Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ту су не само сви главни писци грчке и латинске старине но и модерни, од Немаца: Хердер, Хегел, Кант, Менделсон, Клопшток, Гете, Виланд, Шилер, Биргер: од Француза: Босије, Молијер, Боало, Лафонтен, Волтер,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
башти, Хераклит у својој, па Зенон и Демокрит, Платон и Епикур, сваки у својој: па даље, даље, Спиноза у својој, Кант, Хегел у својој, Кјеркегор опет у својој — ти велики, несвијесни пјесници својих визија свијета, ти велики ствараоци својих
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
народна исто толико колико и лирска, потврђује и то што су оне по свом општем карактеру — како је тачно запазио Хегел — веома блиске. Лирској поезији (наравно, усменој), као и епској, вели Хегел, недостаје субјект, личност ствараоца.
Лирској поезији (наравно, усменој), као и епској, вели Хегел, недостаје субјект, личност ствараоца. Тај субјект, уместо да испољава своју личност, губи се у своме делу.