Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Сад се топрв наш пустињак опамети кад му падне на ум да и његово тело од црви неће утећи, да није истина да је бог све за самога човека створио.
Сиње море ваља препливљати и високе прелазити планине за утећи од овог зла и напасти, од којега нико нас није кадар сачувати него разумно трудољубије и умерено живљење.
| 122 Јагње и курјак Јагње, бежећи од курјака, за утећи и избавити га се, прибегне у један храм богова. „Зло си прибежиште нашао”, — рече му вук.
— какви су год моји рогови, опет' се ја већма у моје ноге могу поуздати, јер добро знам д утећи могу; а од противстајања и битве не знам шта се може случити. Зато ти пре кажем да се у мене не уздаш.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
коње водао утекао је у поток, како је прва пушка пукла у кући, а коње је пустио; друкчије Турци би може бити могли утећи.
— Ја им на то кажем да ја врло жалим мога оца, „али ако се ми пре подигнемо и завадимо с Турцима, ви ћете онда утећи преко Саве, или помирити се с Турцима”. Кад чуше они, да ја тако говорим, а они се сви сневеселише и забринуше.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Хајдук је као запета пушка!... — Што оно рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!” Хајдуци су слушали овај разговор између Станка и харамбаше.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
оне који спавајући под дрветом „тако снажно дишу да се гране са дрвета нијају“, оне „који лаки као јелен могу стићи и утећи“. Хајдук у чети је морао бити у стању да подноси муке свакојаке.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
60% испитаника има високе скорове на тврдњама као што су: „Што мора бити — биће“; „Човек од своје судбине не може утећи, ма како и колико се трудио“ итд.
„Што мора бити, бит ће“, „Дај ми срећу, па ме стави и у врећу“, „Човек од своје судбине не може утећи, ма како и ма колико се трудио“ итд.). 9.
Тврдње које добро испитују фатализам су: „Човек од своје судбине не може утећи, ма како и ма колико се трудио“, „Како ће коме бити у животу зависи од тога како му је на рођењу ’записано’“.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
мене крију, Кроз њега с' ветри ноћни лију, А око мене ружа гуште, Са дрва листи тијо шуште, Ко да се туже да ћу утећи, Да њима збогом нећу рећи. Итд.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— зачуди се Перајица и сав се згрчи у лицу. — Није то лијепо чути ни у шали. — А лијепо је утећи и своје другове оставити, а? — Како лијепо, далеко од нас било. Паљба од невидљиве цесте још више загусти.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
одврни мој рог, па бјежи безобзирце, и ни за живу главу да се ниси освртао, јер је јарац гадан, пак му нећеш моћи утећи; а онда ако утечеш, иди кући па види шта ти ради маћија.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Трчи на Фему). АДВОКАТ: Вето! (Заклања Фему). АНИЦА: Та нећеш ми утећи макар главу изгубила. (Доћепа је). АДВОКАТ: Вето, није слободно.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: А, и ви сте од књига! То сте се рђаво на мене намерили, него ево моје Јелице, од ње нећете моћи утећи. Збогом! Разговарајте се док ја неки посао свршим. (Полази.) АЛЕКСА: Слуга нижајши. 6.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ни људи ни мој крчаг нису криви што сам ја гневљив и напрасит, него је крива моја погана ћуд од које нисам могао утећи, него сам је собом понео и у ову пустињу. Него, да се ја вратим у свет па да дубље орем њиву, као што ми каза старац.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Од суђења се не може утећи. — Народ наш мисли да је свакоме човјеку суђено шта ће му се у вијеку догодити и каком ће смрти умријети и да се
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад ђак то види, досјети се и своме јаду, али утећи из пећине није могао никако. Пошто се поп испече, зове дивљан ђака да с њим једе, а ђак јадни не шћене, већ му
извади ти мене ово једно око, кад не умјех ја тебе обадва, али ми утећи не ћеш.” Кад ујутру сване, напипље дивљан врата од | пећине и видећи да су затворена почне по пећини брбати тамо амо
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
послу право мислити, а у другом — врло криво; на прилику, Турчин вели да од бога не ваља човек да бежи, јер не може утећи ни сакрити се. Имаш право, Турчине! А има ли Турчин право кад вели да ни од куге не ваља бежати? Јок, вала!
А има ли Турчин право кад вели да ни од куге не ваља бежати? Јок, вала! У том има врло криво. Од бога не могући утећи, не ваља ни да бежимо; а од пожара, велике воде, куге и други[х] многи[х] зала, могући се сачувати и не хотећи, врло
” Сутрадан недеља; дућан стоји ваздан затворен; како се год [х]оће за побећи и утећи. Легнемо заједно, не за спавати, није нам било до спавања, него за разговарати се и саветовати како ћемо се измаћи и
Да нас срећом јака не одржа лађа, мишљасмо се сви заједно утопити као мишеви. С оваким друштвом утећи, то се зове Харону рећи: мац!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Како то? — рече гвардијан. — Ма причâ ми је фра-Мартин Карињанин да у Зеленграду бише човик који је могâ утећи најбржему коњу и да је могâ трупачки скочити из бачве у бачву!... Ђаво би га знâ, казâ ми је и име, али сам заборавија.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
забрани да у боцу не тиче, пак ти сјутра кудгод отиђи, а жена ће доћи да види шта је у боци, и док боцу отвори, ја ћу утећи, а ти када дођеш, узми боцу и видјећеш да ме не има у боци.
