Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Затим је дуго плакала, а отац је само јечао, а крв му је крчала на модрим уснама и не могаше ништа разумљиво проговорити. Једва си мотао чути испрекидане слогове: „Ма...џари... а сада Немци...
Утоме чујем из куће где ме тетка зове. „Збогом, Алекса!...“ рекох му ја, а глас ми је на уснама изумирао, једва се и само шапутање чуло. Он ми, ћутећи, притиште руку и оде...
После сам осетила како ме љуби... Ах, та хиљаду пољубаца разблажаваше пламен на мојим дркћућим уснама... Не, не, драги пријатељу, то беше један једини пољубац који ми целу горчину мучнога живота и данас на увелим уснама
Не, не, драги пријатељу, то беше један једини пољубац који ми целу горчину мучнога живота и данас на увелим уснама слади... Тако нам прође ноћ, умилна ноћ!...
„Крв!“ Вриснух. „Алекса! Та зар не видиш да си сав крвав?...“ Он је ћутао, а из очију му потекоше сузе. По бледим уснама трептале су као рубини румене капи проливене крви. „Алекса! Алекса, шта си то учинио?... О, мој несрећни љубавниче!
своје црне очи горе, у којима су све страсти женскога срца гореле, на беломе лицу заталасало се танко руменило, а на уснама лебдео је блажен осмејак. Лепа је!... мишљах у себи...
ће вам, покојна госпођо, сви доктори посведочити; пак и опет гробар што вам печат на надгробној плочи чува, уздрхталим уснама радозналом слушаоцу приповеда: како је једне ноћи видео сабласт, утвару, каквој равне међу живима није нашао...
животне водице напити; учитељ узе једну чашу, напуни је том течношћу, па нагнувши се болеснику, принесе је побледелим уснама. — Узми, пиј!... Болесник је пио.
Она се осмејкивала тако ведро, тако невино да се Милисав није могао више уздржати, него је загрлио и својим врелим уснама љубљаше јој снежно чело.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
само један одговара, а један старац седи, велика му брада као снег, пред њиме књига колико велики триод и све миче уснама и тајно говори, а у оној књизи све сама имена, зачално писме црвено; тако премеће и шапуће она имена, не знам каква
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
вам онда све бира и намешта речи да му разговор буде финији и по књишки; обично се тад снебива, слеже раменима и упија уснама, градећи без трага скромну мину.
Како вам се допада? — Лепа! — одговори Пупавац снебивајући се и упијајући уснама на то. — То је она девојка што сам вам у Пожези напомињао, ако се сећате... Па сад, кад сте ту гледаћемо...
Анђа узе машице, па стаде једну по једну жишку турати у ону воду, а све миче уснама као да нешто шапуће. Загаси тако девет жишака, па даде Смиљи чанак. Смиља брже-боље похита кући. — Пријо!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али он напреже сву снегу... — Седи, оче!... Дај, снахо, мало ра... Реч му изумре на уснама од погледа поповог. — Нећу! — рече поп. И изиде, па оде, а и не окрену се... Алекса оста као станац камен.
— Па јест. Он је поштен човек... Њега су на силу бога отерали у гору, јер... Али јој поглед Крунијин следи речи на уснама. У њему виде она што се најцрње могло видети и задрхте... — Шта мислиш ти? — цикну Крунија. — Говори!
Па што ћутиш?... Што не кажеш?... Је ли?... Лазар заусти да нешто рекне, али му реч умре на уснама. — Кад си баш зато дошао, онда ходи овамо! И узе га за руку па га поведе у авлију. Лазар је ишао као дете.
— Јесте ли сигурни? — Сигуран сам! — рече Маринко, а сатански осмех заигра му на уснама. — Е, ето вам!... Ја хтједох човјешки, па ми се не даде. Сад га предајем вама двојици.
Удари руком по влажном зиду... Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. И он стаде купити влагу са зида... Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао.
И он стаде купити влагу са зида... Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. Али то му још више раздражи жеђ... Осећао је у себи читаво огњиште које треба загасити...
Око му је муњом севало, а неки сатански осмејак играо му је на уснама. — Ту си, стари лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а глас му одјекну као грмљавина.
Страшна беше жеља Станкова, толико страшна да јој следи јаук на уснама. Он дође себи и виде њено лице. Виде Јелицу како стоји као светитељка кад је на муке мећу.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На уснама нашим поникнути неће Ни прекор, ни хвала; нити туга нова Што не оста више од негдашњих снова Ни капља горчине, ни тр
Но поглед умрлих љубави куд гледа? Мору иду реке, земљи горе лисне, А љубав ћутању с уснама од леда. Мру у једној речи што се није рекла, А у којој беше сто врела живота...
