Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником. Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Распитајте се сами. — То је само једна гадна интрига. — Можда... интрига... И њен звонки смех затрепери ходником. А воз је већ био у перону.
Црњански, Милош - Сеобе 2
између два хусара, са исуканим сабљама, и да скочи у двојне редове, на деоно, а на команду „марш, марш“, да прође ходником, иако се љуљао, корачајући, и посрћући.
Матавуљ, Симо - УСКОК
врата, ушао би најприје у подугачко, уско двориште, иза којег се диже друга, мања зграда, са широким покривенијем ходником; видио би горе на ходнику одсјев пламена и чуо би пјевање уз гусле; попео би се уз камене стубе и, стигавши до средине
Милићевић, Вук - Беспуће
Прешао је уским ходником, држећи у руци мали, позелењели, бакрени свијећњак са накривљеном свијећом која је капала, и отворио нагло врата од
И онда протабају ходником његови кораци и мирис цигаре продре кроз пукотине од врата; зачује се још једном испод прозора његово кашљање или како
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Мој жижак се гаси над отвореним списима једног руског светитеља. Груби кораци одјекују ходником, удар корака има звук између копита и чизме.
Ногу је много као да пролази читав караван празним ходником са дрвеним подом. Не плаше ме ти кораци — ми смо овде навикли на различита похођења — али ме обеспокојава што знам да
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Е, утили свијећу па ајдемо!“ рече владика. Оба изиђоше из спаваће собе те прођоше малијем ходником па уљегоше у другу собу. Та је соба била пространија барем четир пута од прве.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Теби ћу ја, лопове, бубрег под гушу да преместим! — прети и лако, свикло корача ходником по мраку. Онда се на прстима поново дошуња до врата Аћимове ћелије и ослушну. Чује само два гласна дисања. ...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Само је ходником опет одјекивала реч „политички“ и ударци жиле и јауци чули су се преко целог боговетног дана. А плашљива, нејасна,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Стан је био уздужно раздијељен дугим ходником. На десној страни, према мору, била је благоваоница, примаћа соба, наше спаваће собе; на лијевој, радне просторије,
Напредовао је ходником према мени, задригао, још мамуран, тежак на ријеч и на осмијех, слабо покретљивих, у сну омлохављелих црта, држећи у
, хе, дакле, до виђења, до скорог виђења, хвала, хвала, још једном, довиђења! — И коначно одлазе. Промичу опет ходником, силазе степеницама, добростиво се осмјехују вратару.
Можда. Од једног гласа који је промакнуо ходником сав сам претрнуо. Добро познат глас добро познате особе! Високи, малко оштри глас, директан као сјечиво, никад омекшан
Налази је, кад сретнију, кад мање сретну, и најзад устаје, закопчава капут. Одлази. Одмиче звучним болничким ходником, спасава се између окречених перваза лијеха с перуником, и жури да што прије стигне у топлу, јако освијетљену средину,
Ћипико, Иво - Приповетке
Капија између велика два торња, па друга, „Здравља капија“ , која води ближе Серају, са ходником где су становали крвници; двориште где је био царски диван.
Ћипико, Иво - Пауци
Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата и, онако како се нашао, шуљајући се, пође ходником. Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлости што је ушла кроз прозор и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
више „житејско”, Корнел Влаовић је дао до зидова срушити тај део куће, подигао нову „велику собу”, пределио је од куће ходником и прикућком у коме је стојало све што је потребно да се прослави понеки домаћи празник религиозног карактера.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Из дубине брода допирао је потмули удар машине и свуда се осећао мирис уља. Пођосмо узаним ходником... Опет неке степенице. Сиђосмо још дубље и чусмо жагор војника. И они су пошли некуд, све један за другим.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Забезекнути дјечаци само зинуше, а онда викнуше у један глас: — Луња! Дјевојчица је шепала ходником погнута, разбарушене косе. Јованче од изненађења једва поврати дар говора. — Еј, откуд сад ти?
— Примичемо се неком отвору, отуда дува — рече Лазар Мачак. Брзајући, поточић је закретао ходником удесно и губио се у једном тако тијесном отвору да је немогуће било унутра се завући.