Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Већ су се многи, ознојени и уморни, пустили из кола, само још понеки момак и девојка играју, али усиљено; само Чукурова Стана што је високо дигла главу, па се лукаво смеши на мог побратима...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— А шта ћете с њиме? — Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам. Она се усиљено насмеши. — Ако ћете да га одсечете, ево вам га. — Засад ништа. Само да ја знам да је он мој, а?
Ваш је језик сродан с мађарским? Ана ми не даде одговорити, она се уплете. — Кларо, Кларо — рече она усиљено смејући се. — Зар су Мађари Словени? То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Гле’те само шта ми је дон’о мој Спира на презент. — А а, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира, смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: »Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он се усиљено смешио. Кад су је опет посадили, да седне, да би могла у разговору да учествује, стари мајор му постави питање, да ли
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ценећи велике песнике српскога романтизма, он ниМало не цени њихове јадне епигоне, њихова »накарадна подражавања и усиљено очајање«, и не крије своју »одвратност према њима«.
Војновић је данас први драматичар и код Срба и Хрвата, али недовољно историјско осећање, претеран симболизам, каткада усиљено патетичан тон смањују вредност његовој иначе високо надахнутој национално-симболичној драми.
у литераторском егоцентризму отишло се одвећ далеко, и сув интелектуализам, неразумљивост, бизарност, нешто усиљено и књишко, ремети општи утисак ове литерарне књиге. [Од ње су Писма из Норвешке (Београд, 1914), путописне импресије.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На столу су се налазиле упаковане моје ствари и мајка ми је објашњавала где је шта. Сели смо за доручак. Сви смо били усиљено равнодушни и, чинило ми се, била је потребна само једна реч, па да се проспе бујица суза и нежности.
Он мљасну устима неколико пута, и са страхом завапи: — Јесам ли жив? Војници се смеју, помало усиљено, да би га охрабрили. Вучко покуша да се дигне. Рекосмо му да седи и да се не замара. — Море, људи, није мени ништа!
Нека слутња заковитла у мени. Погледах га у очи не бих ли разумео смисао његових речи. Једва савлађујући се усиљено равнодушним гласом проговорих: Не разумем... Хвала богу, здрав сам. — Заћутао сам.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сва гори као ватра. Хоћете ?... Да дођем, а?... Али нећу, ако ме ви не зовете... Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.
учинићу, не бригај... А велиш после... сигурно ? Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено. — Знаш да сам после у твојим рукама. Можеш што хоћеш са мном...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кафана и дале трешти од забрањене песме и удараца кривих ножева о врата и столове. Ика разноси ракију, збуњено и усиљено се осмехује, и у ходу наставља да виче: „Јечам жњела Гружанка девојка...
— Моје беше и биће, али твоје неће задуго. Упогани ми се у браду ако млад лук дочекаш у Паланци. Капетан се усиљено насмеја, али му од Аћимовог погледа смех одједном слете с лица и он више замишљено него строго рече: — Знаш ли шта
провуче кроз затворска врата, у ходнику се одвезане руке млитаво заклатише и, кад угледа гомилу страха у гуњевима, усиљено се насмеја. — Браћо, убијен је Чакаранац! — љутито рече да би смрскао мук, и клону уза сама врата.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
онда се покоравам и излазим у ходник. Дугачка фигура мога старог школског друга, који ми пружи руку, уозбиљи се усиљено: — Ти знаш да ја, као народни посланик коме пуцају леђа од народних брига, треба да путујем неузнемиравано.
И док је он журно брисао влажне очи, усиљено и збуњено развлачио усне у осмејак, она је шапутала: — Ти си плакао. О познаје се, познајем; богами, познајем, плакао
„Да“, рече, „да, познајем. Хоћете ли да вас представим?“ И, смешећи се сасвим усиљено, док сам ја оклевао и досећао се откуд је ова њена забуна, она ме поведе кроз гомилу.
Али утом, погоди га неко посред уста. Он се загрцну, испљува, исплази, и смејући се усиљено, ружно и патнички, затресе главом.
Идући ослушкујемо. Свиће, и ми бацамо поглед на лица својих најближих другова, која од синоћ нисмо видели, усиљено се осмехујемо и трудимо да из њихових израза закључимо шта су ноћас претрпела, о чему мисле, како се осећају, надају
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
своју несрећу (због недостојне удаје) и паказала се јаком, она је с „новим татом” помало намештено присна и помало усиљено срдачна, па на махове, као заборавивши се, пушта на вољу чулној навали из свога раскошног тела, што Марка еротски
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Концерат почиње — рече Драган. — Ако вас интересује како бацамо бомбе? — О, дабоме — говорио сам усиљено прибраним гласом. Али толика њихова љубазност почиње већ да ме љути и плаши. Он седе на кревет и скиде цокуле.
Ћипико, Иво - Пауци
— Хоћеш ли с нама? — обрне се Пиеро к Иву. — Нећу, брате! — одговори он обловито. — Нису лијепи посли! — и усиљено се насмија. — Што ћеш? Тако свијет иде. Свако гледа своју корист! Е па, до виђења! — и пружи му руку.
— Опрости, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега? — Паметно питање !— насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к'о и други, с дана на дан... — Мог'о би друкчије.
Доктор очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. Шетају ивицом морске увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Све се вратило у своје лежиште. Далеко је па не видим израз Јелениног лица, је ли намештен и усиљено присан, умиљава ли му се не би ли нешто извукла заузврат. А онај јадник у подруму?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А видео си да је дошао ађутант. — Наравно... — Пусти га, побратиме — вели Душан усиљено равнодушним гласом — нека ради по својој глави, шта се нас тиче. Посилни, баци које дрво на ватру!
— О Но... но... маладе — и она одречно маше руком. — Гран... гранд... бун ѕаптé. Живадин се прави усиљено озбиљан, па вели: — Шта ти мене правиш болесним. Видиш, женска жели да сам здрав.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Јазук, Миланче!“ А дете их слуша и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...“, после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.