на Лидију, на малу и лепу Лидију с ону страну песка и мора, у једном рибарском селу на жутом Тибру; на Лидију са уснама које су имале боју пољупца, и очима које су имале боју страсти; на Лидију са којом је проводио дане прве младости, он
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Па је онда тресне о ледину, истеже прстима оно мало длачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа. Подилази му крв на очи, оне су влажне и лице гори као у грозници.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Није потрајало дуго, а ча-Нића се стаде у сну смешити. Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банатски поткресани, па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и
Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банатски поткресани, па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова од трске.
Африка
Изгледала је уистину чудно, са тамним косама, очима и уснама, посред овог неприродног белила. Изгледала је чак помало и смешно јер је подсећала на циркуске пантомиме, затим на
Црњански, Милош - Сеобе 2
на време – што Павле није приметио – њене би се крупне очи затварале, и неки срећан осмех јављао се на њеним лепим уснама, повијеним при крају, као да једе трешње. Капетан јој се беше допао отпрве.
Арнаут је то!“ То лице, са ружичастим уснама, насмејано, није будило завист у њених јетрва, иако је било лепо. За њене очи говориле су да су страшне, зле, чудне,
Тада је почео да јаше мало мирније, правцем према северу, гладан, жедан, усамљен, али са неким лудим осмехом на уснама. Опсова оне који после наше смрти остају за нама. Коњаник, кад је усамљен, усамљенији је и од усамљеног пешака.
Бледа, са узвијеним уснама, које се завршавају руменилом и осмехом. Привиђале су му се те ноздре које једва дишу А нарочито те очи тамне, црне,
Мрдао је уснама при питању. Био је здепаст, као неки медвед у францеском оделу. Кад је најзад пресавио хартију, на којој је нешто
Има благ осмех, а говори црвеним, необично црвеним, дебелим, уснама. Кад говори, не може се, са његових уста, скинути погледа. Сух је, иако је стасит, а сав као изгорео.
Штенгл је тврдио да се та двојица, ипак, још, разговарају, и тако, са дрхћућим уснама, умирући. Враћајући се ка излазу, Исакович упита има ли међу њима некога, кога слушају, ко их води, ко им заповеда.
Дуго је морао да је теши и милује, док му се опет, сва, предаде. Шапутала му је, са уснама које су од уживања дрхтале, да она и њена ћерка, Текла, већ неколико недеља, само о њему говоре.
Његове плаве очи гледале су сад уморно. Његов осмех, у брцима златним, над руменим уснама – осмех по ком су га жене памтиле – није више био топао. Цео је Исакович био загорчан у Бечу.
Босоного, девојче – са уснама црним од дудиња. Њу је њена теја, Ракичка, у Вуковару, успављивала, још увек, причама, о Настрадин хоџи, и дечјим
Теодосије - ЖИТИЈА
И док је још ова реч била на уснама светога, одмах се од мора изнад лађе узвиси вал, држећи као рукама превелику рибу, и у руке светога, где лежаше у
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
био осмех: као и њихов отац Јасмина и Драгана не знају да се смеју и као и он имају те округле мале главе с испупченим уснама и израз око усана и носа као да им нешто вечито смрди.
Била је то слика још из Русије пре Октобра и жена је изгледала љупко, с бујном младом косом подигнутом увис и уснама отвореним као да жели нешто да каже. - Било јој је нешто преко деветнаест, мојој Галочки!
Мерилин спава! Мерилин седи тако да јој се види све! Мерилин на плажи! Мерилин с уснама намештеним за пољубац! Мерилин...
Држала ме је за руку, принела је својим уснама и угризла. - Ми нисмо бегунци! - још је прошапутала. - И ми ћемо отићи тек када све што имамо да завршимо будемо
девојачка тела а ђердани им звецкали, звецкали баш тамо где треба, и очи су им сјајиле, и кармини се топили на уснама и образима, а читава Јелисијева парфимерија била је пребачена на плато шест са осам.
- Пустите ме, пустите ме, људи! - мицала је уснама и онда кад је неко запливавши низ реку, успео да улови њен шешир и стави јој га на главу.
