Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... Дуго је тако лежао... Пробудио га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега.
Жене их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. Наста тајац и тишина. А, замало, све усну дубоким сном... Зора тек почела рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. — Где су?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Лако се наљути; натушти се, гриска доњу усну, десни брк суче и издиже га навише, веђе му се састале на челу, а оне црне очи севају. Јао!
Одем сестри у собу. — Сешо, да ниси ти узела њену слику? Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме питајући да л' се срдим. — А што ће ти, сешо? — Поклони ми је — рече она.
Африка
Док корачају, оне, забављајући се, успевају да језиком сасвим увуку овај штапић у уста и да га поново прометну кроз усну. Њихове су лубање сасвим избријане: оне су плашљиве, збуњене и дивље.
И они буше доњу усну да би у њу углавили браду од слоноваче или камена, и они пуштају да им расте она кратка четвртаста брадица; и они
Стар је, крезуб, са два једина зуба која прелазе доњу усну и само што нису испала. На коњу је ипак врло прав, достојанствен и разигран; зове се Бансумана Тофана.
Црњански, Милош - Сеобе 2
У Руми се говорило: отоболио усну као логовски ам. Овде, међутим, на путу у Кијев, тај трећи коњ вукао је, као и она друга два, бесно.
Теодосије - ЖИТИЈА
И тако слатко у Господу усну свети старац, предавши душу своју Христу Богу, кога изнад свега заволе. А љубљени син припаде на свечасно лице очево,
Призрена, више села по имену Кориша, на тој гори застадоше да се одморе од напорног пута, јер сестра његова изнеможе и усну.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Уморан од вина и тешке перике, био је опустио доњу усну, избледео, као нека баба којој се смучило. У себи, он је већ састављао извештај о свом неуспеху, истим оштрим, чистим
И косу меку и свилену, што је била почела да седи, није могла да заборави, ни румену горњу усну његову, што му се трзала, при осмеху.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
119. Удри пламен о пламена, Упи с' усна у ту усну, Не зна усна од време(на), Све јој с' чини, сад тек кусну — У заборав тако сташе, Док се једва не расташе. 120.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Погледах зато старца саучеснички и чврсто загризох усну. — Шта, мислио си казати: нема их, нећу их наћи, сажаљиво зашкиљи старац. — Ништа ти, друже, не брини.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Осећао сам како дрхти и све ме јаче стеже. Заплака се и сестра, ваљда што је видела од мајке. Отац је гризао усну и са муком се савлађивао. Онда се обрати мајци. — Доста, буди паметна. Шта буниш дете...
Алекса прикопча прсте као да би хтео да савлада своје нерве, а зубима обухватио доњу усну и с напрегнутом пажњом очекује... Можда смрт, а и мм сви остали. А онај јауче... Сад ће, сад...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
омиришеш је па приђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.
« Наиђе на њега нека плашња, он се узвера, уједе се за усну и прошапта: — О, Боже, шта да се ради?... Тамо у »Трбоњиној пивници« чујаше се свирка и галама; он беше готов да
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И Софка једним погледом испод очију одмери све. И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло. Али како! Знала је да је нога неће преварити.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
“ (Пс. 150, 2) И ово рекавши, одмах, пребожаствени дух свој испустивши, усну у Господу. А ја, павши на лице његово, плаках горко дуго часова, и уставши, благодарих Богу што сам такав крај видео
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онда застаје мало, са рукама на леђима, и гризе горњу усну, па после десном руком наставља да шамара по левом образу кад бурма зазвекне по зубима или закачи за дугме од
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А ти чини што знаш.... Станка стеже зубима усну, погледа га некако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше никаква добра...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ал' почех волети твоју усну меку, Црвену и лепу к'о пламен пожара; И све што је с тобом, и тугу далеку, И још твоје очи, та два ока стара, Узета
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
интонациону тензију: „И косу меку и свилену, / што је била почела да седи, / није могла да заборави, / ни румену горњу усну његову, / што му се трзала, / при осмеху”.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
како вешто свира Шупљину фруле изнутра и пепео додира Слух сажет звездом успомену згусну Преприча росу и неверицу усну Мамећи сене из свирале празне Ишчезлим даном. Јао, речи разне Исто значе.
