Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Траилу заиграше мускули на вилицама, шмркну кроз нос, и стави руку на груди: — А не, не, жива ми деца... Ах, фирија дракулуј! — шкрипну зубима, онда се изви изнад шатора и повика: — Јанкуљ, Живуљ!
Онда се брзо окрете, наслони се на штит, претварајући се да дрема. — Фирија дракулуј! — мрмљао је Крста колутајући очима, и пође лагано као мачка, гледајући испод ока, не би ли га нашао.
— Ама, поднаредниче, не се љутим да ме бапне у нога, рука, ама посред леђа... о, фирија дракулуј! — и Јанкуљ брише шајкачом хладне грашке зноја.
Ало, ало! — Онда се окренем Танасију и кажем му да не чујем ништа. — Сигурно је прекинута жица. Ах, фирија дракулуј!... Кад престане, морам да тражим прекид. Пуцњи су бивали све ређи.
Онда се почешао иза врата, набио шајкачу на очи, и проговорио више за себе: — А, фирија дракулуј! И вратио се код својих другова на договор.