Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Рекосмо попријед да су Јерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако не претече зло! Сад да пријеђемо на оно што је претежније.
Па онда трећи, којим завршише момчад Кркоте и Зубаци. Стипан припали цигарету фратру па се поизмаче. Јерковићи разумјеше сад да је близу час у коме ће се излећи оно око чега се све обртало, те умукоше и
Чимавица смигну раменима пак изађе. Дундака нагоњаху другови да наздрави свакоме фратру, а уз сваку здравицу да искапи по чашицу.
А не би ни један назвâ „фаљен Исус!“ нити би руку пољубија фратру да му главу одсичеш!... Држи своје, брате!... Али јопет, боже ми опрости, милији су ми него наши!...
Више је бриге фратру задавало ово пошљедње, јер се бојао бруке, и често говораше о томе са Срдаром. Да не би њега, могуће је да би Бакоња
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
лиричари и естетичари, Глас САН, 60, 241—2), зато што је мећу хартијама Милованова нашао једну песмицу о сиромашном фратру, сматрао да је она његова; песма је међутим позната сатирична ругалица о фратру Звекану од Антуна Иваношића (в. књ.
нашао једну песмицу о сиромашном фратру, сматрао да је она његова; песма је међутим позната сатирична ругалица о фратру Звекану од Антуна Иваношића (в. књ.