Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
разума, песници падају у оргије маште и речи, у болесна фантазирања или отужна сентименталисања, у празан вербализам и фразеологију. Природност се сматра као баналност, и пева се одвећ подигнутом нотом, у лажном тону.
широј публици, која је још сачувала старински укус за све што је споља поетично и фантастично, и за шарену и звучну фразеологију. Мијатовић се огледао и као путописац.
показана сва духовна беда и идејна пустош српске књижевности, која се била свела на романтичке извештачености и празну фразеологију.
мали комад Наш зет. У малокрвну и конвенционалну српску драму, која се све више сводила на патриотску фразеологију или површан водвиљ, он је, стојећи под утицајем француских натуралистичких драматичара из групе Слободног позоришта,