Африка
Њино врло тамно а ипак прозирно зеленило изгледа, у општем жутилу саване, као скупоцен драги камен. Покоје усамљено, у огромном пространству, нежно дрвце капоке покривено црвеним цветовима. Црни пролазе. И то је сва Африка!
Црњански, Милош - Сеобе 2
А после опет настају бескрајне равни. Кадикад се, на тој равници, укаже по неко усамљено дрво, багрем, или врба, па и неки коњаници који брзо ишчезну.
Ако треба мрети на путу у Росију, хтео је да мре, усамљено. Да га коњ збаци негде, мртвог, у реку. Да га вода прогута у неком газу.
Уоколо су сад били, све гушћи, шумарци, у даљини све виша брда, а на врховима тих брда, по неко усамљено дрво. Далеко, виделе су се шуме, које су се чиниле непроходне.
По крчмама, нико није памтио човека, који је путовао усамљено. Коњаник усамљен, прошао би, и никаквог трага за њим не би остало.
Он је довео своје братенце (Исакович рече: фторородноју браћу) у Росију, али је сам на свету. Као усамљено дрво. Царица га је разумела, гледала тужно, али се и насмеја.
Мисли нам се само према прошлости окрећу! Царица га онда упита, весело, па кад је тако, што не оде и изабере неко усамљено дрво, на обали Дњепра, па се не обеси, на неку високу, усамљену грану? А и Воронцов се смејао и подвикну му: Отвечајте!
Теодосије - ЖИТИЈА
Испитавши пештеру светога оца Саве и сва места пребивања у пустињи где је усамљено живео у посту, болу и страдању, и усрдно посетивши све преподобне који су око свете Лавре, и како то и треба — ка
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Мала црвенкаста, лудо храбра тачкица која се упутила некамо. Боже драги, да није то усамљено и очајно човеково срце које бежи?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Већ се мисли да ће коју упецати, или која њега. Али увек се нађу какве незгоде. Сирота Катица усамљено живи, уређује своју башту, полива своје цвеће, учи сиромашну женску децу. Горка је њена судба.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
То је читавој кући давало изузетан печат, као што усамљено дрво или сив каменит хрбат остају трајна биљега по којој ћемо запамтити какав бријег или голу брдску косу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наслоњени на по једну ногу, прибили смо главе уз прозорче и тражимо линију ровова. — Гледај оно усамљено дрво, па испод њега. Видиш ли ону врзину... Е, иза ње — показа ми наредник. Поред те врзине виде се свежи ровови.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
јест, тамо умре... А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо... После већ добијемо боље место, неко лепо усамљено село, где нико не долази, па«...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Знаш, ја имам још да наредим са шефом — рече он и удаљи се брзо. Опет дуго и усамљено ходаше, опет мисли једна за другом као ројеви. »А она баш љута оде одавде!... И ја сам био луд...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ту горе, на самом врху планине, осећало се ужасно одбачено и усамљено. А шта ако би и оно кренуло за лепотицом, макар котрљајући се?
На раменима јој је већ нешто расло... ВИЛИНИ ЛЕПТИРИ Као галеб залутао између неба и мора, блиста усамљено острво. Издалека, оно изгледа пусто, али на њему још живи неколико рибарских породица. Остали су давно прешли у град.
Било је то вруће лето. Титрала је од жеге морска плавет, а у њој сјало усамљено бело острво с предвечерњом песмом рибара и каменитим, тихим кућама, све док га нису открили луди из града.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и зеленим врежама обавијеног зида, у другој авлији господског селамлика Авди-беговог, насред траве, наслоњену уз једно усамљено ћубасто дрво, као сен; као праву правцату сен, ја угледах: лепшу од свега што сам икад могао замислити, опуштених
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
По небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостаном.
шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодржања, изабрао себи станиште, усамљено, склоњено и поуздано...
Ћипико, Иво - Приповетке
Нека лађа жутих једара појави се на пучини. Иво Полић у овој тишини осећаше се као неко усамљено биће, оделито од онога што живе у вреви велике вароши.
Петровић, Растко - АФРИКА
Њино врло тамно а ипак прозирно зеленило изгледа, у општем жутилу саване, као скупоцен драги камен. Покоје усамљено, у огромном пространству, нежно дрвце капоке покривено црвеним цветовима. Црни пролазе. И то је сва Африка!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
кућу више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра можда неће бити овако, да ће се штогод
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Грива ме перлија. Копита пљуште по меканој земљи моравских ливада. Промичу мимо нас врзине, усамљено дрвеће и трстици. Гром се канџама закачио за кожну нараменицу на мојем рамену, раширио своја моћна крила и тако нас
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Како ти изгледа? — Гадна ствар... Ено је линија рова! — он показа руком у једном правцу. — Видиш ли оно усамљено дрво... Е, испред њега. — Јест... — Ако ли нас отерају и одатле, онда...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
другарски Пролеће, убави дечак Велеса, Чија су уста саздана за љубљење, даде да по срцима заплеса Расцветано воће и усамљено стење. У мислима, све девојке оплођене Већ рађају јунаке, И ноге су јаке У сваке младе жене.