Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кмет се помамио: Живог или мртвог! — дере се он. — Живог или мртвог, моја глава цареву плаћа! И учас, као неким чудом, сви неодољиво зажељаше ухватити учитеља и отети му Мару.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Е је така плена задобио, Скаче, уче, врти се и креће, Али учас ево лоше среће: Преко јера некаквог посрну, Паде нице о земљицу црну, Пружи руке да се не убије, А да главу дивну
Издирала, па онда куд која, Утекоше тичице убаве, А нека и, веселе им главе! Тек главате што нестаде куге, Али учас ето тице друге, Једна — друга — баш читаво јато, Али јато, брате, умиљато, Све славуји са Дрине и Саве, Са Неретве
Ал' учас лати г' успомена нека, Па злато своје тури од себека, Још оком тужну немило пресече. То мутно око њојзи 'вако рече:
Он мозгом нешто тамо-амо крени, Па сада бледи, а сада румени. И учас, не знам што му на ум паде, Он гроотом се ту смејати стаде, Па јоште рече: „Да срећице клете!
му сретна паде, И леп јој се заче данак, Какав досле још не био, Кô најлепши какав санак, Ма се брзо изгубио; Учас неста луче медне, Притискоше тмине ледне.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Сад, сад!... Ево! — Чуо би се Димитријин оштар глас из неке куће, макар на крај махале. И учас би се он указао где иде трчећи, смејући се и гледајући мило И понизно у онога који га зове.
— Не, госпо... о...! — Јекну Димитрија падајући. Кола се учас изгубише, а Димитрија остаде на путу. Сунце га је пекло, мушице налетале на њ а он се није ни мицао.
— Добро, добро. А смем ли и ја тамо, међу вас, да дођем? — У твом је двору, па можеш! И одоше из баште у двориште. Учас почеше долазити и остале из цела комшилука.
пространа поља, благе удолице, река и потоци с високим тополама и густим врбама, све се покренуло, као дахнуло, и учас се осетио онај тих и кô балсам ноћни миомир.
— Вода дошла, а ти? — трже је мужевљев глас. Учас беше дотрчао Јован, радостан што је једва довео воду. Али кад спази како она није пазила нити отворала бразде, да би
До зоре пију ракију, ките је и облажу новцем, своје жене бију и терају из куће ради ње.) Учас се све променило. А и у ваздуху као да струји нека голицава раскошност и изобиље.
Изгледао је и био увек миран, тих. А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све. И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Дотичу ми чула каденцу коса, руковет крагуја.) Не престај, теци, диктатуро с гаја јер могу, учас, шуме да онеме, да буде збрисан језик чавке, креје, да видик застру крљушт и пераја; у шкргут може да се згрчи
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Знâ сам ја, знâ!... Шкембо, Крива, Галица, па и Чмањак, који се уто бјеше пробудио, поведоше се за родитељима, те учас наста плач и ридање у дому Кушмељеву. Бакоња скочи. — Прикините,... ја сам послом дошâ!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У њему задрхта срце од радости и већ се наже да ју пољуби, али се сјети тетинијех ријечи. Учас зграби и дјевојку и златан поплун с њом, па бјеж̓ натраг, док дође до своје тете.
Ћипико, Иво - Пауци
— Лако ћемо. Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме дневничару који се је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А из села малог Вечерњег звона разлеже се глас... И страхом срце учас се притаји Гледајућ мутно на јесењи дан Ах, шта су снови и бескрајне жеље, Кад живот пада као тихи сан!... 1880.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Граја расте. Човек, пошто је од страха ћутао, воли да виче и говори више него што треба. Деца учас начинила од новина чамце, и циче од радости кад се неки чамац сувише промочи, отежа, полегне, и бујица, иако већ