Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Они истина ућуте на мало, но опет, особито жене, почну разговор и вреву. Онда обично мој отац, кад је у цркви, опомене народ и запрети
Да видите, децо, да је попа цели дан говорио, не би тако ућуткао као мог оца неколико речи. Сви ућуте као да водом сваког залијеш.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ако двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте. Звали су ме: улизицом, изродом, изметом, Турчином, и... бог би их знао каквим ме именима не називаше! И...
Боже!... Како ли се изменила Црна Бара! Нема оног веселог збора ни разговора. Где двојица говоре па трећи дође, они ућуте... Иван кмет, а људи га гледе горе него оног пандура субашиног. Његов Лазар се сасвим одбио од куће.
Теодосије - ЖИТИЈА
Запрети самодршцу брату и свима који су плакали да ућуте. И гле, опет, слика на зиду, подобије часнога лика преподобнога, која је била у цркви и у трапези насликана: Бог који
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Вечерамо. Чује се како кашике звече и пуцају вилице. Пред сваким „сатлик“ вина. Чим се начне, одмах се допуњује. Сви ућуте. Само тетка, срећна, насмејана, онако исто засукана и улепљена тестом, улази.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРОБАЦ: Њега питам! ВАСИЛИЈЕ: Поштујем вас, наравно! ДРОБАЦ: Ја кад уђем у хотел „Париз”, сви ућуте! За који астал седнем, сви сместа устану! Из поштовања! Кад идем чаршијом, прелазе на другу страну!
ДАРА: Не стој те ту као завезани! Сваки је секунд драгоцен! (Сви одједном ућуте: улази Дробац) ДРОБАЦ: Заборавио сам жилу. Овден сам неђе оставио жилу. Ђе ми је жила?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И кад ту њен гитар зазвони, од песме што плаче и воли, сву воду, звона, и маске, тамо, ноћ толико заболи: да ућуте и питају тихо, „Какав је то Славен био, на Риви деи Скјавони?
Не бих точио лимонаде из Макијавелија. Али мртви брзо ућуте, а видовданска етика не пали свуда. Прошла недеља била је маџарска. Све су новине ћутале и чекале.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
се испијају полићи, слушамо онај жагор, ништа се не разуме, док се један није попео на астал и руком дао знак да се ућуте. — Браћо, — питао је он — нисте ме заборавили? — Нисмо, како заборавили! — одговарају они. — А ни ја вас — каже он.
Ћипико, Иво - Приповетке
Сви ућуте, само се чује звека новца што на земљу пада. Помњиво загледа око ноге да се откуда не назре крај новчића. Неко најпошље
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Јуриш! (Сви вичући: „Јуриш!“ повлаче се са разбојишта. Пушке и бојна вика ућуте. Катуновић остаје сâм.) ПЕТА ПОЈАВА Катуновић, наслоњен на камен, сâм, а мало после Радош Орловић.
Ћипико, Иво - Пауци
Часом сви ућуте. Судац погледа старога писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом. Иво је узбуђен, па, да
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тиса се ућутала и смирила. Воде имају тај човеку неразумљив контакт с човеком, да ућуте кад је човек много срећан, или много растужен.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било и као да ни две унакрст не знају!