Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
како он мисли да треба да буде, он је ставио себи у задатак да препороди стару и зачмалу Аустрију, да је ослободи феудалних и црквених окова, да је применом модерних и филозофских идеја поведе путем привредног и духовног напретка, да у законе
завадио, била потребна помоћ немађарских народности у Угарској, и зато што му је у борби против католичке цркве и феудалних господара био потребан ослонац на дотле угњетаване некатоличке вероисповести и на грађански сталеж и сељаштво.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
је дотерао дотле, да је за поезију сматрао и то кад каже: да ће и он дати живот за отаџбину, неозарен сјајем старих, феудалних, витезова, али свестан онога шта даје и зашто га даје. Као да плаћа порез.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
на пример, материјално пропадање ефенди-Митине куће, нарочито након ослобођења од Турака и губљења старих, по типу феудалних повластица (у земљишним поседима, али и у трговини), има знатног удела у судбини главне јунакиње.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он страшно проклиње Вука Бранковића за издају, коју овај није починио, али коју носи у име свих оних феудалних господара што су, држећи се више или мање пасивно, потпадали под Турке и губили се међу њима.
Ево тих првобитних, чисто феудалних ознака: прво, узоран верни слуга као одраз зависности ситније властеле од крупније; друго, идеал живота изражен у
Нема сумње да је патриотизам феудалних господара био узак, ограничен само на њихову област, али наше песме с тим патриотизмом немају везе; оне су прожете
Прво пресуђује кратко и одсечно (на страни 309): „Јунаштво и јуначка пјесма прелазе од феудалних витезова — хајдуцима“. Према тој пресуди, очевидно, за Зоговића, као и за турског феудалца из Горског вијенца, „пучина
— наједанпут показала способном да прими и јунаштво и јуначку песму из руку феудалних витезова. Неколико страна иза тога (на страни 316) Зоговић је пронашао начин постанка епских песама „у њихову
у те дворце“, дакле: признао је народу способност да ствара, или бар преиначује, епске песме још за живота и за снаге феудалних витезова.
и турских феудалаца),1 као да народ није вековима гледао лов турских феудалаца помоћу сокола, као да о ношњи домаћих феудалних витезова никакво сведочанство није остало (види фреске и рад Светозара Радојчића О неким заједничким мотивима наше
Историјски Муса стварно се ослањао — при крају — на антифеудалне елементе, али ради феудалних циљева. Ти његови феудални циљеви јако су наглашени и у самој песми.
какву-такву законитост и ред и слабљења централне власти које се редовно изражавало у појачаном насиљу појединих феудалних господара, била „за“ мање зло, „за“ јаку централну власт, па према томе и „за“ цара.