— добро пристанути укабулити — одобрити, примити урган — уже утва — дивља патка која има златасто перје по трбуху утећи се — истаћи се, јурнути напред, обратити се за помоћ, узети реч утије — утови се, угоји се фацулет — марама филцан
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ој, Милошу, Стар-Новаче, Имате л’ унука?... Ал’ ја не знам што ми данас Тако дршће рука... В Хватајући што утећи неће Свȍм брзином и заносом слепим, Утећ’ ће нам што се вратит’ неће — Ја од тога стрепим.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ми који смо са планина, научили смо на чврсту стазу. Земља у себи не скрива ништа, а ноге имам да сам кадар стићи и утећи... Море је подмукло... Поготову у току рата, откада пронађоше оне проклете сумарене...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Из потлаченог човека израста јунак "кадар стићи и утећи и на страшну мјесту постојати". Када је турска свирепост потанко описана, у непосредној је функцији величања јунаштва
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
На петоро... двеста њи’ је, Све низама помамније’! Да л’ остати у бој љути?... У крв ћемо утонути... А утећи?...“ ..
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Додајте ми нешто да бол ослаби, и онда ме више ништа не питајте, него чекајте; полако, неће утећи оно што је. — Сутрадан, Јулица хоће да позове једног лекара из околине, специалисту за срце.
За тренутак, рибице су мирне. А кад заболи, почну скакати увис. Циганин разапне шаке и не да им утећи. Мала беличаста тела посукну, па поцрвене, па поцрне и укруте се као да су дрвени штапићи.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— отвор за пролаз ваздуха, за ветрење ОКРЕТАЉКА — део ветроказа на коме стоји певац ОЛАДИТИ — (иронично) побећи, утећи, умаћи ОМЕГА — назив последњег слова грчке азбуке (алфабета, види алфа) ОПЕЧАЛИТИ — растужити, ожалостити,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Зато се у песмама тако често и наглашава да хајдук може бити само човек нарочитог кова, човек који је кадар „стићи и утећи и на страшну мјесту постајати“, човек ком је кућа диван-кабаница, мач и пушка — и отац и мајка, два пиштоља — два
Идеалан човек био је само онај „који може стићи и утећи, на тијесну мјесту причекати, за рањена прихватити друга, И на оштру ударити ђорду, коме није жао погинути“.
Брз је Шарац, утећи му шћаше, ал’ потеже Ђемо топузину, па заљуља покрај себе њоме — јадна Марка међу плећи живе, паде Марко у зелену
Сарајлије младе, те отимам и сребро и злато и лијепу чоху и кадифу, одијевам и себе и друштво, а кадар сам стићи и утећи и на страшну мјесту постајати; не бојим се никога до бога!
А кад види да ће погинути, даде плећа, пак стаде бегати, за њим Ђурађ пусти бедевију: „Стани аго, утећи ми нећеш!“ Брзо Ђурађ састигао Иву, и оће му да одсече главу.
нахије; једног кнеза преварит можете и на вјеру њега домамити; своју ћете вјеру изгубити: једног посјећ’, а два ће утећи, два пос’јеци, четири одоше, они ће вам куће попалити, ви дахије од њих изгинуги.
усахнути: Десница ми не усала рука устовати (свадбу) — уговорити утва — дивља патка која има златно перје по трбуху утећи — (значи и:) претећи, престигнути: А кадар сам стићи и утећи утина — сова уфатити — ухватити ухитити — ухватити
утва — дивља патка која има златно перје по трбуху утећи — (значи и:) претећи, престигнути: А кадар сам стићи и утећи утина — сова уфатити — ухватити ухитити — ухватити учити књигу — читати учкур — гатњик.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
АД Непроходна је то дубрава, дубока долина, јака кључаница, непрокопни тамнични дувар, не може се утећи, недремовите су тамо и зле страже пакостне, помрчни затвор, заузлана свеза, дебеле вериге, големи ланци, тешке негбе
Откуда но воде истичу, тамо се пак и натраг враћају. Затеже ка магариц на мосту. Није злочест коњ ни стигнути ни утећи. Ко оскудно сеје пшеницу, оскудно ће и пожњети. Око 1740.
А од смрти ил' се бојали ил' не бојали, од тога часа нит се можемо сакрити ни утећи. А што да се бојимо кад нам за вратом стоји?... И улезе међу нас смрт ка међ овце кад уђе неки зао и љут курјак.