- између обрва имала је ситну, црвену борицу, а марамицу је, иако је то било непотребно, још држала на уснама. - Жао ми је што му не можеш рећи да сам мртав! - рекох. - Послао би ми венац од два метра!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад би била присутна, заборавио би се и загледао у њу, увек бледу, са уснама мало повијеним, и дугим трепавицама, под којима је била тама.
Кад су га донели дома, настаде такав врисак и лелек по кући, да се нико и не зачуди кад она тихо, помодрелим уснама, нареди да га пренесу у њену одају, на велику пећ, крај које беше постављена широка, млетачка постеља.
да се чињаше као цвеће багремова, са меким, округлим таласом трбуха, клонуле главе, насмешена у полумраку, узвијеним уснама. Била се скаменила, видевши да ће јој девер провести ноћ у њеној постељи, али је слушкиње ипак отпустила.
Вук Исакович био је у том тренутку леп, својим грозничавим очима, боје старог злата, и својим помодрелим уснама, под гаравим, змијским, опуштеним брцима, који су за њу били нешто тако необично.
јој се беше слио на очне капке, у крупним капљицама, она се није више мицала, ни будила, додирујући својим помодрелим уснама и ноздрвама светлост дана, исто тако неосетљиво и нечујно, као и бела пећ, крај њене постеље, као и њена столица, са
У несвести, са дрхћућим уснама, цвокоћући зубима, на којима се беше нахватала пена, није се више дотицала ни оних грозничавих, замишљених слика које
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Све теже да закорачите у нови дан. Да отворите очи и кажете добро јутро уснама изгореним димом и учтивостима. Најрадије бисте спустили шалоне и преспавали лето, баш као што бели медведи преспавају
градског лудака видех и његов вечити, непрекинути дијалог с невидљивим сабеседником, прочитах сумануте речи на његовим уснама (заборављену шифру среће), угледах онда срећне недељне породице што су се са букетима цвећа упутиле некоме у посету,
Кад смо приметили да је мртва, цигарета јој је догоревала међу уснама, а пепео је био веома висок. Онда њен син спусти плећку коју је држао у лимени тањир, и она лимено звекну у потпуној
Слушали су о томе како се здравим уснама исише змијски отров из ране, али догодило се да су ти студенти били градска деца и да су им од сланог ветра са
Како да јој објасни шта ради босоног, у пиџами, са цигаретом у изгореним уснама. Неће схватити. Не вреди. То се увек догађа на различите начине, али нашем средовечном мушкарцу догодило се овако:
Нико не спомиње девојку, а она је стално ту, у балону од жвакаће гуме на нечијим ружичастим уснама, у фармеркама које се пењу у аутобус број 53 — у свакој флаши кока-коле, у диму који излети из грлића када се
На уснама осећају последице попушених цигарета, а у дну стомака талог кофеина. Уосталом, шта се ту може? На испит се пријавило пр
— Не верујем — рече млади човек и погледа на сат. Е, па време је да се иде. Пиши! Келнер написа рачун мичући уснама док је сабирао: — Шест хиљада и двеста педесет...
— Хлеба! — понови мајка. — Опет ниси узела хлеба.. Дете је непомичним уснама држало комад средине хлеба, пиљећи нетремице у гошћу за столом. — Како је слатка! — рече са гађењем.
—Хајде, мала, дижи се! Време је... —Време за шта? — прошапута Нина бледим уснама. —Видећеш! Крвник и његова жртва. Колико се само пута питала зашто су сви они људи по логорима мирно клечали
Милићевић, Вук - Беспуће
које се шире, и ћутањем и очима које нешто траже, и ломљењем прстију и којим дрхтајем и трзајем свога тијела, и уснама које су подрхтавале и упијале се једна у другу. И у њој се збивало нешто.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Најчудноватији беше израз Пијаног лица. На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор, а у очима потпуна резигнација.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Каплар Јово, уштогљен и прав, мрмољи и миче уснама као зец у детелини. — Ве-ве-ве-ве ...ке-ке ...Куја вуку помокрила руку ...Ето ти, испаде нешто.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Чекаћу те. Ти дрхташе. Лице ти побледело, у уснама ни капи крви не беше. Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш. Бојала си се.
— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око! Али после, ујутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари;
Томчи сузе навреше, саже се, загрцну... Пух! — хукну и сав дуван излете из цигаре, оста му само папир на уснама. Диже се. — Миле... — а не може да говори — кажи, капу... шињел, момак нека... донесе у механу... Не могу ја...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
На уснама ти плодови висе па зар је и теби забрањен плод? — Еј! танталски роде, Фрушко танталицо! црви га једу, аветни црви, а ти
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ИСАЈЛО: Не знам шта ради. Тек час га видим гди очима жмири и намигује, час се смеши и мига уснама; час главом клима. МАНОЈЛО: Јамачно узаврила наука, па тражи одушку!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Немам на коме да се искалим. Хоћу да се огласим љубављу и да узбрдо кренем са похвалом стварања на уснама. ЧОВЕК У САМОТНОЈ КУЋИ Седим за столом и држим хлеб у руци, више не застирем сто, седим и певам.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
док се размрдаш, све ће проћи. У фронт! Вршио је смотру прво наредник. Омален, а црвен, са развученим уснама као ранфле, па како их љутито скупи јави се читав палисад од бора, изнад којих штрче накострешене ретке длаке,
Сада се диже Станоје. Очи његове су одавале ледену одлучност, а на стиснутим уснама се огледао пркос и инат. — Идем! — рече одлучно. Ћутали смо... Не знамо да ли да му честитамо или да га одвраћамо.
Вероватно смо шушкали те Александар крвнички погледа у правцу врата, мичући уснама као да нам нешто псује. Онда душмански погледа на дете, према којем је ипак морао имати извесног обзира.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила. И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се: — Шта...
Љубица подиже главу и погледа га за часак. Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама. Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.
како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.
извесно је од вина... Али брже !... Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама... Пријатно је ово осећање, али она нема кад... Рука дрхће... дрхће... она подмеће и другу... Прсти се заплели ...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И, тако, без туге, очи су ми мутне од неке боље, дуге. И, тако, без блуди, на уснама ми горка трулост руди. Лутам, још, витак, са сребрним луком, расцветане трешње, из заседа, мамим, али, иза гора,
Будућност, што ми обећа расцветани Срем, узалуд је, сузом брака, на Тебе, канула. Љубав мутна више на уснама ми не руди, нит ми по несвести протичу преображења.
Једну чашу у славу румених ружа, што су почеле да цветају на уснама славних пешака славне војске Хабзбурга. Пијем у славу смеха Банаћана који је лаган као и коло њино, али оштрији од
Ову чашу женама које нису презирале гнојне каранфиле на уснама Банаћана, занемелим од стида и беса. Чашу капијама, у недељу, кад звона звоне и долазе жене, сељанке.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— рече министар, па обори главу скрушено и узе се крстити, шапћући својим бледим испијеним уснама топле молитве. Мене, додуше, не обузе нимало то блажено, религиозно осећање, али сам се, тек друштва ради, и сам
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
много некаке меке нежности, неке готово женске болећивости, а лице му вазда беше озбиљно, и не виде му нико осмеха на уснама.
А мисао иде све даље и даље, везујући се за друге, разноврсније и блажије мисли, Док се полако на уснама паћеничким не појави осмех, и у очима заигра весео сјај... Занео се у прошлост...
И онај вечно весели, живи, девојачки осмех, што вазда трепери на уснама лепе, високе, танане девојке; и оне сјајне, вечно покретне, велике црне очи, што тако милостиво, тако љубавно и слатко
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
— А међ уснама му, стално, по седам-осам ексера, Јер пенџе кад се укива нема радње потпуне Док се сваки клинац не олиже и не
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И она је била срећна, задовољна. Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу. Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.
како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак мушка, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи. У том почеше већ и гости да долазе.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Она цикну, те потрча к њему, и он нагло потече к њој... Грозота! Мјесто да се усне састану с уснама и стопê у топли цјелив, удари га нешто студено, као гвожђе, и помјери му зубе; крв му покуља из уста...
На лицу његову не бјеше трага животу. Цура принесе ухо к његовим уснама, да се увјери дише ли. Слабачко бјеше дисање му.
Два румена облачића, у тај мах, покрише му блиједе јагодице, а благи осмјех заигра му на обамрлим уснама. Њој задрхта луч у руци. „Јанко, како си?“ запита га, дрхћућим гласом.
Док није у ономе часу заноса шљубио усне к њеним уснама, докле је није привио на своје срце, назираше блаженство у далекој даљини, као кроз копрену.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Па онда се браћа пољубише усумит два пута. Осињача цјелива дјевера у руку, а Бакоња принесе к уснама коноп којим се опасују фрањевци.
