Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Хајде и ти, Симо, ако ћеш наниже. И сва три пођоше низ осоје. Сима се одвоји те оде својој кући, а Спасоје и Ђура, упутише се својим вратницама. — Ама, да ли ће он одиста доћи? — упита Ђура. — Неће ја! Зар ти не знаш њега?
Чича Средоје махну руком онамо за брдо. Мало постоја, а помоли се одовуд Живан и с њим десетак људи. Сви се упутише у Зарожје. Зарожани им изиђоше подалеко на сусрет. — Добро нам дошли. — Срећно веселе. — Та ми смо своји!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмурена лица. Алекса јој рече: – Иди у кућу! Она послуша и оде. Људи се упутише ару. Маринко се истаче напред, па рече: — Ево, кмете, ево, попо!... Овде је био он и копао нешто.
— рече попадији. — Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу бити. И упутише се кући Ивановој. Обојица су ћутали као неми...
Видјећемо је! — Хајде! — рече Станко журно. — Добро, хајдмо. Али пази! — Не брини! — рече Станко. И упутише се Севића кући. Станко је летео, а не ишао. Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Каква пажња! Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво. — Дакле, извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира, и упутише се из порте. ГЛАВА ЧЕТВРТА Каквих ти описа нема у њој!
Скупили се на меко утапкано блато, па се играју коља. Једно од њих чим опази да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси: — Отвор’те капију, ево гостију!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
“ — Па добро, хајдмо до тога пса — пристаде мачак Тошо, и њих двојица журно се упутише према другом крају њиве. Тек што мачак и миш стигоше на десетак метара од једне велике крушке на ивици њиве, отуд се
Матавуљ, Симо - УСКОК
Најпослије се упутише ка Маркиши Стевову, о коме успут Крцун исприча ово: — Маркиша се млад оженио, па кад му жена за пет година роди три
Куса је готовила цицвару. Обојица једоше цицваре... Бјеше давно превалило подне, кад се вратише. Упутише се кнежевој кући, али зачуше велику грају код Мргуда Шутова, те увратише и затекоше готово половину браства, међу
Према вратима, за столићем, сјеђаше човјек и читаше њешто. Он устаде кад се походиоци упутише к њему. Бјеше висок, окошт, грбаста носа, дугачких, смеђих и просиједијех бркова.
Првога дана обиђоше Бајице и доњи крај, другога идоше на Границу, трећега се упутише ка Ђинову брду, кад их на пола пута стиже у трку њеко момче бајичко, које једва изговори: — Врати се, господару!...
Ово је твоја мјесечна плата! Иди, синко, и проведи се лијепо у сватовима!... Бјеше већ мрак кад се Јанко и Крцун упутише горњим пољем. Дувао је лак сјеверац.
“ Никшићи су дуго клањали, па посједаше и запалише луле. Најзад, истијем редом, упутише се ка засједи. Четници као да већ и не дисаху, постадоше блиједи, а очи им усијане.
Четовођа нареди: — Де, вас четири, без Маркише, носите рањеника. Живо! Кад се момци с Јанком упутише, он сједе крај Крцуна, затвори му очи, помилова га и рече: — Еј, соколе, Крцуне!
Маркиша окрете Крцуна на бок и једанак га обојица дигоше, он наслони труп на раме, а вођ ноге. Тако се упутише за дружином, па кад њу стигоше, након кратка одмора, кренуше се даље.
Не прође много и угледаше три човјека од Крсца. Они стадоше на пушкомет. Стијепо и Грубан упутише се к њима, а двојица од онијех пођоше у сусрет.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И одоше брже тамо, Погледаше, то он није; Али де се, де се крије? На траг крвав нагазише, Па се њиме упутише, Иду брзо, пазе, гледе, Далеко и већ одведе, „Сад ће, сад ће“, жељни зборе, Изиђоше већ из горе, Ма траг иде
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— О, нећу, не бој се — одговори војник и упутише се. Мачка се упути прва, а војник за њом. Ајд, ајд, ајд, док дођоше на једну јаму, те уђоше унутра.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Нисам заборавио да им прво кажем чин. Опет ме упутише даље... Као да сам се мало уживео у околину... Застадох пред шталом одакле ме запахну мирис сена и амонијака,
За артиљерију у равници је тешко осматрање, те се за пешачким јединицама упутише и наши одржачи веза. Пуцњи су све чешћи. Кажу како је наређено да се непријатељ протера или заустави по сваку цену.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло. Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује. В Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
С неколико једва промрмљаних речи изговорише оне добродошлицу и упутише се уз степенице за новодошавшима. Уђоше у собу, разгледаше по соби и капетаница нађе да кревети нису намештени где
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Гракнуше на генерала одасвуд, из низине и са висине, Заклети поборници ћутања и дисциплине, И упутише му прекоре љутите, оштре: „О чему тај прича, и шта је слобода уопште?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Већ око подне народ се разиђе; неколико оближњијех Примораца и Катуњана врзло се по граду док сунце наже, па и они упутише се к црногорскијем вратима.