и месеца ЉУБАВ ПОЕЗИЈЕ Ја волим срећу која није срећна Песму која мири завађене речи Слободу која има своје робове И усну која се купује за пољубац Ја волим реч о коју се отимају две слике И слику нацртану на очном капку изнутра Цветове
Петровић, Растко - АФРИКА
Док корачају, оне, забављајући се, успевају да језиком сасвим увуку овај штапић у уста и да га поново прометну кроз усну. Њихове су лубање сасвим избријане: оне су плашљиве, збуњене и дивље.
И они буше доњу усну да би у њу углавили браду од слоноваче или камена, и они пуштају да им расте она кратка четвртаста брадица; и они
Стар је, крезуб, са два једина зуба која прелазе доњу усну и само што нису испала. На коњу је ипак врло прав, достојанствен и разигран; зове се Бансумана Тофана.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Када је приведоше столу, фркну и једно уво истури напред. Сергије је гледа задивљено и љуби. „Фикус“ отомбољио доњу усну и сигурно мисли на „Ружу“. Сима и Пера пипају јој жиле на ногама.
Онда се обрати војницима: — Где је наредник Драган? Језиво ћутање. Командир се уједе за усну и лагано обори главу. — Ваљда ће наићи — рече неко бојажљиво. На улазу појави се још један нарамкујући.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Видевши многе народе, градове, И школе, нраве, својему народу на Стократну ползу, сребровласи, Мили Обрадовић навек усну.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И стопом то, и скутем, врелини врео, усна кад усну испијајући прокази, на крају нестати цео, ал’ проклијали трази. 5 Ходим, јер ходило туда.
И стопом то и скутем, врелини врео, усна кад усну испијајући прокази, на крају нестати цео, ал’ проклијали трази. ВЕСТ 1 Заплáви на крила жар.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Предвече је његова упорност морала проћи кроз искушења изван граница људске издржљивости. Стезао је шкрбинама доњу усну, колутао очима, знојио се, тихо јечао, слао очајничке, молећиве погледе према дну кубета.
погледала низ реку, према њему, док је он и даље, окренут леђима, завиривао по плићаку, сузила очи, ујела се за усну, окренула се и отрчала истом стазом којом је и дошла. И он се најзад одлучио да се окрене. Али, било је одвећ касно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сви смо се прилепили за земљу. Једино је остао потпуковник Петар и гризао доњу усну. — Ах, страшно! — проговори Лука, па се обрати потпуковнику Петру: — Ја мислим, није препоручљиво да се правите
Војска је промицала поред нас. Као да сам му позледио неку рану, командир је обухватио зубима доњу усну и намрштено гледао преда се. Онда се прену: — Није ми до топова...
Са њим је замро и Александар. Кажу, остао је пресамићен преко топа. Командиру навреше сузе на очи. Зубима обухвати усну. Као да би хтео да загуши уздах бола. А потом сасвим тихо проговори: — Пао је као јунак. Заћутасмо...
Настаде мучна тишина. Командант спусти дурбин низ врат, подбочио се рукама, обухватио зубима доњу усну и напрегнуто ишчекује. Чује се глас: — Ало, шеста?... Је л’ ме добро чујеш? Па немô, бре, да дремаш!...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Затварам очи, гризем доњу усну, ударам зубима о зубе, забадам нокте у дланове: и постепено падам у мистицизам, са нешто сумње и подсмеха.
Ослобођен видех кружна сливања да покрећу И ову уморну моју усну, да с њом и зеница ми сана Од поноћи већ схвати Час ненадмашног ганућа!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на
И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво! Уједе се за усну јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...
Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ или она фукара Калина!... Силно угризе доњу усну и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и кара-севдаха наслонила...
— Ама дома ли је? Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак. — Зашто ме па гледаш тол’ко?! — пита је зачуђено Ташана.