Тако ми оно рече у сну. И јево ја потего два дана хода. Сад, ако је вра-Брне још дуват, ако само може уснама мицати, нека ме припушти да скинем с душе велико бриме, а, борами, и он са своје, јер се ја другоме не могу
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
У истом трену: сунце, трећи петô! Босу ми ногу земља драшка влаћем. Уснама мичем: далеки двојниче Да ли наше душе још на исто личе?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Бог ти помогао, Вукашине. Љут је, прође Вукашину, нађе оцу руку, просу му дуван, и додирну је уснама. — Мрак је код тебе. — Види се и у мраку. — Види се.
У овој кућерини живе мишеви, слуге, дукати, ти, моја несрећа... И ја... камен, сув, ништа... Она миче уснама, не, оне то саме чине, она не може ништа да каже од вике, од мириса вина из нечега разбијеног, шкрбавог.
Међу прстима му је била угашена цигара, а поред ногу гомилица згажених опушака. Он осети њихов хладан задах. Уснама промиле гађење и још нешто: Аћим закључи да не може да разговара са сином. Нема времена да се премишља.
Бог јој неће услишити молитву. Крстила се јечећи и дуго љубила камену плочу гробуглачану женским уснама, а лице јој је било суво и хладно. ...Неће јој Бог дати порода. Како сме да помисли? То је највећи грех.
— Научио те неко паметнији од тебе. — Одговарај што те питам! — капетан се закашља од љутине. Тапка марамицом по уснама и ретким брковима.
— Шта је с мојим оцем? — Видим, и тебе још брине прошлост. Нешто као осмех мину Вукашиновим уснама. Гледали су се мирно. — Прошлост не, али отац свакако.
— Како ништа не пише? — Немам наређења. — Капетан подиже депешу са стола и загледа се у њу мичући уснама. Аћим се обема рукама ухвати за браду, вукући у страну два њена прамена. — Јок, капетане!
Поред њене главе зарио је своју у јастук. После се опет надносио над њу и молећиво шапутао отеченим уснама. Одједном, мучећи се у страху, почео је да је дрмуса и виче: „Еј, Симка! Симка! Чујеш ли?
тукли, била је месечина, вран кукуруз до појаса, лескало се поле од кукурузовог здравља, видео је сину нешто крви на уснама. Ђорђе је био гологлав као сада и није био сед као сада. Аћим види да му је син сед, иако се мрачи у апсани.
Чујте, после мене ништа живо моје не Говори он дуго, пандури га пожурују и прете, види мрку мрљу на Ђорђевим уснама и осећа да ће му срце препукнути од жалости што није видео Вукашинову децу. Знао је да има ћерку и сина.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једва је могао главу да дигне, али није престајао да брине о светионику. — Гори ли? — питао је помодрелим уснама. — Гори, не брини! — умиривао га је дечак, али бура је дивљала, а светиониково око било склопљено.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ако сад их спазиш у даљини Гдје јуре с мржњом и кликтањем својим Пусти да и ја прије спазим самрт Нег' туђи пољуб на уснама твојим! Ј.Дучић ЛXИИИ МОЈА НОЋИ... Моја ноћи, када ћеш ми проћи? - Никад! Моја зоро, када ћеш ми доћи? - Никад!
Петоро седимо: једна седа дама, Са слеђеним болом, к'о древна Медуза, И једна девојка, с тананим уснама, Упалих прсију, и усахлих суза.
Попа, Васко - КОРА
непочин-пољу Да ти подигнем шатор од својих дланова 3 Узнемирена шеташ Подочњацима мојим На невидљивој решеци Пред уснама твојим Наге речи ми зебу Отимамо тренутке Од безобзирних тестера Руке се твоје тужно У моје уливају Ваздух је
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Са тим осмејком на уснама, крочи младићким кораком до убавог храма Атене Нике, који се налазио непосредно уз Пропилеје.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Жена, која је мрдала уснама и са некаквим упрепашћеним изгледом, као да стоји над амбисом, плашљиво поглéдала у мужа, процеди: — Па могла би'
— Дроњо, шта клањаш? Не мрдај, дроњо! Он се крути, успија уснама, забацује рамена назад, и још се више мршти. — Зашто си на рапорту, блесане? И вуче га снажно за уво командант.
Тада књегиња прими букет, пољуби га својим малим руменим уснама, погледа око себе и кад примети кривоногог Секулу Ресимића, наслоњеног на чакљу, пружи му га, рекавши: — То теби
са својим старим другом што седи на војничком сандуку уз његов кревет, чупка бркове и смешка се својим подругљивим уснама. — Ево ти на: нико се не труди да разуме овог човека. Само онако тек да се каже: зашто си плакао?
