Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет чини, та да се и ја малко одморим...
да дођеш, ете, да се цениш у татка ми... Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!... — Ете, што па да си ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата...
— Ете, што па да си ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... Измећарка нећу сам!... Сал при мајку хизмет ћу да чиним... — И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона. — Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне...
Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав... Време промињује... Треба веће да се жениш... Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини... На мајку треба да мислиш, дете! — Па ће се женим... — Е, што чекаш?... Искаш паре, мираз?!...
фустан — хаљина халал — законит начин ханума — жена, госпођа хаџилук — поход Јерусалиму хаспапити — рачунати хизмет — служба цврст — чврст ценити се — погодити се чаир — поље, ливада чапкун — лола чапкунлук — несташлук чаре —