Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Хајд’мо у болницу! У болницу! — повика гомила. — А моје вино? — уздахну механџија. — Помагај! Хај! забога! Ах, моје вино! Моје вино! — Попићемо га, газда! — поругљиво смејући се, рече гомилица. Рече и оде... . . .
Кад је једнога дана чича Марко дошао, њему пођоше сузе на очи, па само што уздахну: „Маро! Хај, моја добра Маро!“ А она га погледа, ал’ као да га није ни познала, јер не показиваше никакве знаке радости или друге
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Бачевци су Дрини на обали према Осату. Стаде вика Турака из Босне, са оне стране Дрине: ,Хај, браћо, удрите се, не дајте се! ето нас у помоћ к вама!’ Пак низа сва брда потрчаше Дрини.
Тако је од честитога везира заповест. Који то не набави, педесет штапа по табанима и педесет гроша глобе. Хај, чујте и почујте, така је од везира заповест!
” Пак лупне чизмом о патос. „Хај, хај, да хоћете само поћи, сад би вас ја собом у Париз водио, пак да видите добре и брзе помоћи, а од Руса се никад
” Пак лупне чизмом о патос. „Хај, хај, да хоћете само поћи, сад би вас ја собом у Париз водио, пак да видите добре и брзе помоћи, а од Руса се никад надати
На вечери сетим се ја да је сутра Св. апостол Лука: „Хај, хај, да сам ја сад у Србији, ја би̓ вечерас код мога пашанца Молера био и у здравље, ако хоћеш и окама, вина изобила
На вечери сетим се ја да је сутра Св. апостол Лука: „Хај, хај, да сам ја сад у Србији, ја би̓ вечерас код мога пашанца Молера био и у здравље, ако хоћеш и окама, вина изобила пио;
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— И ти ћеш са мном... Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.
таман да се приме горе уза страну пошав Голоме брду, док ти учесташе пушке по Овчини и диже се вика од куће до куће: »Хај, не дај! Отеше кмету девојку!...« Зарожани само грабе навише. Вика и пушке, рекао би, све за њима.
— Није ништа. — Огребао га трн! — Куршум, море! — Та трн!... Какав куршум! Утом се диже граја доле у Зарожју: »Хај, људи!... Потеците!... Погибе нам кмет!... Не дај!« Пушке учесташе оздо из села; граја и вика све ближе.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али јунак није баба!... Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... — Хај! Хај!... — разлегало се дубравом. 12. 1813. ГОДИНА Тако су им пролазили дани.
Али јунак није баба!... Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... — Хај! Хај!... — разлегало се дубравом. 12. 1813. ГОДИНА Тако су им пролазили дани.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са: Хај... хеј!... Боже мој!... Ала се онда живело!... Остари се, па то ти је!... Било је то у неку руку паковање мисли.
Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!... Хај, хај, како су ваши стари бегенисавали девојке, а како се ви данас — заљубљујете! Сви ви, сви!...
Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!... Хај, хај, како су ваши стари бегенисавали девојке, а како се ви данас — заљубљујете! Сви ви, сви!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: »Х-а-ај, хај, ’ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!« — »Лаку ноћ!« вичу с једне стране. »Лаку и благу!
Једва за дуван и сланину! А затим стаде зевати. — Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — Дај да се то задимани једна!
Једва за дуван и сланину! А затим стаде зевати. — Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — Дај да се то задимани једна!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Црвене варнице здраво! Хај, здраво црвене варнице!“ И наједанпут, онако го, разбарушен, и ужасан Јуришић, коме кроз главу муњевито сину онај
Црњански, Милош - Сеобе 2
А онда, дође овакво једно поподне, топло, лепо, па јој се онда прохте да се истутњи. Хај, хај! Да ли и Варвара каткад тако мисли?
А онда, дође овакво једно поподне, топло, лепо, па јој се онда прохте да се истутњи. Хај, хај! Да ли и Варвара каткад тако мисли?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Женске приступаху да му љубе руку, али се он брањаше. Најзад стари бан гракну: — Хај’те, женске, напријед! Милице, Анђе, Горде, Киће, хај’те дома! Кажите баби да јој водимо госта, добра госта, ваистину!
Најзад стари бан гракну: — Хај’те, женске, напријед! Милице, Анђе, Горде, Киће, хај’те дома! Кажите баби да јој водимо госта, добра госта, ваистину! Кићуне, води и коња с мазгом, е ћу с дружином пјешке.
Кажите баби да јој водимо госта, добра госта, ваистину! Кићуне, води и коња с мазгом, е ћу с дружином пјешке. Хај’те и ви, снахе, својим путем и кажите у браства ко нам ускочи.
