Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Не, одмахујем главом. Зар ме није стид? У мојим годинама они су... Боже мој, у мојим годинама! Хватам себе како се смејем осећајући како густа и топла крв јури кроз моје жиле, а онда ме, а да ни сам не знам како, захвата
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У опсени, тешко теби - тешко мени. Мој Горазде, струји печал кроз Горажде. Хватам сену, жива птицо у пламену. ЖИТОМИСЛИЋ Кукаст облак крај Неретве крпи прслук после жетве.
Видим себе - већ убицу! где се хватам, преко воље, у ђавоље коло риђе, Љубовиђо Љубовиђе. Распршујем пухор-трину: окитим се детелином и прометнем у
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кад остарих, газда каже: — Убићу га! — О, гле враже! — хватам дим, нећу више бити с њим.“ „Невоља нас иста здружи, хајде са мном, корак пружи.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Па онда лицитације, интабулације, процене, прописе, забране, преносе и уопште такве ствари. Све ћу те грлице сад да хватам на „кратак позив” са три црвене штрикле. Па кад ми дође, а ја тек: „Е, грлице моја, ти канда имаш неку процену, а?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
стрелица што тако сјајно лако круже плавим зраком по безграничним, светлим, свечаним просторима, оним највишим, па да хватам, онако у лету, у шаке, у пуне препуне прегршти, у пуне груди, оне слатке недеље што дрхти, да се свим својим бићем, у
Ћипико, Иво - Приповетке
— А знате ли како их хватам у лац? — претрже причање, разумјевши да ме то занима. — Овога сам ухватила натраг мало дана, стога је тако дивљи,
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
КАПЕТАН: Па не мораш, брате, министру да кажеш, можеш и мени. ВИНА: Довде ми је већ дошло. Ја се мучим и хватам разбојника, а ви телеграфирате „с опасношћу живота ухватио сам та”.
Ћипико, Иво - Пауци
Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха ..... Једанпут сунце излази и једанпут се умире!... Остали свједоци изјавише једнако.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Најчешће хватам себе како мислим о Прохору. О начину на који је живео и о начину на који је умро. Да није било његове чудовишне смрти,
Нећу бирати страну. Навалим. Чини ми се: и зубима, и ногама, и рукама. Хватам дрхтавим шакама избочине, углављујем стопала у пукотине, милим навише као пуж.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али ћу јој одмах заврнути њено електрично осветљење. Хватам казаљку сата света, померам је унатраг, и заустављам је на години 323 пре Христа. Сат шкрипи и режи, али слуша.