„Придрште га!“ викну сердар. Странац узе Јанка под руку. Онај други, притрча с друге стране, па га прихвати, те се упутише у кућу. Сердар, жена му, снаха, кћи и мали Милун, иђаху муче за њима.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Е, е, нека сад ко рече да су ово учинили приковођани и наше слуге, а не ркаћи! — рече Вртиреп. Упутише се да прегледају први олтар надесно, али у тај мах утрча Балеган са раширенијем рукама, па се обрну три-четири пута у
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Два атенска грађанина прођоше поред њега и упутише се косом рампом Пропилеја горе у град. То беху, вероватно, неки трговци, јер разговараху о пазару и ценама,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Стар сам, па не могу сам... Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву. Пред иконом храмовном светлуцаше »неугасима лампада«, те својом слабом светлошћу придаваше још суморнији
изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку... — Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта.
Ћипико, Иво - Приповетке
Жељни тихе ватре и слаткога сна, инстинктивно упутише се према светлости. Уставише се тик до отворених врата, преко којих је жарка светлост и влажан ваздух чак до њих
Ваздух је очишћен и прозрачан. Ведрина неба и мора лепо се у њима одразује. Упутише се у поље. Цвета се надала да ће тај дан радити и тако унапред до њихова повратка.
Чамац приступи к обали. Девојка се диже, прва изиђе на крај и чека Марка док уреди бродицу. Па се упутише једно за другим уском шкрапавом стазом, журећи да чим прво у село стигну.
—Гледам к'о онако... —Ситно је то, остави!... Упутише се један за другим преко обале, кроз народ, увек на опрезу да се о кога у ходу не задену.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
На путу овамо срео сам повећи буљук Турака; рекао бих да су од Паланке... Колебан је међу њима, а као да се упутише баш овамо. (Гледа кроз прозор.) Ено их, погледај!... А лепо се на ономе вису виде, могао би их човек бројати...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Баш кад ја стигох у шуматовачки шанац, два наша батаљона прве класе прођоше поред шанца и упутише се преко рашчишћене пољане оној шумовитој коси о којој сам напред говорио.
Ћипико, Иво - Пауци
Обгрли је. А тога часа приђоше к њему два друга и ставише их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију. Али однекуд усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече пут. —Куд ћеш с цуром?
Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош. Путем разговарају о доброј години; већ жање се и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу
— Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу. Упутише се мучке кроз село. Између кућа бијаше све мирно.
Који би ја био човик! Још има у људи, ваља даће... Имају се од чеса наплатит'. И нато умокоше и упутише се прама селу. У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се извињава: —Зар се љутиш на ме? — упита га.
— Појмо, да не окаснимо! — рече најзад дјевојка. — Појмо! — одговори Јуре. Упутише се на излаз. Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца није на старини. — Куд су се станили?
Јуре и Марија не проговорише ни ријечи, него се инстинктивно упутише једно за другим прама своме винограду. Иво пристаде за њима.
— Дицо, амо ћа! Ево вам све, грабите! — И раздражена жена крену пут излаза. Дјеца се упутише за њом. — Останите! — смисли се секвестратор. Боље је да добијете ви него други...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Само кад не би било тако врело!“ Оба човека усташе са свог седишта, па се упутише преко травњака, обасјаног месечином, у кућу. Ми их јасно видесмо.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
у соби погледаше се, па се још једаред погледаше гос-Тоша и госпа Нола, и онда, као мађијом покренути, сви троје се упутише прозору на који куца неко ко није ушао правим путем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Неко иза мојих леђа броји степенике. На врху нас дочека потпуковник Петар са више маринских официра, и они нас упутише за неким морнарима. Силазили смо као у неке лагуме.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Шта је то? — лецну се Мачак. — Капље! — изрече Јованче свечаним шапатом. Опрезно, корак по корак, упутише се у разгледање дворане. Изненада Мачак се трже и викну: — Јао! — Шта је?! — препаде се Јованче.
својих ногу и власторучно из јаме и сасвим бијели од креча личећи на вукодлаке и томе слична празновјерна привиђења, упутише се у гробље.
униформисани и наоружани, стигоше на раскршће и послије кратка договора двојица окренуше према школи, а двојица се упутише десно, према засеоку Николетине Бурсаћа.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И Зона пође зловољно кући. Осврте се још једном и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлијских врата, а она га благодарно поглêда, али га
— Ела! — рече само толико. Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане... Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.
Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма;