Црњански, Милош - Сеобе 2
кроз узане улице тврђаве, кроз које ни кола нису могла проћи, а видео, већ издалека, гробље, и, у даљини, иза њега, Фрушку гору.
у сирмијским хусарима, оставио кућу, оставио своје, свакидање, друштво, а жао му је и што не види више Дунав, и Фрушку гору, и што неће више пити сремско вино. У Росији, кажу, којешта пију. Не ваља што се толико сељакају.
Те цркве на брегу, чији су торњеви сећали манастира, које су били пренели из Сервије, у Фрушку гору, као и руку цара Лазара, биле су толико пуне златних икона, драгог камења, боја, шара, да су личиле на бајку.
Него су се тискали, ко ће бити први, да царици понуди, руку цара Лазара, коју су у Фрушку гору били пренели, и у Росију да пренесу, желели. То је хтео и Исакович да понуди царици.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
После су тобожње Урошеве кости „саме пошле“ у манастир Јазак у Фрушку гору, 1705. год. Често су и снови имали велику улогу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
отишао је за инспектора православних румунских школа у великоварадском дистрикту. Са намером да се закалуђери оде у Фрушку гору. Умро је 12. јануара 1792. у Новом Саду.
јула 1779. године, од оца православног свештеника. Као Доситеј, хтео је да се посвети, отишао у Фрушку гору и ту био манастирски ђак неких пет година. Учио је гимназију у Карловцима.
И без икакве афектације, простодушно и непосредно, »фрушкогорски славуј« је певао цвеће, тице, село, Фрушку гору. Тон је срдачан, и те песме имају извесну интимну поезију.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Па шта ми добро оста, од свих тих топлих крила, што су ме над Фрушку бацала, са равни житних? Не остаде ми ни мила рода, што, бела, руменом ногом, хода.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ови ти ме нови пришелац узме сасвим на своју руку и преоблада. Почне ми казивати за Фрушку Гору у Срему, за множество манастира и калуђера, а навластито увери ме да у Фрушкој Гори има таки[х] долина и пештера
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ј. Поповић, Срби у Војводини ИИИ, Нови Сад 1963) или српским Споном, Фрушку гору — српском Светом гором, Нови Сад — Српском Атином, итд.; има и песма: Београде, мали Цариграде! ОЧИ ЛУКАВЕ (стр.