тој закржљалој деци својих другова (сретних што су склопили очи) која штеде своје бедне животе, имају још осмеха на уснама, поред свих несрећа, и не увиђају сав страхотни замашај грозне катастрофе.
прими топломер из њене руке, а коме она, својеручно, свакога јутра приноси кашичицу излишног лека дрхтавим, страсним уснама. Али француска је то крв, несрећниче, она је француског порекла, ти то и не знаш, а ја сам се распитао...
Физиолошки, Грк је сарага-човек. Мртвачка глава у модроцрној кожи, са две „шпенадле“ на уснама, то је тип грчке главе исушене, безизразне, бескрвне. Као колеричан леш, сав је црн и спарушен.
И љуби му руменим и врелим уснама чело које се ведри. А кад се растану, о, нов живот који ће доћи испуниће њен, сав од слатких успомена на необичну
и топла, густа крв текла му је из уста па слазила низ браду на раздрљене, рутаве груди које су га болеле, док се по уснама била згуснула и усирила.
Њему силно одлакну. И кад се она, са извињењем на уснама и нешто збуњена, појави на вратима, он хитро скочи па јој пође у сусрет.
Он је био висок, неисказано мршав, са црним поквареним зубима међу којима се видела и два три златна, уснама и прстима пожутелим од дувана и гумом на иначе невиђено високим потпетицама као ћилибар жутих ципела.
Он примети твој поглед, схвати га брзо па се насмеши, а ти оста зачуђена: откуд је на оним опорим уснама могућ осмејак? Рећи ћу ти, мила, о томе осмејку.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Унишло је у собу нешто лепршаво, бијело, са жутим лептиром осмијеха на уснама. Пришла је мом кревету — корачање јој се није чуло, тек сам чуо када је цвокнула стаклена здјелица с компотом о плочу
рођења и испраћају покојници до гробова; у њено име одлази се у смрт с бојним покличима и умире с криком радости на уснама.
Отуд подмукла игра непрепознавања међу нама: његова мазна рука на мојој коси, и мој смјерни осмијех на уснама уз оцјелни одсјев у очима. С посљедњим трачком наде обраћао сам се према бакици. Али не!
Попушта зажареност на лицу и спарушена врелина на уснама. Грижње се ућутавају, јетка осјећања тупе. Јењава грч хтијења, мекшају обриси насушнога.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Када је ово изговорио, на његовим уснама је заиграо блажен осмејак, пун правог ирског хумора и ја сам знао да је хтео да ме на фини начин подсети како се он
- Коста, мој верни мужу, довела сам ти сина твог кога си волео више од свог живота и чије је име било на твојим уснама када си последњи пут удахнуо живот. Прими молитву његову.
- Коста, мој верни мужу, довела сам ти сина твог кога си волео више од свог живота и чије је име било на твојим уснама када си последњи пут удахнуо живот. Прими молитву његову.
Њени безбројни цветови траже, уснама пуним жудње, животни пољубац небеског младожење, јарког сунца. Миомирисан дах овог дивног младожење испуњава ваздух,
Миомирисан дах овог дивног младожење испуњава ваздух, делећи пољупце по уснама сваког цветка у веселим и свечаним воћњацима и по сочним пашњацима.
Ћипико, Иво - Приповетке
Сви његови другови били су јачи и слободнији. Док је проговорио, појавио се на дрским уснама једнога од његових другова подругљив смех: он је говорио поквареним наречјем.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
и 1927. године: „Час обнове“, „Сунчане лествице И“, „Сунчане лествице ИИ“ и „Са светлим пољупцем на уснама“. Тако, на пример, у претпоследњој строфи песме „Са светлим пољупцем на уснама“ налазимо драматичан призор изменљивог
Тако, на пример, у претпоследњој строфи песме „Са светлим пољупцем на уснама“ налазимо драматичан призор изменљивог осветљења на вечерњем небу, при чему је само вече персонализовано (застане,
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Папа! XИИИ АНКА, ЧЕДА АНКА (гледа за њом изненађена. Затим прилази огледалу и, квасећи прсте на уснама, дотерује обрве и удешава фризуру). ЧЕДА (долази споља): Е, а шта ви ту на огледалу радите?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
јој се беше слио на очне капке, у крупним капљицама, она се није више мицала, ни будила, додирујући својим помодрелим уснама и ноздрвама светлост дана, исто тако неосетљиво и нечујно, као и бела пећ, крај њене постеље, као и њена столица, са
]”. 385 Набрајањем потанкости које јунакиња више не опажа (додиривање дневне светлости уснама и ноздрвама, промене боја на стварима, па у тихом зујању инсекта појачавање баш при крају, кад се завршава, итд.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Дивна мома, јесте, анђô прави, Лепше нико нит’ виде нит’ снева, Рајска радост кроз лице јој зрачи, На уснама љубав се осмева.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
од крви дозивала другу обалу на кобном жалу стајо народ и плако о јао јао вама душе уклете с балсамованим рукама и уснама од крви видех видех видех чух и падох мртав о Ахеронте Ахеронте све стране света стичу се на твојим обалама.
