідем, 92;..). У б. може бити олицетворена и ала: такав је б.
). По једном објашњењу, тако људи говоре »као да имена Божијега не помињу узалуд« (Вук, 1. с.; упор. и старогрчки χήνα ‹= гуске ми› м. Ζήνα ‹= Зевса ми›; нем. потз и котз, фрц. блеу, б. Грімм, ДО4, 1, 13).
Могућно је, међутим, да ми овде имамо старинску клетву самим бором, односно нуменом који је у њему, упор. сличну клетву са другим једним магичним дрветом, »глога ми« (Вук, ібідем, и Софрић, 23). Код старих Грка упор.
сличну клетву са другим једним магичним дрветом, »глога ми« (Вук, ібідем, и Софрић, 23). Код старих Грка упор. клетву ναί μά τήν κράμβην <= тако ми купуса) која је такође ίερά ‹= света› (Атхен. 9, 370б; Бергк, Хіппонацт, фрг.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ама ако ли је зао и опак, нечист, неправ, злобан, упор, јогунаст, све о светском се послу бави, земљи је прилепљен а не к небу, — то доиста тај божији отпадник непријатељ