Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Верујте... — Зар је баш никад нисте окусили? — Тааа, није баш да нисам... Јесам, кол’ко се сећам, само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу...
Баш ти то није ни најмање лепо. Хахаха! О, жено, часни те утук’о!... Колико је лепша слика у поп-Спирином дому. Колико је више хришћанске скрушености и помирљивости показала гђа
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Пошто је црна боја добар утук против демона, деци се као опасна дају и следећа имена: Вранко, Вранча, Вран, Вранеш, Враноје, Мркша, Мркоје и сл.
Ова дрва, као магијски моћна, представљају добар утук против злих сила и урока.¹¹² Такође је важно, верују на Косову, да колевка буде начињена од једног дрвета — даске.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
(Ј. Хаџић: Утукъ, или Одговоръ на Одговоръ на Ситнице Єзыкословне, 1839; — Вуков одговор на Утук Г. М. Светића, 1843; — Ј. Хаџић: Утук ИИИ Єзыкословный. О єзыку и правопису србскомъ, 1846; — В.
М. Светића, 1843; — Ј. Хаџић: Утук ИИИ Єзыкословный. О єзыку и правопису србскомъ, 1846; — В. Караџић: »Утукъ ИИИ єзыкословныи одъ М. Светића,« 1847.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Знаћеш кад видиш ко ће јој бити муж. Бег себи тражи зета који ће, прво, теби да буде на утук, и, друго, који ће га пред санџакбегом подупрети. Можда чак и пред везиром!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
1989) ВИ ШАПАТ ЈОВАНА ДАМАСКИНА Опрости, мајко света, опрости Што скрушено се обраћам у бдењу, Што утук свеукупној мојој злости У продуженом тражим магновењу Те једне ноћи која светлост зрачи Из своје сенке, из најгушћег
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
побуде већ у оба случаја зато да бих трећем нешто доказао или оповргао, у некој релацији с туђом инсинуацијом и као утук на њу. У том расколу, нашао сам да је још најбоље тјерати даље као и дотада: тако је, бар извана, ствар ила спасена.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Скупљене граматичке и полемичке списе, Бгд 1896, ИИИ, 118—9, у своме одговору на Светићев Утук, године 1843), писао овако: „А ода она Мушицкога постала је овако: у манастиру Шишатовцу једанпут (1816) за ручком
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Има јаку демонску снагу. Б. т., убрана у Међудневице, сигуран утук против вештица (Караџић, 3, 1901, 188); због тога се меће и у амајлије (ГЗМ, 4, 145).
Б. дејствује као сигуран апотропајон. Гаром од б. прави се новорођенчету крст на челу, као утук од бабица (СЕЗ, 45, 1930, 42; 184); или му се б. меће око главе (»да би спавало«, СЕЗ, 16, 1910, 171).
»Петолиста« д. спомиње се и у бројаници која се говори на покладе (ма које) пред спавање, као утук од вештица (Караџић, 2, 1900, 100). За сејање и кошење д. важе ова правила.
грања на благослов у цркву, па се онда меће у собу или на кућни кров, и у случају непогоде баца у ватру као утук за гром (ЗНЖОЈС, 7, 183; 18, 73; 13, 34). Д. се гранчице налажу на »живи огањ« (С.
ЖАЛФИЈА Салбеі (ѕалвіа оффіціналіѕ). Жалфија, кадуља, славуља, питоми пелин (Шулек). Она је утук против злих демона.
даемоніѕмо, 71 ид; Стемплінгер, Антіке унд модерне Волкѕмедізін, 10 ид; Самтер, Гебурт, Хоцхзеіт унд Тод, 59›): сличан утук против мртвачког демона имамо и у једној српској приповетки типа Леноре (‹БВ, 22, 1907, 91›), упор.
такође и утук против демона сна (и смрти) у песми о Гилгамешу, XИ, в. даље ѕ. в. Пшеница. Још у неким случајевима доводи се к.
Нарочито је к. позната као утук против грома. Као што се Тиберије, кад загрми, китио ловором (»qуод фулміне аффларі негетур ід генуѕ фрондіѕ« ‹»јер у
К. колач (од кога се једна половина закопа у њиву приликом орања) утук је против града: њиме се махне три пута према градобитном облаку, и нареди му се: сту! или: натраг! (СЕЗ, 17, 15).
Л. се често употребљује при врачањима. Уочи Ђурђевдана помеша се ланено семе са пепелом и посипа око свога тора, као утук против оних који хоће да стоци одузму млеко (»кад ово пребројио, тад мојој стоци учинио«, СЕЗ, 17, 579).
ЛЕСКА Хаѕелнуѕѕ (цорyлуѕ авеллана). Леска; плод: лешник. Реч је заједничка словенска. Л. је и сигуран утук, нарочито од грома и града. У л.
3. О. се бере на Биљани петак (Караџић, 3, 1901, 121). Он је, и као лек и као утук, толико јак да се мора употребити и друга (измишљена?) травка, одумиљен, која ће га неутрализовати (Софрић, 171).