Најпослије захори се смијех и учесташе узвици: „А, удри, Лабуде, погани! Удри, мрцињашу! Удри! Удри! Урте! Хај соколе! Хај жабо!“... Грјешни Лабуд бјеше сав црвен као рак и крупне капи зноја избише му по лицу.
Удри, мрцињашу! Удри! Удри! Урте! Хај соколе! Хај жабо!“... Грјешни Лабуд бјеше сав црвен као рак и крупне капи зноја избише му по лицу.
Остали се опростише с владиком. Духовници отидоше у своје ћелије, десно од мађупнице. Ђакон викну с прага ђацима: — Хај’те, дјецо, и ви, одмах, е знате да сјутра морате у зору устати! Жао ми вас је, али ноћас нема јегленисања!
— Добро, добро — прекиде га ђакон. — Ради како знаш! Капетанова је вазда најстарија на броду! Хај’те дјецо!... Кувар Лазо бјеше ђакону земљак и њеки далеки род; прозва га „капетаном“ зато што је Лазо био мрнар више
Крстиња и Јоке допадоше. — Шта је опет, за име божје? Али се кнез тек тада издера: — Ха, Јанко соколе! Хај, Јанко!... Јанко зајеча на кревету. Домаћица стаде умиривати мужа, а њих двије с лучем отидоше к рањенику.
— рече он. — Што не разговарате, или не лијежете? Иди лези, бабо! Ти си данас гора у лицу но икад! Хај’те! Крстиња, увијек слабуњава, бјеше у пошљедње вријеме веома олошала.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
се Турци макли пређе зоре, А испали Србињи из горе, Сусрели се, заметнули јаде — Али сад тек прави бој настаде. Хај Србиња, хај пусте жестине, Хај јунаштва што ми дивни чине, Гледни оне — али нашто, брате, Давно зна се за тиће
Хај Србиња, хај пусте жестине, Хај јунаштва што ми дивни чине, Гледни оне — али нашто, брате, Давно зна се за тиће крилате, Па кâ
Хај Србиња, хај пусте жестине, Хај јунаштва што ми дивни чине, Гледни оне — али нашто, брате, Давно зна се за тиће крилате, Па кâ увек тако је и сада,
Крвцу своју мрући пио! Сам себека врата кро! Док ти душе што уцвели Не опросте, враже бели! 14. Које Србин, хај на ноге!
Срам је само за сироте, А пуни су шпази теби; Нека сирак, нека режи, Та Бог ништа не бележи! 20. Хај, топ први веће рикну Од тебека, Варадине. — „На ноге се!
45. Јоште Србињ не уздише, Тебе гледа, покликује; Што злотвора има више, Све се већма успаљује. Хај Србиње, Бог би дао, Те кâ оћеш, и могао! 46.
кући се диже буна, Декоје се сад помоли, Ово тамо, оно туна, Беше доста скоро голи, То на прозор, то на врата, — Хај, Србине, красни свата! 134. Мрак је доста, то је срећа, Другојаче... Но гле јада! Нешто сину — богме свећа!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ихај-хај, па зар све око нас није једно велико дјетињство и безбрижни несташлук, једно весело ходање на глави, које само уозбиља
сламу и перје, хујао кроз усталасано грање воћака и звао да се пође некуд, надуване кошуље и залепршаних гаћа — ихај-хај!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
и волове пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар, и рече му: — Кад видиш цара, узми боб пак сиј, и вичи: „Хај, волови, помози боже да роди варени боб!
“ Сиромах послуша шћер па отиде те стане орати; кад угледа цара ђе иде, он стане викати: — Хај, волови, помози боже да роди варени боб!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
„Гле како Миодраг личи на деду и баку, и обратно! Мацо, промени му пелене! Хај де, Миодраже, дај пусу дедици! Шта ћеш бити кад поластеш, душо, а?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На пример, шта?... — Да нас врате кући... — Не... Мислим, како би то дивно било... а — хај, како би то лепо било, да нас сада у Ћуприји сачека две хиљаде девојака и жена и да падне команда: бирај коју хоћеш!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе... Хај-хај да горка хлеба!... Али опет ваљда ће Бог помоћи. Нисам ја ни прва ни последња на овом путу... Али он...
Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе... Хај-хај да горка хлеба!... Али опет ваљда ће Бог помоћи. Нисам ја ни прва ни последња на овом путу... Али он...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И песме и мачеве наше дуге и тмуре? И једра и весеља, урличућа кроз буре? Заборавио си њине тешке, мрачне главе? Хај, погледај, и сад, шкоља кад се зажаре и тресну о нас грмљавине твојих таласа.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Славио, на млађе оставио! Што ми потрошили, Господ навашао. Хај, твоји коњи вриштали, душмани ти пиштали; твоје краве мукале, душмани ти јаукали! Да бог да! 6 Вала и ејвала!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
рало и волове пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар, и рече му: „Кад видиш цара, узми боб пак сиј, и вичи: „„хај волови, помози Боже да роди варени боб.
” Сиромах послуша шћер па отиде те стане орати; кад угледа цара ђе иде, он стане викати: „Хај волови, помози Боже да роди варени боб.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али не прође ни неколико дана, а он заборави и панталоне и обећање које је дао Златној краби. Ко би још на то мислио? Хај! Хај! Насред школског дворишта растао је орах у чијој је крошњи пар рода свио гнездо.
Ко би још на то мислио? Хај! Хај! Насред школског дворишта растао је орах у чијој је крошњи пар рода свио гнездо. Мале роде, још голуждраве, гладно су
Ја једини имам два имена, јер сам најстарији! — малишан се насмеја, сиђе на столицу, заигра и запева: Хеј, хај, хој, сав малени народ мој у ораху граду, у дебелом хладу живи живот свој!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
деца ружом И шишмиром, Српске моме струком рузмарина, Српска мајка кад загрли сина, Кад се сунце на школе осме'не, Хај, на школе и дарове њене; Мудре књиге кад полете летом, Да Србина изједначе с светом; Кад запева Равијојла вила: „Сад
Туђа рака ледена је рака, Туђа земља никад није лака, У даљини мучно ли се лешка, Туђина је и мртвацу тешка. Хај, Србине, а мој живи брате, 3адркћем се кад помислим на те!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
За ампулицу, хај, ох све, баш све ћy дат': невиних груди рај, чедности прве цват!...“ Јер шверц ампулица највише се ширио путем добро
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу... Еј-хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
рало и волове пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар, и рече му: — Кад видиш цара, узми боб пак сиј, и вичи: хај волови, помози боже да роди варени боб!
Сиромах послуша шћер, па отиде те стане орати. Кад угледа цара ђе иде, он стане викати: — Хај волови, помози боже да роди верени боб.
— Разумјех, ефендум; него да те нешто питам: хоћу ли кроз седам година више радити и служити те него досад? — Хај, хај, то се зна, а да како? — А да хоћу ли, мој златни ага, твој хљеб јести али ћу из дома донијети?
— Разумјех, ефендум; него да те нешто питам: хоћу ли кроз седам година више радити и служити те него досад? — Хај, хај, то се зна, а да како? — А да хоћу ли, мој златни ага, твој хљеб јести али ћу из дома донијети? — Твој, а да чији?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А рузмарин замириса Најсватовскије. »Јавор« 1887. НА ИЗВОРУ (Слободно по Шамису) Хај, под липом извор што је! С липе мири цео дô. Како онде тице поје Не зна свако, не зна то.
су да виде нови станак мио Што га ј’ побрат њихов себи зажелио, Да посвете ове јаворе и дубе И гроб да пољубе. Хај, наше се виле к нама ретко крећу, Ретко нас облећу, Јер су ретки дани који српске сине Овако једине.
— Хај, од дола као и озгора Све се клања — не какоме зверу — Све се клања чистом карактеру. — То је оно од чег’ подлост зе
Учитељ — спомен старих јунака. И тај би спомен сломила хала, Ал’ није дала струна гусала. Хај, да је ширих пута ил’ стаза Међ’ народима разна порекла! Хај, да је мисô просветна сродства У Еуропи примене стекла.
Хај, да је ширих пута ил’ стаза Међ’ народима разна порекла! Хај, да је мисô просветна сродства У Еуропи примене стекла.
ИВ Видим ȁле, њине жвале И чељусти клете, Које свима народима Подједнако прете. Хај, ал’ сви ће заједничке Против таких зала; Биће борбе, опште борбе Против општих âлâ.
Јербо свету нема спаса Од — самоубица. ВИИИ Зашто моје гусле гуде У узаном кругу? — Хај, и ја бих с’ угледао На високу дугу Која с’ диже у висину Чистим својим сјајем, Да загрли цело друштво Једним
Кад се сврши ово лето Запитаће — хај! Шта је рекô, шта је стекô Братски загрљај. Па ко буде продерао Туђих зâмкâ склоп, Продерô ил’ прескочио — Тај
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XXВИИ Та, дабогме свака рана Има своје биље, — А мене је очарало Моје — ново миље. Хај, ала је дивна мома Нашла верна друга! Ох, ала се ми волимо, Ја и моја туга.
Топчидерска црква мала, Ал’ је пуна светла нада: Како не би била нада, Србин војно, српска млада. Хај, како је сунце топло! Хај, како је цвеће славно! Хај, како је мени драго Миловање ваше јавно!
Хај, како је сунце топло! Хај, како је цвеће славно! Хај, како је мени драго Миловање ваше јавно! Како српско коло игра, Како српске мисли буди!
Хај, како је сунце топло! Хај, како је цвеће славно! Хај, како је мени драго Миловање ваше јавно! Како српско коло игра, Како српске мисли буди!
За њом дођу боли, лед и мраз га сколи, — Срце им одоли. Хај, читаво гробље на срце се слеже, — Срце не подлеже; Хај, читаво гробље у њега је стало — И још нешто мало: Јоште
За њом дођу боли, лед и мраз га сколи, — Срце им одоли. Хај, читаво гробље на срце се слеже, — Срце не подлеже; Хај, читаво гробље у њега је стало — И још нешто мало: Јоште једна плоча, — јоште једна стена, У њој урезаних некол’ко
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ: Још нијесам видио круне — ну, веле да се сија у злату и у рубину; а на злато се човјек лакоми. БОШКО: Хај, да нам оца знаш!... РАДОШ: Можда и знам.... БОГДАН: Орловића знаш ли?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не приносите?... Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Препелица у глас виче На уранку пућпуриче. Зора зори, ено свиће Лепи данас данак биће! Хај, урани па устани, Све већ чека – на тебека! Сунце грану па засветли По дворишту поје петли.
Већем пуца бич кравара А дудуче рог свињара. Хај, урани, па устани, Све већ чека – на тебека. Ко урани зором рано Сретан му је данак сван'о; Јер са сваким послом
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Сад је пролеће, сакрите се, девојке! Незнано како клас ће браздом изнићи, Случајно сејач да засеје увојке. Хај, доба чежња и визија, младићи.
ЈЕСЕН Сним, хај! као пуно грожђе да зрим По добром чврстом чокоћу. Гле, бдим, Зрим као тешко грожђе ноћу, Хај! Хај!
ЈЕСЕН Сним, хај! као пуно грожђе да зрим По добром чврстом чокоћу. Гле, бдим, Зрим као тешко грожђе ноћу, Хај! Хај! Па тешку бербу чекам.
ЈЕСЕН Сним, хај! као пуно грожђе да зрим По добром чврстом чокоћу. Гле, бдим, Зрим као тешко грожђе ноћу, Хај! Хај! Па тешку бербу чекам. И хоћу за ноћима зелену зору, Па потом за брдима гору, И опет за ноћима виноградску зору Сним.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
— Ја не жалим снагата, Жалим срмали јелек, Хај, хај, срмали јелек! СТОЈАН (Магди): Дадо, Христос воскресе и срећан ти дан!
— Ја не жалим снагата, Жалим срмали јелек, Хај, хај, срмали јелек! СТОЈАН (Магди): Дадо, Христос воскресе и срећан ти дан! Али, да се ти не љутиш што ја овако долазим?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Многопут и не знамо кад је који пост, кад ли је велики год. Проповедник: Хај, лепа гласа и кметских беседа! ... Та хе, божији човече и добри брате, како смо се ми родили на овај свет, сви смо ми
скинути с дрвета коју воћку да га довреба те избије, ружи, псује и оглоби толико што оно стотином није онолико врсно. Хај, хај унутричино, шупљан, душман своме напретку и дугом животу!
Хај, хај унутричино, шупљан, душман своме напретку и дугом животу! Проходећи сиромаш жељни, невољни, болестљиви, гледећи им жало
човек, те без гласа уђе у моју сиромашку кућицу ка давнашњи злокобник и ухода собарати ми домовину кад ја нисам дома? Хај, бар да сам се тадар здесио у моме граду Назарету у коме буџаку повребао бих ја њега и ухватио.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ај-хај-хај! Кад ја имам чарне очи, — еј, зашт’ их не гледам?!... Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним, великим, бадем
Ај-хај-хај! Кад ја имам чарне очи, — еј, зашт’ их не гледам?!... Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним, великим, бадемасти
Пева Мане: Кад ја имам бело лице, — зашт’ га не љубим? Ај-хај-хај! Кад ја имам русе косе, — еј, зашт’ их не мрсим?!... Узалуд је Ајша кокетовала!
Пева Мане: Кад ја имам бело лице, — зашт’ га не љубим? Ај-хај-хај! Кад ја имам русе косе, — еј, зашт’ их не мрсим?!... Узалуд је Ајша кокетовала!