Краков, Станислав - КРИЛА
Један немарно држани шлем паде, и звекну о камен. — Оде ти глава. Никола. Никола учини презрив покрет уснама. Рашчупани бркови му се покретоше. Немарно се наже, подиже шлем, и обриса прашину рукавом.
Крај њега је неко кркљао у ропцу. Видео је само крваву пену на уснама тога лица крај себе које беше црно као неког давно погребеног. Склопио је очи. — Дај тога са ногом.
Влажни мали пољупци остајали су као траг сладострасног пужа по њему... устављали се на уснама, које су пиле... Около је све било плаво и хладно. Бора је слушао неразумљиву причу ветра и зујање елисе.
Али су мајор и две судије крај њега знале да је дужност војних судија убијати, и зато су им се већ на уснама урезале речи: — На смрт.
Петровић, Растко - АФРИКА
Изгледала је уистину чудно, са тамним косама, очима и уснама, посред овог неприродног белила. Изгледала је чак помало и смешно јер је подсећала на циркуске пантомиме, затим на
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Поред њега је као сенка ишао његов млади нећак. Блед као крпа, са полуотвореним уснама и са неким болним ужасом на лицу. Овај накресан старац и ово престрављено дете! Обојици као да није било место овде.
Чинило се да сваком од њих замиру на уснама ове речи: — »Оно вајде нема од целога овог нашег посла. Можемо ми и сви изгинути, па опет ништа неће помоћи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Он стеже моју руку. — Много сам се плашио за вас... Али, хвала Богу. — Он повуче моју руку својим уснама. Тргао сам руку и пољубио га у чело. Груји навреше сузе у очи: — Хвала вам... господине потпоручниче...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Дигде л’ руку да т’ упита шта желиш од груди Њених, кажи: Верност коју чесни хране људи. У смеју јој на уснама вољу ти примети, Буде л’ добра, тад помисли да си већ на мети.
У то доба пред њом било Момче младо голобрадо Са уснама руменијем Од црвених јагодица. Кад су клекли на јастучић, Уста устма приближили, Помислило Цвет-девојче На
Пуно срце никад не тражи речи, ове се Реком лију, кад груд чувства одгати своја. Тако и мени срце уснама улије живот, Нико не може други доћи до речи лако.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Светлости! Душо! Јелисавето! Збогом!... ЈЕЛИСАВЕТА: Још живи он — На уснама се леди пољубац... Запали сунце! Мрак! Поноћ! Сан! У Венецији свакад је дан... Пуштај ме! Идем!... Ко, старче? Ја?..
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
моје усне за уснама жедне, А измрвљен мозак тражи смрт у блуди: Дршћући те грлим руком што сва пече, Пропињу се теби испуцале усне,
спомена спава у томе коралу, Што час блед, час модар, час крвљу преливен Чува један сонет на дну душе скривен: На уснама твојим спомени се јате. На њима одсвирах пољубаца скалу.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ЗОРА Неј, на белом коњу зори ми зора и девојка. Стани не мини, ороси ову жал. С голубицом би да загуче. Уснама пупољ у цветање мами, недрима трешње у зрење. Стани не мини. Кадифли, гле, моја доља.
Зарукавље ти везла Три лета без починка. Где иглом проденула, Уснама целивала, Драго ле драго. ПЕСМА НЕЗНАНЦА (ІІ) Сан ли је нечисто ли, шта мари, Не жали, Боже, моју душу, не буди
Ћипико, Иво - Пауци
— Ко нам брани? — шапну жена савладана, унесавши своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама његове бијеле, чисте зубе. И, подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у његове очи...
— Не бројим ја онакова виђења, већ овакова ..... и чисто дршћући од узбуђења принесе свој образ к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га... —Нећеш, није те брига за ме, — одговара жена за њ... А имаш и право... Убиј ме, Раде!
дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! — Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Додиривала је уснама, лако и нежно, моје бразготине на леђима. Поново је дуго и неутешно плакала, овога пута због мене. Све се поновило.
Неприметно ми климне главом, приноси путир уснама и отпија два кратка гутљаја. Чак ни у овој сањарији не усуђујем се да га погледам, осећам како су ми се јагодице
Горчина је отровала радост, жуч се разлила по згрченим уснама које се отварају само зато да би пуштале напоље рогобатне, грубе, ускисле речи.
Па онда оно бледо детиње лице са испуцалим побелелим уснама од грознице, па оне крупне сузе које се котрљају једна за другом низ укочено лепо лице материно, па онда она јабучица
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
и сада често, кад те кроз ноћ гледам, Укажу се људске горостасне сени: С размрсканим грудма, са челима бледим, И уснама хладним у крвавој пени... И ја слушам шапат непојмљивог збора, Шапат који тихо умире и тоне...
На трошни спомен она спушта главу, А поветарац лелуја седу влас... Срце се ствара у кам, душа леди, А на уснама изумире глас И само сузе теку...
Та то није тешко то је барем лако, Намрштићу чело, почећу овако: Зграби перо иза ушију глади косу, мрда уснама и пише но брзо оставља перо. Аја, то не иде. Врло добро знадем, Привикаће људи да Јакшића крадем. Аја, то не иде...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
и одобрио моју жељу да посетим славну александриску школу, а са собом поведем и свога, младог пратиоца са руменим уснама.
и то ми је било доста, јер сам осећао њено топло било, као што сам га осећао и на оном исечку рукавице, под својим уснама. А сада уживам природу у овој њеној несакривеној лепоти.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
одбили У крви вам кости мијем У очне вас капке повијам Лице орем ништа више немам Прекорачили сте праг небеса Уснама босим следим вам булке Пусто месо луди на мени Напушта ме напуштам га Груди разбијам шта ће ми више Води ме живи
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Оно ја што је никло из првога мога осмеха прошло је кроз живот са осмехом на уснама, гледајући све око себе веселим погледом и ведре душе.
Трећа је била девојка од порцулана, врло светлих очију и са осмехом на уснама. Она је увек стајала усправљена, наслоњена на зид.
разне стихове, да читам оченаш, да бројим до пет стотина, али све то није помагало, реч натрчак ми је лебдела на уснама и једнако сам је шапутао.
Мени се први пољубац учинио као чаша пенушавог шампањца, од које на уснама осетиш неку сласт, затим ти узавре и узбуди се крв, засјакте ти очи и замути глава.
— Е, зар друкче, то нисам знала! Па како се другаче зове? — упита она смешећи се више очима но уснама. Ја се за један тренутак домишљах, најзад преломих и одважих се: — Тај осећај се зове љубав! — Тако дакле!
Ено је и злоба, укусно и лепо одевена, љубазна и предусретљива, са једним топлим осмехом на уснама и мачијим погледом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Можда су и оне биле принуђене — говорио је озлојеђен потпуковник Петар, обухватајући уснама своје црне бркове. — Али, господине потпуковниче, то је понижење.
Осмех нам заигра на уснама. Дохватили смо телефоне да обавестимо команданте пешачких пукова. А они ће на некоји начин доставити вест и последњем
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
153 СА СВЕТЛИМ ПОЉУПЦЕМ НА УСНАМА 155 БИТИНСКИ ПАСТИР 159 ПОНОЋНЕ ДЕЛИЈЕ 164 ПРЕВОДИ 166 ПИЈАНИ БРОД 167 РУКЕ 171 ПЕСМЕ РАНЕ
Ево пролећа, наше речи листају, На свим уснама усклици су љубави, По свој се земљи младе воде блистају, За плугом човек тад јури по дубрави.
СА СВЕТЛИМ ПОЉУПЦЕМ НА УСНАМА То, то! Умрети; никада више не живети! Никада! Ову љубав са очију скинути, почетак ове мисли, ово дисање; Птицо,
буде натопљено: О, тада тек, ко у сан, тонути у смрт из бескраја, Тонути, тонути, за вечност, са светлим пољупцем на уснама.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
На излаз врата — о боже, ко ту стоји! То беше драга, што је на врат'ма била, На уснама јој бол, на челу бриге тама; Да назад идем, знаке ми руком даје. Опомиње ли ме, или се срди на ме?