Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
е. у Александрији, а двадесет година доцније на Родосу, највећи практични астроном старога века Хипархос из Никеје. Из истог извора сазнајемо да је Хипархос, упоређујући позиције звезда, како их је сам нашао својим
Из истог извора сазнајемо да је Хипархос, упоређујући позиције звезда, како их је сам нашао својим посматрањем и одредио премеравањем, са позицијама тих
Тиме је Хипархос открио једну врло важну небеску појаву, која доби касније назив прецесије равнодневица. Но на славу тог открића имају
Но на славу тог открића имају своје право и поменута два претходника Хипархова, јер без њиховог каталога звезда не би Хипархос могао да примети ту небеску појаву.
и механизам прецесије пронашао је тек Њутн и тиме ту посматрањем опажену чињеницу уздигао до растумаченог знања. Хипархос је био најпажљивији и најсавеснији посматрач неба у старом веку и на том пољу стекао је великих заслуга.
Прецесија равнодневница, коју је први констатовао Хипархос, нашла је у Њутновом закону своје потпуно разрешење, а исто тако и све касније опажене појединости Земљине ротације.