Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Момак који га је пратио отвори једна врата. Мене би стид. — Изволи! — рече Јоца. — Хајде ти напред! Он уђе. Уђох и ја. За нама његов асистент, па онај момак. Затворише врата. Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.
А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: „А шта ја теби, море, рекох, а?
Она одмах скочи и отпоче свирати. Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу. Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И то крајњу, близу гробља која је у исто време била и касапница и бакалница и све што треба за целу ту маалу. Кад уђох, изненадих се. Поред касапа и осталих пијаних момака затекох и њега. Ухватили га и не пуштају.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— чу се бесно гроктање и затим пуцањ пушке. — Унутра! — викну мати бојећи се да ми се штогод не деси. Уђох, стадох. Чудна и тешка туга обузе ме. Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби. Почесмо вечерати. Вика се утиша.
Из гостинске собе виђаше се мала светлост. Уђох право тамо. У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.
То беше она! Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху. Кад уђох и назвах: „Добро вече!“ то кркљање поста јаче и претвори. се као у неку врсту гласа: — Кољ...љ...јо!
— Камо чича-Марку ракије? Тако ли ти? Чекај, да ли ћу да ти играм на свадбу. Ућутках га дуваном и уђох у виноград. Жене ме једва дочекаше и осуше грдњама: где сам био? што не радим? како нећу ни вечеру да добијем, и друго.
Била је иза капије, код дрвљаника и цепала дрва. Како беше замахнула секиром, тако и стаде кад уђох. Кад ме опази, позна, ударише јој сузе и показујући ми на његову собу заплака се: — Хоће Мита да нам умре! — Е...?!
умирена што не верујем у ту Митину болест, јер, ето, идем к њему, не бојим га се, — то ме охрабри, те шалећи се уђох к њему, у собу. Он нас није ни опазио. Беше се нагао над мангал и замишљено шараше по пепелу.
Но једне вечери одох. Пролазим улицом, па све мртво. Све капије затворене, а само њихова беше отворена. Уђох, и изненади ме светлост. Да није умро? помислих. Али није.
Сигурно је у кујни. И оца му није било. Он као увек, чинећи се томе невешт, ваљда је легао, тобож да спава. Кад уђох, упитах чудећи се: — Шта? Зар сте изишли? — Ето, синко, — једва дочека и поче да се тужи мати му.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Неко кресну жижицу и простор се једва осветли. Сагох се на улазу и уђох. — Мило ми је, мило, да видимо и артиљерију — говорио је дежмекасти човек у војничком оделу и без еполета, лежећи на
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Истина и она ми много друкчија изгледа, али тек познајем је. Уђох унутра. Тишина кô у гробу, а моји кораци одјекиваху под високим сводовима као громови.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Дотле имам још пола часа слободног времена. Обазрех се по околини Универзитета и пронађох онде једну књижару. Уђох унутра. Ту се продају највише молитвеници, календари и друга црквена литература, иконе и бројанице.
„Метерниху!“, узвикнух радосно, „са твојим звучним именом ступићу пред Кивијеа“. Уђох у Природњачки музеј са пуно самопоуздања. Ту ми изиђе у сусрет један подебели служитељ доброћудна изгледа.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тако ја уђох унутра, закључах се и очекивах полазак воза. Падала је брза киша и капи као сузе сливаху се низ замагљено окно.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Помислих да то мора бити Србин, па уђох унутра жељан да чујем језик који нисам чуо већ више од три године. У радњи се продавала гвожђарија, већином турпије и
Ћипико, Иво - Приповетке
се међу старим развалинама, чије је испуцане зидине оклопио бршљан, а из процијепа висе дуги, жути цвјетови; док уђох, неста ми испред очију оне пуне, дање свјетлости, а у себи осјећам нешто старинскога, празног.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
болесног пријатеља Мите, угледа његову жену Марику како цепа дрва, и: „Како беше замахнула секиром, тако и остаде кад уђох”.5 Овај заустављени замах Марикин пун је динамике, баш зато што је заустављен пре него што је завршен!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
видех да нисам изашао да су ме звери појеле и знах да ће бити горко да причам о томе шта сам видео и нисам видео кад уђох у њен мрак и не изађох из те шуме што је зеленим чељустима појела своје стазе и изгубила се у себи постоји једна топла
није На то птица опсује Цвет каже то је пакао Права реч се још родила није СУНЦЕ ИСКОРИШЋЕНО КАО ЕПИТАФ Узех змију и уђох у врт Лешеви се распадају од посмртне нежности Траве иза смрти и мокраћа Имитирају јарост жутих паса Зелена боја ума
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али ми смо изишли из своје земље и морамо се повиновати обичајима других. Врата се отворише. Кад уђох у собу, затекох неколико младих Црногораца. Старији су сигурно у рату, а остали су једино ови дечаци.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Видех сутрадан пре зоре где туштени људи врве у цркву; идох и ја шњиме и уђох у цркву женску припрату, стадох онде. А кад дође час да свештеник диже частно древо крста Христова, сви се људи
Склањам се там-овам, а сва се од страха тресем. Дођох до оних врата што су се пре затварала испред мене. И без страха уђох унутра. Удостојих се виђењу частнога и животворештога крста...