Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Испод иконе пуцкара кандило, мирис од тамјана собу пуни. А соба топла, орибана, меко намештена и утуткана... А ти си у кујни; кроза сан те чујем како послујеш, уносиш корито, бакрач топле воде.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Испод иконе пуцкара кандило, мирис од тамјана собу пуни. А соба топла, орибана, меко намештена и утуткана. . . А ти си у кујни; кроза сан те чујем како послујеш [...]“.
Писац ту походи своју варош. И, што је некад било у вароши а чега више нема, то је опет „топла”, „лепо намештена”, „утуткана соба”. Ту је и мајка, која - тачно као у Нашем Божићу - у памћењу једнако стоји „око огњишта са засуканим рукавима”.